Radomir Konstantinović – razlika između verzija

Konstantinović je počeo kao pesnik, sa zbirkom stihova "Kuća bez krova" (1951), da bi se posvetio romanu i objavio čitav niz eksperimentalnih projekata i modernih dela: "Daj nam danas" (1954), "Mišolovka" (1956), "Čisti i prljavi" (1958), "Izlazak" ([[NIN-ova nagrada]] 1960. godine) i "Ahasfer ili traktat o pivskoj flaši" (1964). Od "Pentagrama" (1966), okreće se eseju i već u njemu se naziru ključne deonice kultne [[Filozofija palanke|Filozofije palanke]] (1969) u kojoj ovaj pesnik i fiolozof, praveći jedinstven esejistički amalgam beskompromisno zasekao pobaruštini provincijske svesti, uvrežene malograđanštine i krutog tradicionalizma. Na nizu primera pokazujući kako nam je gotovo sve palanačko, Konstantinović analizira stil kao najviše načelo palanke, ideal čistog siromaštva, sentimentalizam i sarkazam, ateizam, trajni infantilizam, realizam, banalnost, nihilizam tamnog vilajeta, egzistenciju kao besmislen rad, lenjnostlenjost kao rad zatvorenog sveta palanke, politički vašar, ideal organske kulture, srpski nacizam, itd.