Maximilien Robespierre – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Članku Максимилијан Робеспјер je promenjeno ime u Maximilien Robespierre |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 1:
[[Datoteka:Robespierre.jpg|thumb|
'''
==
Rođen je [[6. maj]]a [[1758]]. u [[Aras]]u u [[Francuska|Francuskoj]]. Porodica mu je irskog porekla, a iz [[Irska|Irske]] su izbegli u doba [[Protestanska reformacija|protestantske reformacije]] oko [[1607]]. Drugi tvde da mu je porodica od srednjeg veka u severnoj Francuskoj. Otac mu je bio advokat, a Maksimilijan je najstariji od četvoro dece. Majka mu je umrla [[1767]]. Otac mu je lutao Evropom do smrti u Minhenu [[1777]]. Deca su odrasla kod maminog dede i ujaka. Maksimilijen je pohađao koledž u Arasu, a [[1770]]. je na preporuku biskupa dobio školarinu za gimnaziju Luj Veliki u Parizu. Tu je naučen idealizovanoj slici Rimske Republike i njenih velikih govornika [[Ciceron]]a i [[Katon]]a. Kada je gimnaziju posetio kralj Luj XVI Robespjer je održao pozdravni govor.
[[Datoteka:Labille-Guiard Robespierre.jpg|left|200p|thumb|
== Rani politički život ==
Završio je studije prava sa odličnim uspehom i primljen je u advokatsku komoru [[1781]], pa se vratio u [[Aras]]. Bio je cenjen, pa ga je biskup od Arasa postavio da bude sudija za kriminal u Arasu u martu [[1782]]. Bio je sudija do 1788. Izabran je 1783. u akademiju u Arasu, a [[1784]]. je dobio odlikovanje od akademije u Mecu za esej o tome da li rođaci osuđenog kriminalca trebaju snositi posledice sramote. Postao je poznat
tokom [[1788]]. kada sudeluje u diskusijama o načinu kako se treba birati [[Skupština staleža]]. Uspeo je da bude izabran kao poslanik trećeg staleža u skupštinu staleža. Kada se sastala Skupština staleža [[5. maj]]a [[1789]]. Robespjer je bio jedan od vodećih radikala. Robespjer je bio vatreni sledbenih ideja [[Žan-Žak Ruso|Žan-Žaka Rusoa]] i počeo ih je oblikovati u svoju viziju. Kada je [[Ustavotvorna skupština]] provincijskih pravnika i bogate buržoazije počela sa nacrtom ustava, Robespjer se okrenuo narodu Pariza. Bio je čest govornik na Ustavotvornoj skupštini. Govorio je preko 150 puta do [[1791]]. Kada je Robespjer shvatio da njegove ideje nisu popularne u skupštini, okrenuo se [[Društvo prijatelja ustava|Društvu prijatelja ustava]], poznatom kao [[Jakobinci|klub jakobinaca]]. U početku su oni predstavljali samo delegate iz Bretanje, ali kad je skupština došla u [[Pariz]] primali su različite vođe pariske buržoazije. Prišlo im je mnogo malih trgovaca i zanatlija. Robespjer je našao publiku i sledbenike. Kada su se bogati buržuji Pariza i umereni deputati odvojili u poseban klub, smanjio se uticaj starih vođa jakobinaca. Grupa jakobinaca se odvojila [[1791]]. zalažući se za ustavnu monarhiju. Posle toga Robespjerovi sledbenici su počeli dominirati jakobincima. Smrt [[Mirabo]]a je ojačala uticaj Robespjera u skupštini.
Robespjer je [[15. maj]]a [[1791]]. predložio da oni deputati koji su u ustavotvornoj skupštini ne trebaju da budu u sledećoj skupštini. Posle neuspelog pokušaja bega i hapšenja kralja Luja XVI Robespjer je rekao da on nije ni monarhista ni republikanac.
[[Datoteka:Robespierre IMG 2303.jpg|right|thumb|200p|
== Robespjerovo suprostavljanje ratu sa Austrijom ==
Francuska je novim ustavom iz [[1791]]. postala [[ustavna monarhija]]. Kralj je delio vlast sa zakonodavnom skupštinom.
U Zakonodavnoj skupštini ([[Nacionalni konvent|Nacionalnom konventu]]) Žak Briso iz partije [[žirodonci|Žirodinaca]] zahtevao je da Francuska objavi rat Austriji. [[Žan Pol Mara]] i Robespjer su se suprostavljali jer su se bojali mogućega militarizma, koji bi mogao ići u prilog reakcionarnim silama. Za rat su se zalagali kralj, desnica i žirodinci. Kralj se nadao da će se ratom povećati njegova popularnost, a žirodinci su se nadali da će ratom proširiti revoluciju po Evropi. [[Žirodinci]] su bili razočarani tim otporom od očekivanih saveznika i zbog toga se među njima javlja neprijateljstvo. Rat Austriji je objavljen [[20. april]]a [[1792]].
