Wikipedija

Jod – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m robot Dodaje: ms:Iodin
m Uklanjanje svog sadržaja stranice
Red 1:
{| {{prettyinfobox}}
| colspan="2" cellspacing="0" cellpadding="2" |
{| align="center" border="0"
| colspan="2" align="center" | [[Telur|Te]] - '''I''' - [[Ksenon|Xe]]
|-
| rowspan="3" valign="center" | &nbsp;<br />[[brom|Br]]<br />'''I'''<br /> [[astat|At]]&nbsp;&nbsp;<br />&nbsp;<br />&nbsp;
|-
| align="center" | [[Datoteka:I-TableImage.png|250px]]<br /><div style="text-align: center">[[periodni sistem elemenata|periodni sistem]]</div>
|}
|-
! colspan="2" align=center bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Opšti podaci'''</font>
|-
| Ime, simbol, [[atomski broj]]
| Jod, I, 53
|-
| Pripadnost skupu
| [[halogeni elementi|halogenih elemenata]]
|-
| grupa, perioda
| [[halogeni elementi|VIIA]], [[5. perioda hemijskih elemenata|5]]
|-
| [[gustina]], [[tvrdoća po Mosovoj skali|tvrdoća]]
| 4940 [[kilogram kroz metar kubni|kg/m<sup>3</sup>]], bd
|-
| [[Boja]]
| sivocrna <br /> [[Datoteka:Jod.jpg| 80 px]]
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Osobine atoma'''</font>
|-
| [[atomska masa]]
| 126,90447 [[jedinica atomske mase|u]]
|-
| [[atomski radijus]]
| 140 (115) [[pikometar|pm]]
|-
| [[kovalentni radijus]]
| 133 pm
|-
| [[van der Valsov radijus]]
| 198 pm
|-
| [[elektronska konfiguracija]]
| <nowiki>[</nowiki>[[kripton|Kr]]<nowiki>]</nowiki>4d<sup>10</sup>5s<sup>2</sup>5p<sup>5</sup>
|-
| [[elektron|e]]<sup>-</sup> na [[energetski nivo|energetskim nivoima]]
| 2, 8, 18, 18, 7
|-
| [[oksidacioni broj]]evi
| '''±1''', 3, 5, 7
|-
| Osobine oksida
| jako kiseli
|-
| kristalna struktura
| romboidna
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Fizičke osobine'''</font>
|-
| [[agregatno stanje]]
| čvrsto
|-
| [[temperatura topljenja]]
| 386,85 [[Kelvin|K]]<br />(113,70 [[stepen celzijusa|°C]])
|-
| [[temperatura ključanja]]
| 457,4 K<br />(184,3&nbsp;°C)
|-
| [[molska zapremina]]
| 25,72×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]
|-
| [[toplota isparavanja]]
| 20,752 [[kilodžul po molu|kJ/mol]]
|-
| [[toplota topljenja]]
| 7,824 kJ/mol
|-
| [[pritisak zasićene pare]]
| bez podataka
|-
| [[brzina zvuka]]
| bez podataka
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Ostale osobine'''</font>
|-
| [[Elektronegativnost]]
| 2,66 ([[paulingova skala|Pauling]])<br /> 2,21 ([[Alredova skala|Alred]])
|-
| [[specifična toplota]]
| 145 [[džul kroz kilogram-kelvin|J/(kg*K)]]
|-
| [[specifična električna provodljivost|specifična provodljivost]]
| 8×10<sup>-8</sup> [[Simens|S]]/m
|-
| [[toplotna provodljivost]]
| 0,449 [[vat kroz metar-kelvin|W/(m*K)]]
|-
| I [[energija jonizacije]]
| 1008,4 kJ/mol
|-
| II [[energija jonizacije]]
| 1845,9 kJ/mol
|-
| III [[energija jonizacije]]
| 3180 kJ/mol
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Najstabilniji izotopi'''</font>
|-
| colspan="2" |
{| {{prettytable}}
! [[izotop]]
! zast.
! [[vreme polu raspada|v.p.r.]]
! [[način raspada|n.r.]]
! [[energija raspada|e.r.]] [[megaelektronovolt|MeV]]
! [[proizvod raspada|p.r.]]
|-
| <sup>123</sup>I
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| 13,1 [[sat]]i
| [[zarobljavanje elektrona\|z.e.]]
| 1,23
| <sup>123</sup>[[telur|Te]]
|-
| <sup>125</sup>I
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| 59,9 [[dan]]a
| [[zarobljavanje elektrona|z.e.]]
| 0,178
| <sup>125</sup>[[telur|Te]]
|-
| <sup>127</sup>I
| '''100%'''
| colspan="4" | stabilni izotor sa 74 [[neutron]]a
|-
| <sup>129</sup>I
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| 1,57×10<sup>7</sup> [[godina]]
| [[raspad beta minus|β]]<sup>-</sup>
| 0,194
| <sup>129</sup>[[ksenon|Xe]]
|-
| <sup>131</sup>I
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| 8,02070 [[dan]]a
| [[raspad beta minus|β]]<sup>-</sup>
| 0,971
| <sup>131</sup>[[ksenon|Xe]]
|}
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font size="-1">Tamo gde drugačije nije naznačeno,<br />upotrebljene su [[SI]] jedinice i [[normalni uslovi]].
</font>
|-
| colspan=2 | <font size=-1>Objašnjenja skraćenica:
<br />zast.=zastupljenost u prirodi,
<br />v.p.r.=vreme polu raspada,
<br />n.r.=način raspada,<br />e.r.=energija raspada,<br />p.r.=proizvod raspada
</font>
|}
 
