Razlike između izmjena na stranici "Olovo"

m/м
robot Dodaje: os:Зды; kozmetičke promjene
m/м (robot Dodaje: ang, mn, ms, xal Mijenja: uk)
m/м (robot Dodaje: os:Зды; kozmetičke promjene)
<tr><td colspan="2" align="center">[[talijum|Tl]] - '''Pb''' - [[bizmut|Bi]]</td>
</tr>
<tr><td rowspan="3" valign="center">[[kalaj|Sn]]<br />'''Pb'''<br /> &nbsp;</td></tr>
<tr><td align="center">[[imageDatoteka:Pb-TableImage.png|250px]]<br />
<div style="text-align: center">[[periodni sistem elemenata|periodni sistem]]</div></td></tr>
</table>
<td>ripadnost skupu</td><td>[[slabi metali|slabih metala]]</td></tr>
<tr>
<td>grupa, perioda</td><td> [[14. grupa hemijskih elemenata| IVA]], [[6. perioda hemijskih elemenata|6]] </td></tr>
<tr>
<td>[[gustina]], [[tvrdoća po Mosovoj skali|tvrdoća]]</td><td>11340 [[kilogram kroz metar kubni|kg/m<sup>3</sup>]], 1,5</td></tr>
<tr>
<td>[[Boja]]</td><td>plavičastobela <br /> [[ImageDatoteka:Pb,82.jpg|80 px]]</td></tr>
<tr>
<th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Osobine atoma'''</font></th></tr>
<td>Osobine oksida</td><td>srednje bazni</td></tr>
<tr>
<td>kristalna struktura</td><td>regularna zidno <br />centrirana</td></tr>
<tr>
<th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Fizičke osobine'''</font></th></tr>
<tr><td>[[agregatno stanje]]</td><td>čvrsto</td></tr>
<tr>
<td>[[temperatura topljenja]]</td><td>600,61 [[Kelvin|K]] (327,46 [[celzijus|&deg;°C]])</td></tr>
<tr>
<td>[[temperatura ključanja]]</td><td>2022 K (1749 &degnbsp;°C)</td></tr>
<tr>
<td>[[molska zapremina]]</td><td>18,26&times;1026×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]</td></tr>
<tr>
<td>[[toplota isparavanja]]</td><td>177,7 [[kilodžul po molu|kJ/mol]]</td></tr>
<td>[[toplota topljenja]]</td><td>4,799 kJ/mol</td></tr>
<tr>
<td>[[pritisak zasićene pare]]</td><td>4,21&times;1021×10<sup>-7</sup> [[Paskal|Pa]] (600 K)</td></tr>
<tr>
<td>[[brzina zvuka]]</td><td>1260 m/s (293,15K)</td></tr>
<th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Ostale osobine'''</font></th></tr>
<tr>
<td>[[Elektronegativnost]]</td><td>2,33 ([[paulingova skala|Pauling]])<br /> 1,55 ([[Alredova skala|Alred]])</td></tr>
<tr>
<td>[[specifična toplota]]</td><td>129 [[džul kroz kilogram-kelvin|J/(kg*K)]]</td></tr>
<tr>
<td>[[specifična električna provodljivost|specifična provodljivost]]</td><td>4,81&times;1081×10<sup>6</sup> [[Simens|S]]/m</td></tr>
<tr>
<td>[[toplotna provodljivost]]</td><td>35,9 [[vat kroz metar-kelvin|W/(m*K)]]</td></tr>
<td rowspan="2"><sup>202</sup>Pb</td>
<td rowspan="2">[[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]</td>
<td rowspan="2">5,25&times;1025×10<sup>4</sup> [[godina]]</td>
<td>[[zarobljavanje elektrona|z.e.]]</td>
<td>0,050</td>
<td><sup>202</sup>[[talijum|Tl]]</td>
</tr><tr>
<td>[[raspad alfa|&alpha;α]]</td>
<td>2,598</td>
<td><sup>198</sup>[[živa|Hg]]</td>
<td><sup>204</sup>Pb</td>
<td>1,4%</td>
<td>>1,4&times;104×10<sup>17</sup> [[godina]]</td>
<td>[[raspad alfa|&alpha;α]]</td>
<td>2,186</td>
<td><sup>200</sup>[[živa|Hg]]</td>
<td><sup>205</sup>Pb</td>
<td>[[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]</td>
<td>1,53&times;1053×10<sup>7</sup> [[godina]]</td>
<td>[[zarobljavanje elektrona|z.e.]]</td>
<td>0,051</td>
<td rowspan="2">[[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]</td>
<td rowspan="2">22,3 [[godina]]</td>
<td>[[raspad alfa|&alpha;α]]</td>
<td>3,792</td>
<td><sup>206</sup>[[živa|Hg]]</td>
</tr><tr>
<td>[[raspad beta minus|&beta;β]]<sup>-</sup></td>
<td>0,064</td>
<td><sup>210</sup>[[bizmut|Bi]]</td>
</table></td></tr>
<th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc">
<font size="-1">Tamo gde drugačije nije naznačeno,<br />upotrebljene su [[SI]] jedinice i [[normalni uslovi]].
</font></th>
</tr>
<tr>
<td colspan=2><font size=-1>Objašnjenja skraćenica:
<br />zast.=zastupljenost u prirodi,
<br />v.p.r.=vreme polu raspada,
<br />n.r.=način raspada,<br />e.r.=energija raspada,<br />p.r.=proizvod raspada
</font></td></tr>
</table>
 
[[imageDatoteka:LeadOreUSGOV.jpg|thumb|left|Ruda olova]] U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda [[galenit]]. Prženjem se rude prevodi u [[oksid]] čijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadrži: [[bakar]], [[antimon]], [[arsen]], [[bizmut]], [[cink]], [[sumpor]], [[kalaj]], [[srebro]] i [[zlato]]. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele [[boja|boje]], samo na svežem preseku je metalnog sjaja, no brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)<sub>2</sub>*2PbCO<sub>3</sub>, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek [[metal (kemija)|metal]], velike [[gustina|gustine]] i niske [[temperatura topljenja|temperature topljenja]].
 
Olovo se u destilovanoj [[voda|vodi]] ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim dejstvom npr. [[azotna kiselina]]. Pri dejstvu razblažene [[sumporna kiselina|sumporne kiseline]] stvara se zaštitni sloj olovo- sulfata PbSO<sub>4</sub> te rastvaranje prestaje. Alkalije ne deluju na olovo. Na [[vazduh]]u se fino sprašeno olovo tzv. piroforno olovo pali samo od sebe.
Olovo (II) oksid se koristi za glaziranje [[keramika|keramičkih]] proizvoda, za izradu minijuma, kao žuta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih i vodovodnih cevi ukoliko vode nisu kisele; njime se oblažu električni kablovi i prevlači posuđe. Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu olovnih akomulatora, za zaštitu od rendgenskog i radioaktivnog zračenja.
 
[[CategoryKategorija:Kemijski elementi]]
 
[[Category:Kemijski elementi]]
 
{{Link FA|de}}
[[nv:Dilyį́hí]]
[[oc:Plomb]]
[[os:Зды]]
[[pl:Ołów]]
[[pnb:سیسہ]]
108.524

izmjene