Tokom ljeta [[1792]]. ni žirodinci ni Robespjer nisu aktivno učestvovali u rušenju monarhije. Bilo Varen i [[Žorž Danton]] uz pomoć pariske komune su predvodili pobunu [[10. avgust]]a [[1792]]. i zauzeli su krljev zamak [[Tiljerije]]. Kralj i kraljica su bili zarobljeni. Robespjer se tada priključio Pariškoj komuni. Vođe komune su bile zadovoljne da imaju Robespjerovu pomoć. Već [[16. avgust]]a Robespjer je tražio od Zakonodavne skupštine da uspostave revolucionarni tribunal i da sazovu Konvent. Krnja Zakonodavna skupština sa samo trećinom delegata suspendovala je monarhiju. U njoj su bili samo jakobinci. Robespjer nije uspeo da spreči [[septembarski masakr]] i to je pokazalo da komuna više veruje Bilou nego njemu. Kada je sazvan [[Nacionalni konvent]] [[20. septembar|20. septembra]] [[1792]]. Robespjer je ponovo izabran kao prvi delegat Pariza. Robespjer i njegovi saveznici su bili u klupama koje su bile odotraga, pa su bile uzvišene. Zbog toga su dobili naziv [[montanjari]]. Ispod njih su bili žirodinci pomešani sa nezavisnima.
Na Konventu žirodinci su odmah napali Robespjera da je želio diktaturu. Robespjer je odgovorio na optužbe.
==
U svom govoru od [[3. decembar|3. decembra]] [[1792]]. Robespjer je tvrdio da je kralj izdajnik, kad je pokušao da pobegne. Tvrdio je da kralj predstavlja opasnost po zemlju. Razvila se debata u kojoj su se žirodincima i nekolicini rojalista suprostavljali Robespjer, [[Žan Pol Mara]], [[Žorž Danton]], [[Antoan de Sen-Žist]]. Žirodinci su zahtevali da treba biti suđenje. Glasanjem u konventu sa 721:0 (29 odsutnih) proglasili su kralja krivim. Žirodinci su se suprostavljali pogubljenju kralja i zahtevali su da se njegova krivica stavi na narodni referendum. Robespjer i njegovi saradnici su naglašavali da zahtevom za referendum žirodinci pokazuju simpatije za kralja i da odgađaju pogubljenje. Rezultat glasanja je bio 424:283 protiv referenduma. Kralj [[Luj XVI]] je pogubljen na giljotini [[21. januar]]a [[1793]].
== Uništenje žirodinaca ==
Nakon pogubljenja kralja rastao je uticaj Robespjera i Dantona na račun žirodinaca. Politika je postala radikalnija, a jakobinci su podstrekavali javnost protiv žirodinaca. Udružuju se sa siromašnim radnicima. Velika masa naoružanih iz pariške komune došla je u Nacionalni konvent i uhapsila 32 žirodinska poslanika pod optužbomm za kontrarevoluciju.
== Osnivanje komiteta javne bezbednosti ==
U Parizu je [[11. mart]]a [[1793]]. osnovan revolucionarni tribunal. [[Jakobinci]] su državnim udarom [[31. maj]]a [[1793.]] preuzeli vlast uz pomoć podrške javnosti i najsiromašnijih radnika. [[Komitet javne bezbednosti]] je osnovan 6. aprila. Imao je devet članova. Nacionalni konvent je [[27. jul]]a [[1793]]. izabrao Robespjera u komitet, iako ovaj to nije tražio . Komitet opšte bezbednosti je bio zadužen za unutrašnju policiju.
[[Datoteka:Shot.jpg|left|200p|thumb|
== Robespjerova uloga u teroru ==
Istoričari se ne slažu o Robespjerovoj ulozi u teroru. Jedni tvrde da je on imao manju ulogu u komitetu javne bezbednosti. Ipak jasna je uloga Robespjera kao vođe, govornika i najavljivača terora. Robespjer se uobičajeno smatra dominantnom silom u komitetu javne bezbednosti. Bio je jedan od najpopularnijih govornika u Konventu i njegovi pažljivo pripremljeni govori ostavljali su duboki utisak. Njegove pohvale revolucionarne vlade i vrlina pokazivale su njegovo verovanje da je teror bio nužan i neizbežan. Robespjerovo uverenje je bilo da su vrline i politički teror bile povezani i nužni. Iako nije imao diktatorskih ovlasti davao je smer jakobinskoj diktaturi.
