Ljepota – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot Dodaje: ksh:Schünnheet |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
'''Ljepota''' ili '''lepota''' je fenomen koji se odražava kroz zadovoljstvo [[percepcija|percepcijom]] nekog ravnoteže i proporcija određenog [[stimulus]]a. Ona sadržava prepoznavanje uravnotežene forme i strukture koja sa sobom dovodi do privlačnosti prema nekoj osobi, životinji, zvuku i sl.
U običnom govoru, lepotom se najčešće naziva svojstvo osobe, predmeta ili ideje koje nas ispunjava osećajem prijatnosti. U filozofiji, lepota je jedna od temeljnih kategorija kojima se poimaju suštinska svojstva [[biće|bića]]<ref name="rečnik">''Ljepota'', Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>. Oblast filozofije koja se bavi lepotom kao svojim predmetom se naziva [[estetika]].
Ideal lepote umnogome zavisi od kulturnog konteksta, a u okviru iste kulture se često menja tokom vrmena. Ne postoji jedinstveno objašnjenje lepote, a brojni pokušaji definisanja najviše govore o njenoj zagonetnosti.
== Teorije lepote ==
[[Datoteka:David von Michelangelo.jpg|thumb|right|Skladno ljudsko telo je čest ideal lepote u [[umetnost]]i.]] ▼
U istoriji filozofije fenomen lepote pokušavao se protumačiti na razne načine. [[Platon]] lepotu shvata kao manifestaciju dobrote. Budući da je od svih savršenstava «najočitija i najmilija» lepota je čoveku polazište u njegovom sećanju i promatranju ideja.<ref name="rečnik"/> Ova teorija lepote je u pozadini svih estetika koje vide svrhu umetnosti u moralnom usavršavanju. ▼
▲U istoriji filozofije fenomen lepote pokušavao se protumačiti na razne načine. [[Platon]] lepotu shvata kao manifestaciju dobrote. Budući da je od svih savršenstava «najočitija i najmilija» lepota je čoveku polazište u njegovom sećanju i promatranju ideja.<ref name="rečnik"/> Žudnja za nematerijalnom lepotom je vid sećanja na viziju formi koju je duša bila u stanju da vidi u "poljima istine" u prethodnom životu. Telesna lepota pobuđuje sećanje na ovo stanje, ''[[anamnesis]]'', i omogućava [[duša|duši]] da se počne penjati lestvama povratka ka duhovnoj [[istina|istini]].<ref name="Filozofski rečnik">''Ljubav'', Branko Pavlović, Filozofski rečnik, Plato, Beograd, 1997.</ref> Ova teorija lepote je u pozadini svih estetika koje vide svrhu umetnosti u moralnom usavršavanju.
▲[[Datoteka:David von Michelangelo.jpg|thumb|right|Skladno ljudsko telo je čest ideal lepote u [[umetnost]]i.]]
Prema [[Aristotel]]u [[bit]] lepote je u poretku i simetriji delova celine. Tu su teoriju prihvatili i dalje razvili [[stoici]].
[[Neoplatonizam]] razvija Platonovu teoriju lepote u teološko-mističkom smeru poistovećujući [[Jedno]] i [[Dobro]] koje "podaruje lepotu svim stvarima" ([[Plotin]]).<ref name="rečnik"/> Prema Plotinu, lepota se vidi unutrašnjim okom, koje počinje gledati kad se spoljašnje zaklopi.<ref name="Filozofski leksikon">''Plotin iz Likopolisa'', Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.</ref> Izvor lepote je lepa [[duša]], a lepota je duhovna, unutrašnja stvar. Da bi duša uzmogla shvatiti i prihvatiti lepotu, ona mora biti pročišćena, mora i sama biti lepa duša. Lepo se prvenstveno opaža [[duh]]om. Umetnost se ne ograničava na to da oponaša ono što oči vide, već se vraća idejama iz kojih se rađa sama priroda.<ref name="Filozofski leksikon"/>
Ideja lepote kao vidljivog pokretača duhovnog napredovanja bila je preneta u srednjovekovni svet kroz [[neoplatonizam]], a posebno kroz Avgustinovu Državu Božiju.<ref name="Filozofski rečnik"/> [[Sholastika|Skolastičari]] i renesansni filozofi su uglavnom razvijali Aristotelovu teoriju lepote kao simetrije delova. Prema [[Toma Akvinski|Tomi Akvinskom]] lepo je ono što je ugodno promatrati "''pulchrum dicitur id cuius ipsa apprehensio placet''" (Sum. theol., I-II, q. 27, a. 1 ad 3). Neki su suštinu lepote tražili u "savršenoj čulnoj predstavi" (Baumgarten) ili u sviđanju koje prati čulnu aktivnost ([[Hjum]], Berk). [[Kant]] nastoji da ostvari sintezu tih shvatanja određenjem lepote kao sviđanja bez pojmovne spoznaje. Prema teoriji romantičara lepota je manifestacija istine pa je u tom smislu važilo geslo "što je poetičnije, to je istinitije".<ref name="rečnik"/>
== Napomene ==
| |||