Hebrejski kalendar – razlika između verzija

"Moderni" oblik je [[lunisolarni kalendar]] temeljen na pravilima, sličan [[Kineski kalendar|kineskom kalendaru]], koji mjeri mjesece definirane prema mjesečevim ciklusima kao i godine mjerene u sunčevim ciklusima, te različit od čisto lunarnog [[Islamski kalendar|islamskog kalendara]] i gotovo čisto solarnog [[Gregorijanski kalendar|gregorijanskog kalendara]]. S obzirom na oko 11 dana razlike između dvanaest lunarnih mjeseci i jedne [[solarna godina|solarne godine]], kalendar se ponavlja u metoničkim [[Metonički ciklus|19-godišnjim ciklusima od 235 lunarnih mjeseci]], s dodatnim lunarnim mjesecom koji se dodaje svake dvije ili tri godine, odnosno sedam puta svakih 19 godina. Kako se hebrejski kalendar razvio u oblasti istočno od [[Sredozemno more|Mediterana]], reference na godišnja doba se odnose na vrijeme i klimu [[Sjeverna hemisfera|sjeverne hemisfere]].

 

Jevrejski kalendar je [[lunisolarni kalendar]], ili "fiksna lunarna godina"; sastoji se od 12 [[lunarni mesec|lunarnih meseci]] od 29 ili 30 dana; [[interkalacija|interkalarni]] lunarni mesec (trinaesti) se dodaje 7 puta u svakih 19 godina (svakih dve ili tri godine), kako bi se 12 lunarnih meseci sinhronizovalo sa, nešto dužom, [[solarna godina|solarnom godinom]]. Svaki jevrejski lunarni mesec počinje sa [[mladi Mesec|mladim Mesecom]]; prvobitno je morao biti opažen srp mladog Meseca, o čemu su svedočili očevici, ali se vreme mladog Meseca sada određuje matematički.

 

Iako Biblija označava ovaj mesec (ne nazivajući ga Nisan) kao prvi mesec godine, praznik početka godine [[Roš Ašana]] (''Rosh Hashanah'', "Glava godine", odn. "Početak godine") se u stvari slavi na početku sedmog meseca, koji se danas zove Tišri, pa većina Jevreja danas vidi Tišri kao ''de facto'' početak godine. Mada se u [[Tora|Tori]] pominje ovaj praznik, nije bio smatran za početak godine, već više kao praznik za refleksiju i sećanje.

 

Tora (''Torah'') sadrži nekoliko [[613 Mitzvot|zapovesti]] u vezi održavanja kalendara i lunarnog ciklusa.

 

Dan je najmanja jedinica hebrejskog kalendara. Uglavljen je po uzoru na priču iz Postanja i nema fiksnu dužinu. Na osnovu iskaza "...bi veče i bi jutro...", hebrejski dan teče od zalaska Sunca (početak "večeri") do sledećeg zalaska. U ovoj shemi nema časovnika, pa se koristi građansko vreme. Mada građansko vreme uključuje lokalno usvojene konvencije, poput časovnih zona i [[letnje vreme|letnjeg vremena]], njima u hebrejskom sistemu nema mesta. Građansko vreme se koristi samo kao referentna tačka - u izrazima kao: "Šabat počinje u toliko-i-toliko sati". Stalna progresija zalaska Sunca oko planete i sezonske promene dovode do postepenih promena vremena od dana do dana, koje potiču od vidljivih astronomskih pojava (zalazak Sunca) a ne ljudskih zakona i konvencija. Umesto konvencije [[međunarodna datumska linija|međunarodne datumske linije]] koristi se [[jerusalim]]ski [[antimeridijan]] - 35° 13’ istočno od [[početni meridijan|početnog meridijana]].

 

Hebrejski kalendar sledi sedmodnevni nedeljni/tjedni ciklus, koji teče istovremeno ali nezavisno od mesečnog i godišnjeg ciklusa. Imena dana su jednostavno redni broj dana u sedmici. Na hebrejskom ova imena mogu biti skraćena upotrebom [[hebrejski brojevi|numeričke vrednosti]] hebrejskih slova, npr. יום א׳ (''Dan 1.'', ili Jom Rišon ({{lang-he|יום ראשון}}):

:Jom Šabat (''Yom Shabbat'') (יום שבת ili češće שבת - ''Shabbat''), skr. יום ש׳ = "Dan Sabata (Dan odmora)" = Subota

 

Reč "Šabat" na hebrejskom (שַׁבָּת) takođe može značiti "(talmudska) sedmica",<ref>Npr. prema [http://milon.morfix.co.il/default.aspx?q=שבת Morfix מילון מורפיקס, Morfix Dictionary], koji počiva na rečniku [[Rav Milim]] profesora [[Yaakov Choeka]]. Ali reč sa značenjem netalmudske sedmice je שָׁבוּע ''(shavuʻa)'', prema istom "מילון מורפיקס".</ref> tako da u ritualnoj liturgiji fraza kao "Yom Reviʻi bəShabbat" znači "četvrti dan u sedmici".<ref>Npr. kada govorimo o dnevnom psalmu koji se recituje u jutarnjoj molitvi [[Šaharit]].</ref>

 

Biblija (Brojevi 10:10) naglašava značaj mladog Meseca (tj. novog meseca) a time i lunarnih meseci, "...trubićete u trube u dane veselja, na praznike svoje, ''na nov mesec'', prinosićete žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalnice..." (prevod dr. [[Lujo Bakotić]], podvukao prir.). Slično stoji u Brojevima 28:11: "Početkom meseca svojih prinosićete Gospodu na žrtvu paljenicu...".

