Difrakcija – razlika između verzija

 

'''Difrakcija''' predstavlja pojavu prividnog skretanja talasa sa prvobitnog pravca prostiranja (formiranje novih pravaca prostiranja) pri njegovom nailasku na ivice otvora ili na prepreku (Slika 1.). Kaže se–talas zalazi u oblast geometrijske senke (Slika 2.).

 

==Istorija==

Efekat difrakcije je prvi pot detaljno objašnjen od strane [[Frančesko Marija Grimaldi|Frančeska Marije Grimaldija]] koji je pojavi dao ime polazeći od latinske reči ''diffringere'', što znači “razbiti u komade”. Rezultati do kojih je Grimaldi došao su objavljeni posthumno [[1665]]. [[Isak Njutn]] je takođe proučavao efekte vezane za difrakciju.

[[Tomas Jang]] je izveo poznati eksperiment [[1803]]. godine demonstrirajući interferenciju talasa na dva bliska otvora. Ovaj eksperiment mu je pomogao da dođe do zaključka da se [[svetlost]] prostire kao [[talas]], nasuprot tvrdnjama mnogih naučnika da svetlost ima partikularnu prirodu tj. tvrdnjama da je svetlost sastavljena od čestica. Agustin Žan Frenelovi radovi o difrakciji objavljeni [[1815]]. i [[1818]]. godine takođe su išli u prilog ovoj tvrdnji. Ovi radovi su sadržali jednačine koje su potrebne za temeljan opis difrakcije.

*[[Kvantna mehanika]]

 

 

[[ar:حيود]]