Analisti – razlika između verzija

'''Starija analistika''' cvetala je u prvoj polovini 2. veka st. e. Dela starijih analista kraća su i stilski mnogo jednostavnija od kasnijih analista, ali je istorijska vrednost njihovih dela veća. Oni su gotovo svi pisali na [[Grčki jezik|grčkom jeziku]], i to zato što se tada smatralo da je latinski jezik teško upotrebljiv za prozu, ali i zato da bi svoja dala učinili dostupnim široj čitalaškoj publici. Najstariji i najbolji među starijim analistima bio je [[Kvint Fabije Piktor]] ''(Quintus Fabius Pictor)'', o kome znamo da je bio [[Rimski senat|senator]] i da je posle [[Bitka kod Kane|poraza kod Kane]] poslat kao izaslanik u [[Delfi|Delfe]] da [[Apolon]]a pita za savet. Napisao je istoriju od [[Eneja|Eneje]] do svoga vremena, od koje nam nije sačuvano ništa, ali za koje se zna da je poslužilo kao glavni uzor [[Polibije|Polibiju]] za opis rata s [[Hanibal]]om. Drugi su pripadnici starije analistike bili [[Cincije Aliment]] ''(Cincius Alimentus)'', [[Postumije Albin]] ''(Postumius Albinus)'', [[Gaj Acilije]] ''(Gaius Acilius)'', [[Kasije Hemina]] (''Cassius Hemina'', oko 146. st. e.) i [[Kalpurnije Pizon]] ''(Calpurnius Piso)'', od kojih nam se takođe ništa nije sačuvalo.

'''Srednja analistika''' nastavak je starije. Srednji analisti pišu latinskim jezikom, arhaičnim i neizrađenim stilom. Mana im je što izmišljaju i falsifikuju usmena predanja kako bi u njima popunili hronološke ili [[Geografija|geografske]] praznine i nedoslednosti, kao i to što [[Racionalizam|racionalističkim]] tumačenjima pokušavaju da od [[Legenda|legende]] načine istoriju. Vrednost srednjoj analistici, međutim, pruža mnoštvo antikvarskih detalja.

'''Mlađa analistika''' samo je po formi bolja od srednje, a inače su nedostaci srednje analistike u njoj dodatno pojačani. Iz [[Politika|političkih]], [[Patriotizam|patriotskih]] ili [[Religija|religijskih]] razloga pisci nove analistike obilno pribegavaju izmišljanju, falsifikovanju, prerađivanju. Mnogi podaci mlađih analista svoje izvore imaju u [[Helenizam|helenističkim]] pripovetkama. Najpoznatiji predstavnici bili su [[Kvint Klaudije Kvadrigarije]] (''Quintus Claudius Quadrigarius'', oko 80. st. e.) i [[Valerije Ancija]] ''(Valerius Antias)''. Kasnija rimska istoriografija, oličena u delima [[Tit Livije|Tita Livija]], [[Dionizije Halikarnašanin|Dionizija Halikarnašanina]] i [[Plutarh]]a, bila je pod snažnim uticajem mlađih analista i njihovih legendi pretvorenih u istoriju.