 

<blockquote>Za koliko solarna godina prevazilazi lunarnu godinu? Za oko 11 dana. Zato, kada god se ovaj višak nagomila na oko 30 dana, ili malo više ili manje, dodaje se jedan mesec i učinjeno je da se ta godina sastoji od 13 meseci i ovo je tzv. embolizmička (prestupna) godina. Jer se godina ne može sastojati od 12 meseci i toliko-i-toliko dana, jer je rečeno: svih meseci u godini (Brojevi 28:14), što ukazuje da bi smo trebali računati godinu po mesecima a ne po danima"<ref name = "tcjmwz">[http://64.233.169.104/search?q=cache:o_6wrQe6ppUJ:personal.stevens.edu/~msenator/hand0.pdf+%22Sanctification+of+the+New+Moon%22+Maimonides&hl=en&ct=clnk&cd=3&gl=us&client=firefox-a Sanctification of the New Moon.] Translated from the Hebrew by Solomon Gandz; supplemented, introduced, and edited by Julian Obermann; with an astronomical commentary by Otto Neugebauer. Yale Judaica Series, Volume 11, New Haven: Yale University Press, 1956</ref></blockquote>

 

Biblijske reference na prethebrejski kalendar uključuju deset meseci koji su identifikovani brojem a ne imenom. U delovima Tore koji se bave [[Noje]]m (konkretno Postanje 7:11, 8:4-5 i 8:13-14), implicirano je da su meseci dugi trideset dana.<ref>Kaže se da je potop počeo 17-og dana 2-og meseca, da je voda opadala posle 150 dana i da se Arka zaustavila 17-og dana 7-og meseca na [[Ararat]]u - što daje interval od 150 dana i pet meseci, tj. 30 dana po mesecu</ref> Ne ukazuje se na ukupan broj meseci u godišnjem ciklusu.

 

! [[Hebrejska Akademija|Akademija]]

! Uobičajeno/drugo

! Babilonski

! Praznici/Značajni dani

Postoje još i kalendarska pravila kojima se obezbeđuje da Roš Ašana ne pada u nedelju, sredu ili petak. Ovim se osigurava da [[Jom Kipur]] (''Yom Kippur'', deseti dan meseca Tišri) nije odmah uz Šabat (subotu), što bi moglo stvoriti praktične teškoće, i da [[Ošana Raba]] (''Hoshana Rabbah'', sedmi dan festivala Sukot i 21. dan meseca Tišri) nije na Šabat, u kojem bi slučaju neke ceremonije bile izgubljene na godinu dana.

 

Usled različite dužine trajanja 12 lunarnih meseci i jedne solarne godine, čisto lunarni kalendarski ciklus bi doveo do razilaska meseci hebrejskog kalendara i Sunčevog ciklusa. Međutim, Tora zahteva da se neki festivali dogode tokom određenih [[godišnje doba|godišnjih doba]]. Ovo implicira da je korišćen neki sistem usklađivanja lunarnih meseci sa solarnom godinom, odn. godišnjim dobima. Biblija direktno ne pominje dodavanje nekog "embolizmičkog" ili prestupnog meseca koji bi sprečio odstupanje kalendarske godine.

 

U prestupnim godinama se pre Nisana dodaje mesec Adar II (ili Adar [[Bet]] - "drugi Adar", takođe i Adar Šeni) i ima 29 dana. Adar I (Adar [[Aleph]] - "prvi Adar") se u prestupnim godinama zapravo smatra dodatnim mesecom i ima 30 dana, umesto uobičajenih 29. Iz ovog razloga, tokom prestupne godine, praznici iz Adara (npr. [[Purim]]) se obeležavaju u Adaru II, umesto Adaru I.

 

Hebrejska godina ima četiri različite početne tačke prema [[Mišna|Mišni]] (Roš Ašana 1:1):

 

Nekim ljudima je nerazumljivo kako godina može imati više početnih tačaka. Ovo se može uporediti sa današnjim različitim datumima za početak kalendarske godine, poreske ili [[fiskalna godina|fiskalne godine]], [[akademska godina|akademske godine]], religijskih ciklusa itd.

 

Hebrejski kalendar [[kalendarska era|odbrojava godine]] u obliku ''[[anno mundi]]'' ("u godini sveta"), skraćeno AM. Zanimljivo da "godina 1." ''nije'' [[Postanje]], već oko jednu godinu pre Postanja. Zbog ovoga se mladi Mesec prvog meseca (Tišri) te godine zove ''molad tohu'' ("[srednji] mladi Mesec haosa" ili "ničega").

