Hloroplast – razlika između verzija

 

'''Hloroplasti''' su [[organele]] koje se nalaze u [[citoplazma|citoplazmi]] ćelija pojedinih [[eukariotski organizmi|eukariotskih organizama]] (obično ovakve organizme nazivamo [[biljke|biljkama]]). Proces [[fotosinteza|fotosinteze]] se odvija upravo u hloroplastima - ovde se energija [[Sunce|sunčevog zračenja]] konvertuje u slobodnu energiju hemijske veze organskih molekula ([[ATP]], [[NADPH]]).

== Poreklo hloroplasta ==

 

 

Hloroplasti su jedna od formi [[plastidi|plastida]], organela za koje se smatra da su nastale procesom [[endosimbiontska hipoteza|endosimbioze]] - predačka eukariotska ćelija je zahvatila modrozelene bakterije|modrozelenu bakteriju i uspostavili su se odnosi unutrašnje [[simbioza|simbioze]]. Ovu pretpostavku je definisala biolog [[Lin Margulis]] (1981 god.), iako su se homologije između modrozelenih bakterija i hloroplasta uviđale još krajem XIX veka. Postoje argumenti i za i protiv ove hipoteze, a prihvaćena je od većine naučne javnosti, uz logične dodatke prvobitnoj formulaciji.

== Nastanak i rast hloroplasta ==

 

 

Razvoj hloroplasta iz jednostavnih, nediferenciranih '''proplastida''' je blisko povezan sa formiranjem i menjanjem sastava i strukture tilakoidne membrane. Proplastidi su mali okruglasti oblici veoma slični mitohondrijama sa veoma malo tilakoidnih membrana, koje su često u vidu vezikula. Ponekad se ove membranske tvorevine kontinuirano nastavljaju na unutrašnju membranu. U prisustvu svetla, proplastidi se razvijaju u zrele hloroplaste kroz postupnu izgradnju tilakoidnih membrana. Prvo se formiraju dugački tilakoidi lamela, ne koje se kasnije dodaju diskoidalne kesice - tilakoidi grana (jedn. granum). Istovremeno se razvija tipičan sočivast oblik hloroplasta. Zreo hloroplast sadrži kompleksan sistem unutrašnjih membrana - tilakoida. U zrelim hloroplastima nisu utvrđene veze tilakoidnih membrana i unutrašnje membrane.

{{Ćelija}}

 

 

[[af:Chloroplas]]