Pasat – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot Mijenja: hr:Pasati |
m robot Dodaje: az:Passatlar; kozmetičke promjene |
||
Red 7:
Srednja brzina pasata u njegovim središnim delovima iznosi od 6 - 9 -{m/s}-, ali je nekim [[mesec]]ima manja. Inače, brzina pasatskih vetrova se smanjuje sa bliženjem termičkom [[ekvator]]u, tj. pojasu polutarskih tišina. Pasati imaju najveću jačinu u proleću odgovarajuće zemljine polukugle, a najmanju u suprotnom [[godišnje doba|godišnjem dobu]] - u [[jesen]]. Pasati su, pored toga, srazmerno suvi i prohladni pri vedrom vremenu. Nemaju nikakvu težnju za uzlaznim kretanjem, pa po tome ni za obrazovanje [[oblak]]a i [[padavina]]. Ali sve to nastupi čim se ispreči neko bregovito [[ostrvo]] ili [[kopno]]. Ovo prisiljeno uzlazno kretanje, i do srazmerno neznatne visine, uslovljava dovoljno sniženje temperature da bi došlo do kondezovanja vodene pare i do trajne i obilne padavine, pri bregovitim obalama, koja se po tome zove [[orografska kiša]].
Pasati su obično jači u proleće nego u jesen, pa stoga donose u tom vremenu obilnije kiše. Najčešće tipične, pasatske orografske kiše se javljaju na [[Havaji|Havajskim]] ostrvima, ali i na [[Veliki Antili|Velikim]] i [[Mali Antili|Malim Antilima]], [[Zelenortska ostrva|Zelenortskim ostrvima]], [[Madagaskar]]u i [[Ostrvo sveta Jelena|Ostrvu svete Jelene]].
Visina do koje se osećaju pasatski vetrovi vrlo je promenljiva. Severoistočni pasat na [[Atlantski okean|Atlantskom okeanu]] obično vlada do nešto veće visine od 900 metara, ali po neposrednim posmatranjima, ponekad dostiže visinu i do 4000 metara. Treba takođe spomenuti da pojas pasatskih vetrova zauzima više od polovine zemljine površine, ali su oni poremećeni na najvećem delu svoga prostora u blizini [[Kontinent|kontinenata]].
Red 13:
[[Kategorija:Vjetrovi]]
[[az:Passatlar]]
[[bg:Пасат]]
[[ca:Vents alisis]]
| |||