Yasunari Kawabata – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
m robot kozmetičke promjene |
||
Red 1:
{{Japansko ime|Kawabata}}
{{Infokutija pisac
| ime = 川端 康成<br />Yasunari Kawabata<!-- do not add image icons such as nobel peace, see [[:Template:Infobox writer]] -->
| slika = Yasunari Kawabata 1938.jpg
| opis = Kawabata u svom domu u [[Kamakura (Kanagawa)|Kamakuri]]
Red 21:
== Detinjstvo ==
Jasunari Kavabata je imao teško detinjstvo. Rođen je u [[Osaka|Osaki]] [[1899]]. godine, ali već u drugoj godini svog života postaje siroče, kada mu otac i majka umiru, a ubrzo za njima i baba i sestra. Kavabata zbog toga ostaje da živi sa dedom ali samo do svoje sedme godine života kada i on umire. Svoje sećanje na smrt svoga dede opisaće u svom dnevniku, kasnije objavljenom kao „Dnevnik petnaestogodišnjaka“<ref>Kod Japanaca su se nekada godine života počinjale brojati od trenutka kada se rode. Drugim rečima svako novorođenče koje se rodi već ima godinu dana, tako da Kavabata nije pisao dnevnik sa petnaest godina, već sa četrnaest.</ref> Nakon smrti svoga dede, Kavabata počinje da živi u internatu jedne srednje škole, ali vremenom odlazi u Tokio i tamo upisuje elitnu prvu gimnaziju. Kao gimnazijalac živi kod daljih rođaka u tokijskoj četvrti Asakusa, a period proveden tamo uticaće na njega da napiše novelu „Igračica iz Izua“ (伊豆の踊子 - „Izu no Odoriko“). Ova novela je objavljena u časopisu Bungei Đidai 1926. godine, a u njemu opisuje doživljaje svoje rane mladosti, kao i njene dobre i loše trenutke.
== Studiranje, početak književnog stvaralaštva ==
Kavabata počinje svoj studentski život davne [[1920]]. godine na Tokijskom carskom univerzitetu, gde studira [[Japanska književnost|japansku književnost]]. Godinu dana kasnije upoznaje se sa Kikuči Kanom, poznatim književnim kritičarem sa kojim će osnovati časopis „Bungej Šundžu“ [[1923]]. godine. Šegovi prvi radovi su bili objavljeni u časopisu „Šinšičo“, ali posle diplomiranja na univerzitetu 1924. godine Kavabata sa Kataoka Tepeijem, Jokomiu Riičijem i drugima osniva časopis „Bungej džidaj“ (文藝時代 - „Književno doba"). Okupljeni pisci obeležili su jedan nov pravac u japaskoj književnosti svojevremeno poznatih kao neosenzualisti.
:''Moje oči su bile crvene ruže.''
Kavabata smatra da je ta rečenica izraženija i poetski superiornija u odnosu na:
:''Moje oči su videle crvene ruže.''
Kavabata nije bio jedini koji misli tako. Cela grupa je zastupala tu ideju. Oni su pripovedali »nov život« i »novu književnu umetnost«. Njihove ideje su povezane i sa pojavom [[Dadaizam|dadaizma]], [[Ekspresionizam|ekspresionizma]], [[Nadrealizam|nadrealizma]] i drugih avagardnih pravac. U neku ruku ovaj pokret je nastao i kao reakcija na realističke pravce u japanskoj književnosti., naročito na pojavu revolucionalne proleterske književnosti. Oni su zastupali dinamičnu umetnost, dok će njihovo stvaralašto na neki način biti i obojene izvenim [[Nihilizam|nihilizmom]].
== Kasniji radovi ==
Kavabatina dela možemo podeliti na period pre i posle drugog svetskog rata. Za vreme predreatnog perioda možemo izdvojiti njegova dela poput „Ptice grabljivice i druge zveri“, „Junak sahrane“, kao i čuveni roman „Snežna zemlja“ koji je osvojio dosta književnih nagrada brzo pridobivši pažnju velikog broja čitalaca. Tokom sukoba Japana sa Kinom Kavabatine priče su bile veoma popularne među običnim ljudima. I sam Kavabata je bio svestan uticaja koji ostavlja na ljude tako da će u to vreme ostaviti zapis:
Red 39:
Tokom svog života Kavabata je napisao preko stotinu kratkih priča. Jednom prilikom je izjavio kako su mu te priče najomiljeniji radovi. Većinu je napisao tokom dvadesetih godina svog života, a li ih je nastavio pisati i i tokom posleratnog perioda kada je bio u vrhuncu umetničkog stvaralaštva.