'''Jod''' ('''I''', [[latinski]] - ''iodum''), ime je dobio po [[grčki jezik|grčkoj]] reči ''ioeides'' - ljubičasti.
 
== Istorija ==
 
Otkrio ga je [[1811]] godine Bernard Courtois, što su kasnije potvrdili hemičari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je [[1813]] godine bolje ispitao [[francuska|francuski]] hemičar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu dao ime.
 
== Osobine ==
 
Jod spada u grupu [[halogeni elementi|halogenih elemenata]]
 
Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom [[agregatno stanje|agregatnom stanju]], kao sjajna plavo-crna supstanca. Pri zagrevanju jod sublimira, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.
 
U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.
 
Postoji samo jedan postojan [[izotop]] joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: <sup>123</sup>I,<sup>125</sup>I,<sup>127</sup>I<sup>129</sup>I,<sup>131</sup>I.<br />
 
Jod je kao i svi [[halogeni elementi]] veoma reaktivan. U [[voda|vodi]] se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija [[bakterije]] i [[gljivice]].
 
== Jedinjenja joda ==
 
Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa [[oksidacioni broj|oksidacionim brojem]] 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične analognim jedinjenjima [[brom]]a ili [[hlor]]a. Najbolje reaguje sa [[metali]]ma gradeći jodide.
 
Najvažnija jedinjenja joda su kalijumjodid, jodoform i jodovodonik.
 
[[Fluor]], [[hlor]] i [[brom]] ga istiskuju iz jedinjenja, što se koristi za njegovo labaratorijsko dobijanje: KI + Br2<sub>2</sub>= KBr + I<sub>2</sub>
 
== Jod u prirodi ==
 
Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO<sub>3</sub>. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:
* 1 [[kilogram|kg]] povrća sadrži 20-30 mcg joda,
* 1 [[litar]] [[mleko|mleka]] - 35 mcg,
* 1 [[kilogram|kg]] - 100-200 mcg
 
Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuvanje čak 58%!
 
== Primena joda ==
 
Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za lečenje oboljenja štitne žlezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan [[izotop]] joda <sup>131</sup>I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum-jodid se dodaje [[kuhinjska so|kuhinjskoj soli]] radi sprečavanja gušavosti.
 
== Biološki značaj ==
 
Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i [[voda]] u blizini mora su veoma bogate jodom, a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.
 
U telu zdravog čoveka nalazi se 30-50 mili[[gram]]a joda. Najveće količine se javljaju u štitnoj žlezdi koja ima mogućnost skladištenja joda. Bez joda štitna žlezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i hormon T3, neophodnih za pravilno funkcijonisanje svih [[ćelija]] u ljudskom organizmu.
 
Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost. Ovo oboljenje se uglavnom javlja u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so.
 
Nedostatak joda kod dece prouzrukuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.
 
Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovek unese jedva nekoliko [[gram]]a joda. Trebalo bi znati da neko povrće (uglavnom iz porodice [[kupus]]a), sadrži čestice koje mogu pogoršati tok bolesti štitne žlezde.
 
