Razlike između izmjena na stranici "Pesma nad pesmama"

nema sažetka uređivanja
m/м
Međutim, pažljivim istraživanjima samog teksta kao i drugih dokaza, došlo se do drugačijeg viđenja. Naime, da je Kralj Solomon iz Jerusalima bio je pisac ove pesme, što je potvrđeno njenim uvodom. To je idilična poema ispunjena značenjem i vrlo slikovita u svom opisivanju lepote. Čitalac koji sebi može predstaviti orijentalni ambijent ceniće je još i više ('''P.n.p. 4:11,13; 5:11; 7:4'''). Povod za njeno zapisivanje bio je jedinstven. Veliki kralj Solomon, slavan u mudrosti i moći i blistav u sjaju svog marerijalnog bogatstva, nije mogao impresionirati jednostavnu devojku sa sela u koju se zaljubio. Zbog postojanosti njene ljubavi prema pastiru, kralj je doživeo neuspeh.
Solomon je napisao ovu pesmu u Jerusalimum možda oko 1020.p.n.e. nekoliko godina nakon što je hram bio završen. Do vremena kada je napisao tu pesmu, on je imao „šezdeset kraljica i osamdeset konkubina“, u poređenju sa „sedam stotina žena, kneginja i tri stotine konkubina“, na kraju svoje vladavine ('''P.n.p. 6:8; 1.Kralj. 11:1,3''').
 
== Kanonstvo ==
 
Kanonstvo Pesme nad pesmama u rana vremena uopšte nije bilo stavljano u pitanje. Smatrala se sastavnim i nadahnutim delom hebrejskog kanona mnogo pre naše ere. Bila je uključena u grčku Septuagintu. Josif Flavije ju je uvrstio u svoj katalog svetih knjiga. Zato ima iste dokaze za svoje kanonstvo koji su obično navedeni i za svaku drugu knjigu hebrejskih pisama.
Neki, međutim, dovode u pitanje kanonstvo knjige na temelju toga što u njoj nema ukazivanja na Boga. Odsutnost ikakvog spominjanja Boga ne bi mogla isključiti knjigu isto kao što je ni sama prisutnost reči „Bog“ ne bi mogla učiniti kanonskom. Skraćeni oblik Božjeg imena pojavljuje se u 8. poglavlju, a 6. stih, gde se kaže da je ljubav „plamen od Jah“.
 
== Struktura ==
4

izmjene