Marić je prihvatio predlog grupe funkcionera u [[Pariz]]u, gde se tada nalazilo sedište KPJ, da privremeno preuzme odgovornost za rad partije. On je tokom 1938. godine neformalno proglašen generalnim sekretarom KPJ.<ref name="Simić"/> Njegov CK u Parizu je jedno vreme imao podršku nekih funkcionera Kominterne, kao što je Ivan Srebrnjak.<ref name="Banac"/> Još važnije, Marić i Kusovac su imali podršku čuvenog [[Petko Miletić|Petka Miletića]], vođe komunista-robijaša u Sremskoj Mitrovici i glavnog Titovog rivala.<ref name="Banac"/>
Marić i Kusovac su bili sve do [[1938]]. u Parizu. DokKusovac je Kusovac bio sekretar Španskog komiteta, dotle jea Marić je radio u emigracijskim organizacijama. U Julu mesecu[[Jul]]a 1938. godine Tito u pismu šefu Kominterne [[Georgi Dimitrov|Georgi Dimitrovu]] izjavljuje da je isključio svoje suparnike Labuda Kusovca i Ivu Marića iz KPJ.<ref>[http://books.google.cz/books/about/Tito.html?id=eraAQgAACAAJ&redir_esc=y Phyllis Auty, Tito: A Biography] (str. 154)</ref> Istog meseca, pariska policija je otkazala gostoprimstvo dr Labudu Kusovcu, Ivanu Mariću i njihovim ženama, zatim [[Živojin Pavlović (komunista)|Živojinu Pavloviću]] i još nekolicini njihovih bliskih saradnika. Među izgnanim nije bilo nijednog od "staljinovaca".<ref name="Pavlović">[http://www.rastko.rs/rastko-ru/delo/12909 Živojin Pavlović, Bilans sovjetskog termidora: Prikaz i otkrića o delatnosti i organizaciji Staljinskog terora]</ref> Živojin Pavlović tvrdi da njihov izgon nije tražilo jugoslovensko poslanstvo već je denuncijacija kod francuske policije došla od strane novog partijskog rukovodstva, "bilo preko francuske partije, bilo preko agenata GPU-a."<ref name="Pavlović"/>
