Socket 7 – razlika između verzija

Kada je [[Intel]] počeo dizajnirati prve [[Intel Pentium]] procesore postalo je jasno da socket 3 utor koji su koristili [[x486Intel 80486]] procesori neće više odgovarati. U skladu s tim dizajniran je Socket 7 utor za matične ploće koji će se naći na tržištu 1994 godine.

Dizajn socket 7 utor je zahtjevao procesore s 321 iglicom za kontakt što je bilo puno više od 237 iglica za kontakt koje su imali x486raniji procesorimikroprocesori. Brzina sabirnice socketa 7 je bila između 66 i 83 Mhz, s tim da je ona bila povećavana sve do 133 Mhz u verziji super socket 7.

Ovaj socket je bio posljednji univerzalni socket za procesore PC kompjutera. U njega su se mogli umetati procesori Intela (Pentiumi 75 - 233 Mhz), [[AMD]]-a ( K5, K6, K6-II i K6-III), [[Cyrix]]a ([[Cyrix 6x86|6x86]] i [[Cyrix MII|MII]]) i [[Winchip]]a (C6 i Winchip II)

Kako bi "ubio" konkurenciju Intel 1997 godine izdaje procesore [[Pentium II]] koji rade samo u slot 1 utoru na matičnoj ploči koji je u stvarnosti bio veoma sličan "zastarjelom" socketu (Slot 1 242 iglice, Socket 7 237 iglica). Dodatak tom pokušaju zatiranja Socketa 7 postaje odluka Intela da če se [[AGP]] grafičke kartice moći postavljati samo u Slot 1 matične ploče. Ovaj pokušaj zatiranja Socketa 7 tada propada pošto su mu u pomoć dotrčali kompanije [[ViaVIA Technologies|VIA]], [[SiS]] i drugi koji su počeli proizvoditi čipsete s AGP podrškom za ovaj utor.

[[Category:Računarstvokompjuteri]]