{| {{prettytable}}
! colspan="2" | Količina joda u 100 grama produkta:
|-
| kavijar
| align=center | 130
|-
| neke ribe
| align=center | 190
|-
| neke ribe
| align=center | 120
|-
| sardine
| align=center | 99
|-
| tunjevina
| align=center | 53
|-
| belo [[vino]]
| align=center | 70
|-
| crno [[vino]]
| align=center | 50
|-
| sokovi od voća i povrća
| align=center | 30-40
|-
| [[mleko]]
| align=center | 6
|-
| beli [[sir]]
| align=center | 40
|-
| jaje
| align=center | 10
|-
| šargarepa
| align=center | 61
|}
 
{| {{prettytable}}
! colspan="2" | potrebe za jodom u različitim periodima života:
|-
| bebe do jedne godine života
| align=center | 50 mcg
|-
| deca od 1 do 3 [[godina]]
| align=center | 70 mcg
|-
| deca do 6 [[godina]]
| align=center | 90 mcg
|-
| od 6 do 10 [[godina]]
| align=center | 120 mcg
|-
| mladi
| align=center | 150 mcg
|-
| odrasli
| align=center | oko 200 mcg
|-
| trudne žene
| align=center | 230 mcg
|-
| žene koje doje
| align=center | 260 mcg
|}
 
 
 
Od dvaneste nedelje plod počinje da stvara svoje [[hormon]]e iz štitne žlezde. Jod potreban za taj proces uzima od majke, kao i u vreme dojenja, kada je jedini izvor joda za dete majčino [[mleko]]. Zbog toga je u tim periodima posebno važno unositi dovoljnu količinu joda.
 
Na [[Zemlja|Zemlji]] oko 1,5 miliardi ljudi živi u rejonima koji su pogođeni nedostatkom joda, a gušavost se javlja kod 600 miliona ljudi.
 
[[Kategorija:Halogeni elementi]]
 
[[af:Jodium]]
[[ar:يود]]
[[be:Ёд]]
[[bg:Йод]]
[[bn:আয়োডিন]]
[[bs:Jod]]
[[ca:Iode]]
[[co:Iodiu]]
[[cs:Jód]]
[[cv:Иод]]
[[cy:Ïodin]]
[[da:Jod]]
[[de:Iod]]
[[dv:އަޔޮޑިން]]
[[el:Ιώδιο]]
[[en:Iodine]]
[[eo:Jodo]]
[[es:Yodo]]
[[et:Jood]]
[[eu:Iodo]]
[[fa:ید]]
[[fi:Jodi]]
[[fr:Iode]]
[[fur:Jodi]]
[[ga:Iaidín]]
[[gl:Iodo]]
[[gv:Eeadeen]]
[[hak:Tièn]]
[[he:יוד]]
[[hi:आयोडिन]]
[[hr:Jod]]
[[ht:Yòd]]
[[hu:Jód]]
[[hy:Յոդ]]
[[id:Yodium]]
[[io:Iodo]]
[[is:Joð]]
[[it:Iodio]]
[[ja:ヨウ素]]
[[jbo:zirkliru]]
[[jv:Yodium]]
[[ko:아이오딘]]
[[la:Iodum]]
[[lb:Iod]]
[[lij:Iodio]]
[[lt:Jodas]]
[[lv:Jods (elements)]]
[[mk:Јод]]
[[ml:അയോഡിൻ]]
[[mr:आयोडिन]]
[[ms:Iodin]]
[[nds:Jod]]
[[nl:Jodium (element)]]
[[nn:Jod]]
[[no:Jod]]
[[oc:Iòde]]
[[os:Йод]]
[[pl:Jod]]
[[pnb:آئیوڈین]]
[[pt:Iodo]]
[[qu:Yudu]]
[[ro:Iod]]
[[ru:Иод]]
[[scn:Iodiu]]
[[simple:Iodine]]
[[sk:Jód]]
[[sl:Jod]]
[[sq:Jodi]]
[[sr:Јод]]
[[stq:Iod]]
[[sv:Jod]]
[[sw:Iodini]]
[[ta:அயோடின்]]
[[te:అయోడిన్]]
[[tg:Йод]]
[[th:ไอโอดีน]]
[[tl:Yodo]]
[[tr:İyot]]
[[tt:Иод]]
[[uk:Йод]]
[[ur:Iodine]]
[[uz:Yod]]
[[vi:Iốt]]
[[war:Iodine]]
[[xal:Йод]]
[[yo:Iodine]]
[[zh:碘]]
[[zh-yue:碘]]
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Jod