[[Datoteka:Liszt 1858.jpg|thumb|right|''Franz Liszt (1858)'']]
U stvaralaštvu '''Franca Lista''' ([[1811]]. - [[1866]].), najvećeg među pijanistima svog vremena, uočavaju se uticaji različitih evropskih tradicija. Poreklom [[Mađari|Mađar]], vaspitavan je na tradiciji francuske kulture, jer je mladost proveo u [[Pariz|Parizu]]u, nastupajući po pariskim aristokratskim salonima. To je vreme kada u ovom gradu živi i [[Frederic Chopin|Šopen]]. List je koncertirao po celoj Evropi i upoznao sve vodeće muzičare svog vremena. Posle [[1848]]. List se nalazi u službi [[Weimar|vajmarskog]] dvora, i tada na njega snažan uticaj imaju nemački muzičari-posebno [[Richard Wagner|Vagner]], čiji je bio iskreni prijatelj. List-dirigent bio je jedan od glavnih propagatora Vagnerove umetnosti i jedan od najuspešnijih tumača njegovih ideja. Pred kraj života List se zaredio i mnogo vremena provodio u Italiji.
Listova pijanistička delatnost bila je izuzetno značajna. On je umeće sviranja na klaviru podigao na onaj nivo koji je [[Niccolo Paganini|Paganini]] ostvario na violini. List je prvi uveo praksu solističkog koncerta-kako ga je sam u šali nazvao "muzičkog monologa". Do tada je bio običaj da na koncertima nastupa više izvođača. Svojim koncertom u [[Rim|Rim]]u [[1839]]. godine List prekida takvu praksu. I on je, poput drugih pijanista svog vremena, na koncertima imao običaj da improvizuje (iz te prakse razvio se oblik ''parafraze'') varijacione forme koja se bazira na popularnim temama raznih operskih i simfonijskih dela, ali i narodnih pesama. Takođe je radio na klavirskim transkripcijama simfonijskih, operskih, kamernih dela mnogih kompozitora, te ih tako približavao slušaocima. Međutim, mnogo veći značaj ima njegovo originalno stvaralaštvo: ciklusi minijatura (posebno ''Godine hodočašća'', objavljene u tri sveske komada koji su nastajali tokom celog života), etide (zbirka ''Transcedentalnih etida''), ''Mađarske rapsodije'' i brojne druge kompozicije. Posebno mesto među tim delima pripada ''Sonati h-moll''. Klavirska sonata u delima raznih romantičara doživljava sličnu sudbinu kao simfonija: kompozitori stvaraju sve manji broj dela koja nazivaju sonatama.
