Verzija na datum 18 august 2010 u 11:14 uredi JAnDbot (razgovor \| doprinos) Botovi 31.567 izmena m robot Dodaje: ang, mn, ms, xal Mijenja: uk ← Starija izmjena		Verzija na datum 24 septembar 2010 u 23:21 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.443 izmene m robot Dodaje: os:Зды; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 6: <tr><td colspan="2" align="center">[[talijum\|Tl]] - '''Pb''' - [[bizmut\|Bi]]</td> </tr> <tr><td rowspan="3" valign="center">[[kalaj\|Sn]]<br />'''Pb'''<br />  </td></tr> <tr><td align="center">[[~~image~~Datoteka:Pb-TableImage.png\|250px]]<br /> <div style="text-align: center">[[periodni sistem elemenata\|periodni sistem]]</div></td></tr> </table> Red 18: <td>ripadnost skupu</td><td>[[slabi metali\|slabih metala]]</td></tr> <tr> <td>grupa, perioda</td><td> [[14. grupa hemijskih elemenata\| IVA]], [[6. perioda hemijskih elemenata\|6]] </td></tr> <tr> <td>[[gustina]], [[tvrdoća po Mosovoj skali\|tvrdoća]]</td><td>11340 [[kilogram kroz metar kubni\|kg/m<sup>3</sup>]], 1,5</td></tr> <tr> <td>[[Boja]]</td><td>plavičastobela <br /> [[~~Image~~Datoteka:Pb,82.jpg\|80 px]]</td></tr> <tr> <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Osobine atoma'''</font></th></tr> Red 42: <td>Osobine oksida</td><td>srednje bazni</td></tr> <tr> <td>kristalna struktura</td><td>regularna zidno <br />centrirana</td></tr> <tr> <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Fizičke osobine'''</font></th></tr> <tr><td>[[agregatno stanje]]</td><td>čvrsto</td></tr> <tr> <td>[[temperatura topljenja]]</td><td>600,61 [[Kelvin\|K]] (327,46 [[celzijus\|~~°~~°C]])</td></tr> <tr> <td>[[temperatura ključanja]]</td><td>2022 K (1749 &~~deg~~nbsp;°C)</td></tr> <tr> <td>[[molska zapremina]]</td><td>18,~~26×10~~26×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)\|mol]]</td></tr> <tr> <td>[[toplota isparavanja]]</td><td>177,7 [[kilodžul po molu\|kJ/mol]]</td></tr> Red 57: <td>[[toplota topljenja]]</td><td>4,799 kJ/mol</td></tr> <tr> <td>[[pritisak zasićene pare]]</td><td>4,~~21×10~~21×10<sup>-7</sup> [[Paskal\|Pa]] (600 K)</td></tr> <tr> <td>[[brzina zvuka]]</td><td>1260 m/s (293,15K)</td></tr> Red 63: <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"><font color="black">'''Ostale osobine'''</font></th></tr> <tr> <td>[[Elektronegativnost]]</td><td>2,33 ([[paulingova skala\|Pauling]])<br /> 1,55 ([[Alredova skala\|Alred]])</td></tr> <tr> <td>[[specifična toplota]]</td><td>129 [[džul kroz kilogram-kelvin\|J/(kgK)]]</td></tr> <tr> <td>[[specifična električna provodljivost\|specifična provodljivost]]</td><td>4,~~81×10~~81×10<sup>6</sup> [[Simens\|S]]/m</td></tr> <tr> <td>[[toplotna provodljivost]]</td><td>35,9 [[vat kroz metar-kelvin\|W/(mK)]]</td></tr> Red 89: <td rowspan="2"><sup>202</sup>Pb</td> <td rowspan="2">[[veštački radioaktivan izotop\|(veš.)]]</td> <td rowspan="2">5,~~25×10~~25×10<sup>4</sup> [[godina]]</td> <td>[[zarobljavanje elektrona\|z.e.]]