Verzija na datum 20 mart 2014 u 08:47 uredi Dcirovic (razgovor \| doprinos) Administratori 1.513.357 izmena →‎Aerobna respiracija ← Starija izmjena		Verzija na datum 25 juni 2014 u 05:29 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 7: == Aerobna respiracija == Da bi aerobna respiracija bila moguća neophodno je prisustvo [[kiseonik~~\|kiseonika~~]]a. Ovo je jedan od procesa koji se često upotrebljava i pri kom se razlaže pirivat putem [[glikoliza\|glikolize]] i u kom pirivat ulazi u [[mitohondrije]] kako bi bio potpuno oksidovan putem [[Krebsov ciklus\|Krebsovog ciklusa]]. Produkt ovog procesa je energija u obliku [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a, putem focforilacije NADH i FADH2. Reduktivni potencijal NADH i FADH2 se pretvrara u dodatni broj molekula [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a (imatu na umu da je cilj ćelije da stvori što više molekula [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a koji predstavljaju energiju) putem [[transportni lanac elektrona\|transportnog lanca elektrona]] u kojem je [[kiseonik]] krajnji primalac (akceptor) [[elektron]]a. Većina molekula [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a stvorenih u celularnoj respiraciji su rezultat oksidativne forsforilacije, gde su ATP molekuli napravljeni zahvaljujući hemiosmotičnom potencijalu kojim upravlja katalizator. U idealnim uslovima, razlaganjem jednog molekula glukoze do krajnjih proizvoda (ugljen-dioksida i vode) stvara se 38 molekula [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a u celularnoj respiraciji. Međutim, obično ne dođe do 38 molekula ATP jer se neki od molekula energije utroše na procese kao što je transport pirogrožđane kiseline u [[mitohondrije]]. Kod [[eukariote\|eukariota]] celularna respiracija se odvija u [[mitohondrije\|mitohondrijama]] a kod [[prokariote\|prokariota]] u [[ćelijska membrana\|ćelijskoj membrani]]. Aerobni metabolizam je efikasniji od anaerobnog metabolizma. Počinje sa Glikolizom anaerobnog metabolizma i nastavlja sa [[Krebsov ciklus\|Krebsovim ciklusom]] i [[oksidativna fosforilacija\|oksidativnom fosforilacijom]]. === Glikoliza === [[Glikoliza]] je metabolički proces koji je prisutan u svim živim organizmima i pri kom nije potrebno prisustvo [[kiseonik~~\|kiseonika~~]]a. Procesom se na jedan molekul [[glukoza\|glukoze]] dobijaju dva molekula [[pirogrožđana kiselina\|pirogrožđane kiseline]], i pritom stvara energiju u obliku dva molekula [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a. Na jedan molekul glukoze proizvedu se četiri molekula [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a, ali dva se utroše pri pripremi ćelije za ulazak u glikolizu. Početna [[fosforilacija]] glukoze je neophodna kako bi se destibilizirao molekul i od šestočlanog šećera nastala dve trioze, odnosno dva šećera od po tri [[ugljenik~~\|ugljenikova~~]]ova atoma. Tokom poslednjih koraka glikoze četiri fosfatne grupe se prebace na ADP fosforilacijom, kako bi se stvorila četiri molekula [[Adenozin trifosfat\|ATP]] i dva molekula NADH se stvore putem oksidacije. Glikoliza se odvija u [[citoplazma\|citoplazmi]] ćelije. Jednačina za ovaj proces sledi: * Glukoza + 2 ATP + 2 NAD<sup>+</sup> + 2 P<sub>i</sub> + 4 ADP → 2 Pirivat + 2 ADP + 2 NADH + 4 ATP + 2 H<sub>2</sub>O + 4 H<sup>+</sup> ==== Enzimi glikolize ==== Red 35: ''Glavni članak'': [[Krebsov ciklus]] Krebsov ciklus je takođe poznat i kao ciklus limunske kiseline. Kada je [[kiseonik]] prisutan, '''acetil-CoA''' ulazi u Krebsov ciklus u kom se oksidiše do [[ugljen dioksid]]a, dok se u isto vreme redukuje nikotinamid adenin dinukleotid, odnosno NAD, u NADH, gde je H jedan atom [[vodonik~~\|vodonika~~]]a. NADH dalje ulazi u transportni lanac elektrona gde se stvaraju molekuli [[Adenozin trifosfat\|ATP]]-a, delom putem [[oksidativna fosforilacija\|oksidativne fosforilacije]]. Kada su uslovi aerobni, piruvat koji je nastao u procesu [[glikoliza\|glikolize]] se dekarboksiluje i nastaje acetil. On se spaja sa koenzimom A (CoA) i nastaje acetat-CoA. On se spaja sa oksalosirćcetnom kiselinom i formira [[limunska kiselina\|limunsku kiselinu]]. Ona se dekarboksiluje do α-ketoglutarne kiseline. Ponovo se vrši dekarboksilacija i nastaje ćilibarna kiselina. Nakon toga više se ne vrši dekarboksilacija. Ćilibarna kiselina se dalje pretvara u fumarnu kiselinu, ona u jabučnu kiselinu, koja prelazi u oksalosirćetnu kiselinu. Tako nastaje početno jedinjenje i Krebsov ciklus se može ponoviti. Red 45: {{reflist}} == Spoljašnje veze == * [http://www.bionet-skola.com/w/%C4%86elijsko_disanje Bionet škola] {{-}} {{Metabolizam}}

Ćelijsko disanje – razlika između verzija