Apokrif – razlika između verzija

[[Атаназије]], моћни епископ [[Александрија|Александрије]], је први пут навео 27 књига као књиге Новог завета. Године [[367]]. Атанасије је написао посланицу египатским црквама наводећи које књиге би требало читати у црквама као свете списе.<ref name="Ehrman"/> Истовремено наређује да се библиотеке очисте од свих »апокрифних књига« са »јеретичким« тенденцијама.<ref name="Gnostička evanđelja">[http://www.scribd.com/doc/56095362/Elejn-Pejgels-Gnosti%C4%8Dka-evan%C4%91elja Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja] (scribd)</ref> Он наводи данашњих двадесет и седам књига, искључујући све остале. То је први сачувани пример да неко потврђује комплетан низ књига као Нови завет.<ref name="Ehrman">[http://www.scribd.com/doc/60185745/Bart-Ehrman-Isus-to-nije-rekao Bart Ehrman - Isus to nije rekao] (scribd)</ref>

Фиксирањем канона одузет је ауторитет не само херетичким апокрифима, које је Црква прогонила, него је снижен ауторитет и свим другим побудним апокрифним списима, којих Црква иначе није прогонила.<ref name="Šagi-Bunić"/> Окончањем канонизације библијских књига, апокрифима почињу да се називају сва остала дела библијске тематике, која су остала изван састава Светог писма и која се често сматрају [[јерес|јеретичким]] књигама. Апокрифне књиге су забрањиване и спаљиване, јер се њихово виђење библијских повести и доктрине није слагало са виђењем званичне цркве.