Apokrif – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Уклањање сувишних унутрашњих веза |
m robot kozmetičke promjene |
||
Red 16:
Канонске књиге су прописане на [[лаодикијски сабор|лаодикијском сабору]] [[360]]. године. Синод у Лаодикеји ограничава јавно читање у цркви само на канонске књиге Старог и Новог Завета. У канон је ушло оно што и данас спада у [[Нови завет]] (јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану, дјела апостолска, посланице итд.) и [[Стари завет]] (књига постања, књиге пророчке итд.). Синод даје списак књига [[Нови завет|Новог завета]], који садржи 26 књига, све осим [[Књига Откривења|Књиге Откривења]], и Стари завет, који садржи 22 књиге, плус [[књига Баруха|књигу Баруха]] и [[Писмо Јеремије]].
[[Атаназије]], моћни епископ [[Александрија|Александрије]], је први пут навео 27 књига као књиге Новог завета. Године [[367]]. Атанасије је написао посланицу египатским црквама наводећи које књиге би требало читати у црквама као свете списе.<ref name="Ehrman"/>
Фиксирањем канона одузет је ауторитет не само херетичким апокрифима, које је Црква прогонила, него је снижен ауторитет и свим другим побудним апокрифним списима, којих Црква иначе није прогонила.<ref name="Šagi-Bunić"/> Окончањем канонизације библијских књига, апокрифима почињу да се називају сва остала дела библијске тематике, која су остала
== Подела апокрифа ==
|