 

Roš Ašana, 1. Tišri '''5770''' AM odgovara 19. septembru/rujna 2009.

 

Mnogi [[Karaiti]] (malobrojni pokret koji ne priznaje Talmud, već samo hebrejsku Bibliju), naročito oni van Izraela, su tokom nekoliko vekova sledili izračunati rabinski kalendar, koji je, pogodnosti radi, koristila većina Jevreja. Međutim, u skorijim godinama, mnogi Karaiti su odlučili da opet slede osmatrački metod.

 

Umetanje prestupnog meseca (Adar II) se određuje posmatranjem dozrevanja ječma u Izraelu, a ne korišćenjem izračunatog fiksnog kalendara kao u [[rabinski judaizam|rabinskom judaizmu]]. Ne primenjuju se četiri pravila odlaganja, jer njih nema u Tanahu (hebrejskoj Bibliji) Ovo povremeno dovodi do toga da su Karaiti jedan mesec ispred Jevreja koji koriste rabinski kalendar. "Izgubljeni" mesec će biti nadoknađen u sledećem ciklusu, kada će Karaiti imati prestupni mesec a ostali Jevreji ne.

 

U vreme [[drugi hram|Drugog hrama]] (oko 518 pne. - [[70]] n.e.), hebrejski kalendar je funkcionisao na osmatračkoj bazi. O početku svakog lunarnog meseca se odlučivalo na osnovu svedočenja dva očevica pred [[Sinedrion]]om (''Sanhedrin''), da su o zalasku Sunca videli srp mladog Meseca. Patrijarh [[Gamaliel II]] (oko 100.) bi zatražio od svedoka da iz zbirke crteža, koji su prikazivali srp u raznim orijentacijama, od kojih su samo neke bile moguće u nekom mesecu, da izabere izgled opaženog meseca. Navodno su ova osmatranja bila poređena sa Sanedrinovim proračunima, pa ako je od proteklog mladog Meseca prošlo 30 dana, svedocima se odmah poverovalo.

 

Navodno je početak svakog hebrejskog meseca bio oglašavan naseljima Izraela i dalje, vatrama paljenim na planinama, ali su kasnije slani glasnici, nakon što su Samaritanci i Betusijanci počeli paliti lažne vatre. Nemogućnost glasnika da stignu do svih zajednica van Izraela pre Vrlo Svetih dana (Sukota i Pashe, koji su 15. dana u svojim mesecima), navelo je udaljenije zajednice da festivale koji se pominju u Svetom pismu slave dva dana umesto jedan, usled neizvesnosti da li je prethodni mesec trajao 29 ili 30 dana.

 

 

 

 

 

Srednja godina hebrejskog kalendara ima 365,2468 dana (365 dana, 5 sati, 55 minuta i 25+^{<small>25</small>}/_{<small>57</small>} sekundi) odn. interval molada/mesec × 235 meseci u 19-godišnjem ciklusu, podeljeno sa 19. Savremena [[tropska godina]] (severne) prolećne ravnodnevice ima oko 365,2424 dana, što znači da je hebrejski kalendar nešto duži od ove godine. Zbog ovoga hebrejski kalendar odstupa jedan dan svakih oko 224 godine. U odnosu na srednju [[gregorijanski kalendar|gregorijansku]] godinu (dužine 365,2425 dana odn. 365 dana 5 sati 49 minuta and 12 sekundi), hebrejski kalendar odstupa jedan dan svakih oko 231 godinu.

 

{| class="wikitable" style="left"

|- align=center

|-

|-

|-

<small>*Primedba: Pasha počinje o zalasku Sunca prethodnog dana.</small>

 

Vrednost intervala molada (konjunkcije Sunca i Meseca) od "29-12-793" je uzet iz Ptolomejevog [[Almagest]]a (2.v. n.e.) i iznosi 29,530594 dana. Ovo je najbliže moguće ispravnoj vrednosti od 29,530589 dana, za vrednost zaokruženu na cele delove (^{<small>1</small>}/_{<small>18</small>} minuta). To znači da je interval molada duži za oko 0,6 sekundi. Drugačije rečeno, ako se za molad uzme da je vreme srednje konjunkcije na nekom referentnom meridijanu, onda taj meridijan klizi polako na istok. Ako to kliženje pratimo do polovine 4. v. n.e., što je tradicionalni, mada verovatno netačan, datum uvođenja fiksnog kalendara, onda se nalazi da odgovara longitudi na pola puta između [[Nil]]a i kraja [[Eufrat]]a. Međutim, današnji trenuci molada odgovaraju [[srednje sunčevo vreme|srednjem sunčevom vremenu]] trenutaka lunarne konjunkcije blizu meridijana [[Kandahar]]a u Afganistanu, više od 30° istočnije od Jerusalima.

 

 

 

 

{{reflist}}

 

 

 

[[Kategorija:Izrael]]

 

[[fa:گاه‌شماری عبری]]

[[fi:Juutalainen kalenteri]]

[[fur:Calendari ebraic]]

[[fy:Hebrieuske kalinder]]