Vukova ćirilica – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
prošireno
Red 9:
[[Image:VukKaradzic.jpg|thumb|[[Вук Караџић]]]]
 
Крајем [[18. вијек]]а књижевни српски језик је био [[славеносербски]], архаични језик свештенства и виших слојева, готовотешко неразумљивразумљив обичном народу. Записиван је руском ћирилицом у којој није било слова за неке гласове из говорног језика. Вук је почетком 19. вијека предузео реформу језика и писма водећи се начелом ''Пиши као што говориш, а читај као што је написано''. Његов циљ је био да народни, свима разумљив језик, постане књижевни и да руско ћирилично писмо буде прилагођено српском говорном језику и што једноставније за учење.
 
[[Вук Стефановић Караџић]] је [[1818]]. године саставио нову српску азбуку водећи се фонетским правилом да ''једно слово предстаља један глас''. Вукова азбука је садржала само слова за постојеће гласове, без слова за гласове који се не користе и без двогласа. Вук је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: '''и''', '''ю''', '''й''', '''ъ''', '''ь''', '''щ''', '''я''' и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: '''ћ''', '''ђ''', '''љ''', '''њ''', '''ј''' и '''џ'''. Слово '''ћ''' Вук је унео из старе ћирилице; '''ђ''' му је начинио [[Лукијан Мушицки]] према '''ћ'''; '''љ''' је спојено слово од '''л''' и '''ь''', '''њ''' је такође спојено слово од '''н''' и '''ь'''; '''ј''' је узео из [[Латиница|латинице]], а '''џ''' из [[Румунска ћирилица|румунске ћирилице]].