</td> <td>0,050</td> <td><sup>202</sup>[[talijum\|Tl]]</td> </tr><tr> <td>[[raspad alfa\|~~α~~α]]</td> <td>2,598</td> <td><sup>198</sup>[[živa\|Hg]]</td> Red 100: <td><sup>204</sup>Pb</td> <td>1,4%</td> <td>>1,~~4×10~~4×10<sup>17</sup> [[godina]]</td> <td>[[raspad alfa\|~~α~~α]]</td> <td>2,186</td> <td><sup>200</sup>[[živa\|Hg]]</td> Red 107: <td><sup>205</sup>Pb</td> <td>[[veštački radioaktivan izotop\|(veš.)]]</td> <td>1,~~53×10~~53×10<sup>7</sup> [[godina]]</td> <td>[[zarobljavanje elektrona\|z.e.]]</td> <td>0,051</td> Red 127: <td rowspan="2">[[veštački radioaktivan izotop\|(veš.)]]</td> <td rowspan="2">22,3 [[godina]]</td> <td>[[raspad alfa\|~~α~~α]]</td> <td>3,792</td> <td><sup>206</sup>[[živa\|Hg]]</td> </tr><tr> <td>[[raspad beta minus\|~~β~~β]]<sup>-</sup></td> <td>0,064</td> <td><sup>210</sup>[[bizmut\|Bi]]</td> Red 137: </table></td></tr> <th colspan="2" align="center" bgcolor="#cccccc"> <font size="-1">Tamo gde drugačije nije naznačeno,<br />upotrebljene su [[SI]] jedinice i [[normalni uslovi]]. </font></th> </tr> <tr> <td colspan=2><font size=-1>Objašnjenja skraćenica: <br />zast.=zastupljenost u prirodi, <br />v.p.r.=vreme polu raspada, <br />n.r.=način raspada,<br />e.r.=energija raspada,<br />p.r.=proizvod raspada </font></td></tr> </table> [[~~image~~Datoteka:LeadOreUSGOV.jpg\|thumb\|left\|Ruda olova]] U prirodi se olovo najčešće javlja u vidu sulfida, PbS, kao ruda [[galenit]]. Prženjem se rude prevodi u [[oksid]] čijom redukcijom nastaje sirovo olovo. Sirovo olovo sadrži: [[bakar]], [[antimon]], [[arsen]], [[bizmut]], [[cink]], [[sumpor]], [[kalaj]], [[srebro]] i [[zlato]]. Prečišćavanjem sirovog olova (najčešće elektrolitičkim putem) dobija se čisto olovo plavičastobele [[boja\|boje]], samo na svežem preseku je metalnog sjaja, no brzo potamni od stvorenog sloja oksida i baznog olovo(II) karbonata Pb(OH)<sub>2</sub>*2PbCO<sub>3</sub>, koji ga štite od dalje oksidacije. To je mek [[metal (kemija)\|metal]], velike [[gustina\|gustine]] i niske [[temperatura topljenja\|temperature topljenja]]. Olovo se u destilovanoj [[voda\|vodi]] ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim dejstvom npr. [[azotna kiselina]]. Pri dejstvu razblažene [[sumporna kiselina\|sumporne kiseline]] stvara se zaštitni sloj olovo- sulfata PbSO<sub>4</sub> te rastvaranje prestaje. Alkalije ne deluju na olovo. Na [[vazduh]]u se fino sprašeno olovo tzv. piroforno olovo pali samo od sebe. Red 154: Olovo (II) oksid se koristi za glaziranje [[keramika\|keramičkih]] proizvoda, za izradu minijuma, kao žuta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih i vodovodnih cevi ukoliko vode nisu kisele; njime se oblažu električni kablovi i prevlači posuđe. Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu olovnih akomulatora, za zaštitu od rendgenskog i radioaktivnog zračenja. [[~~Category~~Kategorija:Kemijski elementi]]▼ ▲[[Category:Kemijski elementi]] {{Link FA\|de}} Linija 227 ⟶ 226: [[nv:Dilyį́hí]] [[oc:Plomb]] [[os:Зды]] [[pl:Ołów]] [[pnb:سیسہ]]

Olovo – razlika između verzija