Tokom zime 1793-1794 dolazi do sukoba članova komiteta sa [[hebertisti]]ma, koji su bili radikalniji,. Bili su [[ateisti]] i odlikovali su se zalaganjem za uništenje neprijatelja revolucije. Od 13. februara do 13. marta 1794. Robespjer se zbog bolesti povukao iz Komiteta. Tada je zaključio da bi kraj terora značio i kraj političke moći. Raskinuo je sa Dantonom i herbertistima. Optužio je protivnike za potpomaganje stranih sila. Optužbe protiv Dantona su bile da je korumpiran, da je špijun i da je kovao zaveru za uspostavljanje monarhije. Te optužbe su i po revolucionarnim merilima bile jako neuverljive. Robespjer se [[15. mart]]a ponovo pojavljuje na Konventu, a [[19. mart]]a se hapse Herbert i 19 njegovih sledbenika. Pogubljeni su [[24. mart]]a [[1794]]. na giljotini. [[Žorž Danton]] i njegovi prijatelji su uhapšeni 30. marta. Suđeno im je 2. aprila, a 5. aprila su pogubljeni na giljotini.
Posle pogubljenja Dantona Robespjer je koristio uticaj na jakobinski klub da bi dominirao pariškom komunom preko svojih sledbenika. Dva njegova sledbenika su izabrana za gradonačelnika i zamenika. Pokušao je da utiče i na vojsku preko svoga sledbenika [[Antoan Sen-Žist|Antoana Sen-Žista]], koga je poslao na misiju na granicu. U Parizu je Robespjer ojačao teror. Nadao se da Konvent može izglasati svaku odluku, koju bi on diktirao. Da bi se osigurao za takvu mogućnost njegov prijatelj u komitetu [[Žorž Kuton]] [[10. jun]]a uveo drastični zakon po kome je tribunal postao sud, koji je osuđivao, a da nisu bili potrebni svedoci. Zbog toga je do Robespjerove smrti na giljotini pogubljeno 1285 ljudi.
Robespjerova potreba za revolucionarnom promenom nije bila ograničena samo na politiku. On je inzistirao i na duhovnoj promeni francuske nacije na [[deizam|deističkim]] verovanjima. Na Robespjerovo inzistiranje je [[7. maj]]a [[1794]]. Konvent donio dekret kojim je ustanovljeno Vrhunsko biće. [[Žan Žak Ruso]] je ideju Vrhunskog bića izložio u delu [[Društveni ugovor]]. U čast Vrhunskog bića održana je proslava [[8. juna]] [[1794]]. Tada je Robespjer održao govor u kome je naglasio da se Vrhunsko biće razlikuje od tradicionalnog boga u hrišćanstvu. Tvrdio je da je Vrhunsko biće radikalni demokrata, kao jakobinci. Tvrdio je da je njegova besmrtna ruka ucrtala u srca svih ljudi pravo i jednakost i da je naredio da svi ljudi trebaju biti slobodni i živeti u pravdi. Govorio je da nije stvorio kraljeve i popove da zauzdaju ljudsku rasu.
==
Krajem juna [[1794]]. Robespjer je izašao iz Konventa i planirao je sledeće poteze. Ponovo se pojavio [[26. jul]]a [[1794]]. i držao je dva sata dug govor upozoravajući na urote protiv republike. Optužio je neke poslanike za nepravde i za preterani teror i naglasio je da se komitet javne bezbednosti treba reformisati. U početku se konvent složio sa njim, ali posle govora protivnika konvent je odbio da prihvati Robespjerove ideje, nego su ih dali komitetu na razmatranje. Sledećega dana [[27. jul]]a [[1794]]., koji se zvao 9. termidor po revolucionarnom kalendaru, Antoan Sen Žist je počeo da govori u korist Robespjera. Međutim protivnici su ustali i uzviknuli "Dole sa tiranom". Oko 17:00 naređeno je hapšenje Robespjera, Sen Žista, Kutona i dva mlađa poslanika. Vojska komune odvela ih je u gradsku skupštinu, ali Robespjerovi sledbenici su ga oslobodili. Vojska Nacionalne garde ih je ponovo uhapsila. Pri tome je Robespjer bio ranjen. Robespjer je [[28. jula]] [[1794]]. izveden pred tribunal i pogubljen je na giljotini bez suđenja. Pogubljeni su i Kuton, Sen Žist i devetnaest sledbenika.
==
{{commons|Maximilien de Robespierre|Maximilien de Robespierre}}
* {{cite book | author=Baker, Keith Michael (ed.) | title=The Old Regime and the French Revolution | location= Chicago | publisher=University of Chicago Press | year=1987 | id=ISBN 0-226-06935-4}} Very good summary that relies almost entirely on primary source documents with short summarizing essays that explain those documents.
Red 63:
* {{cite book | author=Thompson, James M. | title=Robespierre | location=Oxford | publisher=Blackwell Publishers | year=1988 | id=ISBN 0-631-15504-X}} Traditional biography with extensive and reliable research.
==
* [http://www.amis-robespierre.org/ ''Les Amis de Robespierre''] (Robespierre's Friends: the English version of the site is still under construction.)
* [http://www.worldfuturefund.org/wffmaster/Reading/Communism/Robespierre%20Quotes.htm "Robespierre, Terror, and the French Revolution"]
{{DEFAULTSORT:
[[Kategorija:Francuska revolucija]][[Kategorija:Francuski političari]]
[[
[[als:Maximilien de Robespierre]]
| |||