Dezitijati – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
Дезитијати, Деситијати, или Десидијати (Даеситиатес, како бележе древни римски хроничари) су Илирско племе које је насељавало делове Централне Босне.
Деситијати су познати по подизању Великог Илирског или Све Илирског или Батоновог (вођа устанка) устанка против Римске управе у овим крајевима.
Устанак је подигнут 6 године наше ере и трајао је до 9 године наше ере када је био скршен у последњем Деситијатском упоришту, чврстом граду Ардуби. Ради се о побуни Илира великих размера коју су повела 02:00 Батона-један припадник, а касније и војсковођа, илирског племена Дезитијата, које је живело на подручју данашње централне Босне (њихова сјеврена граница протезала се нешто северније од данашње Зенице), и други Батон, војсковођа нешто северније настањеног племена Бреука (Бреуци).
Револт Илира је био последица неправедног угњетености и прекомерног регрутовања Илира за најтежа ратишта, које је спроводио Тиберијус (Тибериус). Народ је засигурно био уморан од таквог ропства те се Батон дезитијатски убрзо нашао на челу свог племена, и највјероватније је у њихово име побунио и сва остала племена, укључујући бреук. Отпор Батонових Илира је био такав да се Тиберијус више пута успаничено повлачио са ратишта, да би на крају напад на Илире извршио далеко организованији и успјешнији римски генерал Германикус (Германицус). Ипак и овај Римљанин је изгубио више битака у окршајуу са илирским борцима, које су чинили мушкарци, жене, деца, убоги и старци-сав народ. Германикус је тада прибјегао другој методи-поткупио је бреучког Батона, вођу тада најмногобројнијег племена, чиме је Батон дезитијатски био препуштен сам себи.
Тек 9. године н.е. Римљани (и њихови савезници) коначно окружују посљедњи камен отпора Батонових Илира, утврђени град Ардубу (данашњи Врандук код Зенице?). Римски хроничари забиљежили су тренутке задњег отпора Илира, наглашавајући како се поносне илирске жене са децом у наручју бацују у ватре које горе свуд око Ардубе, да се не би предале свом нечасном непријатељу, покличући "Боље гроб, него роб!" Када су Римљани коначно заробили Батона и живог га довели у Рим, што због дивљења, што као ратни трофеј, упитали су га зашто је подигао илирски народ на устанак, на шта је он одговорио: "Јер сте послали вукове да чувају овце!" Наравно, стварност се не може идеализовати, па тако ни хисторија Илира, али су наведени, и други примери илирског отпора према угњетености ипак дали одређено дозу часност која се данас у одређеној мери веже уз њихово име, ау Босни и Херцеговини и уз појам босански отпор .
Батонов устанак је најжешћи против римске управе уу овим крајевима и посљедњи је који је Илирско становништво подигло.
Сама етимологија назива овог племена је још неутврђена, али би се језички и концептуално могла повезати са речи која се колоквијално користи у јужнославенским језицима - "даса", као и са албанском речи "дасх", што значи "ован", тражећи аналогије како у једној од главних привредних грана Илира тог времена (сточарство), тако и конотацију на ратоборност, која се повезује са појмовима "ован" и "даса". Слична аналогија постоји и код албанолошког приступа у објашњењу назива племена Далмати или Делматае, где се порекло речи приписује албанској речи за овцу - "Делме". Неизоставно је потражити и потенцијалне етимологије илирских речи у доминантним језицима тог времена, грчком и латинском. Тако у грчком језику имамо реч "дасос", што значи "шума", али и "деис" - "молитва". Најсличније речи у латинском језику јесу "десидо" - "настанити / населити се", и "деситус", множина од "десин", што значи "напустити". У потрази за латинским етимологијом назива Даеситиатес, потребно је утврдити да ли је овај или сличан назив забележен у историји пре него што је латински језик могао извршити било какв утицај на илирски језик, тј пре значајнијег контакта између Римљана и Илира. Наравно, за сигурнију језичку квалификацију, потребно би било спровести далеко опширније етно-лингвистичке компаративне студије, које би требале укључити не само детаљнију и опсежнију анализу језика присутних на територији некад настањеној Илирма (грчки, латински, албански и словенски језици) него и све друге који су могли на било који начин бити присутни на том тлу.
[[category:Iliri]]
| |||