Vukova ćirilica – razlika između verzija

[[Image:VukKaradzic.jpg|thumb|[[Вук Караџић]]]]

 

 

[[Вук Стефановић Караџић]] је [[1818]]. године саставио нову српску азбуку водећи се фонетским правилом да ''једно слово предстаља један глас''. Вукова азбука је садржала само слова за постојеће гласове, без слова за гласове који се не користе и без двогласа. Вук је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: '''и''', '''ю''', '''й''', '''ъ''', '''ь''', '''щ''', '''я''' и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: '''ћ''', '''ђ''', '''љ''', '''њ''', '''ј''' и '''џ'''. Слово '''ћ''' Вук је унео из старе ћирилице; '''ђ''' му је начинио [[Лукијан Мушицки]] према '''ћ'''; '''љ''' је спојено слово од '''л''' и '''ь''', '''њ''' је такође спојено слово од '''н''' и '''ь'''; '''ј''' је узео из [[Латиница|латинице]], а '''џ''' из [[Румунска ћирилица|румунске ћирилице]].