== Nobelova nagrada ==
Kavabata je nobelovu nagradu za književnost dobio [[1968]]. godine tako postavši prvi japanac koji je dobio ovu značajnu nagradu (kasnije će i [[Kenzaburō Ōe|Kenzaburo Oe]] dobiti ovu nagradu postavši tako drugi pisac iz [[Japan]]a koji ju je dobio). Obrazloženje za dodeljenu nagradu bilo je: za pripovedačko majstorstvo, koje sa velikom osećajnošću izražava suštinu japanskog duha.
== Kraj života ==
Nakon što se vratio iz Stokholma, Kavabata je nekoliko puta putovao po inostranstvu držao predavanja i posećivao seminare. Mada je bio usamljenik uvek je prisustvovao svim svečanostima i ceremonijama održanim u njegovu čast. Godine 1971. odi aktivnu kampanju za prijatelja koji se kandidovao za guvernera Tokija. Godinu kasnije (1972) Jasunari Kavabata izvršava samoubistvo ne ostavivši ni jednu poruku za sobom.
Kao suprotnost tome Kavabata se ceo život zalagao za život govoreći dosta o besmislenosti samoubistva. U svom eseju „San na samrti“ napisao je:
Red 49:
Te reči Kavabata će ponoviti i na samoj svečanosti dodele nobelovih nagrada, dodajući pritom:
:''"Ne divim se samoubistvu niti osećam simpatiju prema onima koji ga izvrše. Imao sam još jednog prijatelja koji je umro mlad, kao avagardni slikar. I on je razmišljao dugo osamoubistvu, a ja sam o njemu u istom eseju napisao: Čini mi se da je stalno ponavljao da nema umetnosti koja je iznad smrti, da umreti znači živeti. Shvatam ipak da za njega, rođenog u budističkom manastiru i obrazovanom u budističkoj školi, smrt kao koncept predstavlja nešto sasvim drugo od onoga što ono znači na zapadu. Među onima koji misle, ima li takvih koji ne misle o samoubistvu? Znao sam da je pisac ovih redova Ikjuu (1394-1481) dva puta pokušavao da izvrši samoubistvo. ''<ref>Kavabata Jasunari Ucukušii Nihon no vatakaši, Tokio Kondanša, 10969, str. 17-18.</ref>
== Izabrani radovi ==
{| class="wikitable"
|-
Red 57:
|-
| 1930
| 浅草紅團<br />''Asakusa Kurenajdan''
| ''[[Grupa Kurenai iz Asakuse]]''
|-
| 1935-1937,<br />1947
| 雪國<br />''Jukiguni''
| ''[[Snežna zemlja]]''
|-
| 1951-1954
| 名人<br />''Mejdžin''
| ''[[Velemajstor]]''
|-
| 1949-1952
| 千羽鶴<br />''Senbazuru''
| ''[[Hiljadu ždralova]]''
|-
| 1949-1954
| 山の音<br />''Jama no oto''
| ''[[Zvuci planina]]''
|-
| 1954
| みづうみ（みずうみ）<br />''Mizumi''
| ''[[Jezero (Kawabata)|Jezero]]''
|-
| 1961
| 眠れる美女<br />''Nemureru bidžo''
| ''[[Uspavane lepotice]]''
|-
| 1962
| 古都<br />''Koto''
| ''[[Stari grad (Jasunari Kavabata)|Stari grad]]''
|-
| 1964
| 美しさと哀しみと<br />''Ucukušisa to kanašimi to''
| ''[[Lepota i tuga]]''
|-
| 1964
| 片腕<br />''Kataude''
| ''[[Jedna ruka]]''
|-
Red 101:
{{reflist}}
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Kawabata Yasunari}}
{{Nobelova nagrada za književnost}}
{{Lifetime|1899|1972|Kawabata, Yasunari}}
[[Kategorija:Japanski pisci]]
[[Kategorija:Nobelovci za književnost]]
| |||