Pizistrat – razlika između verzija

'''Pizistrat''' ([[Grčki jezik|grč]]. Πεισίστρατος, rođen oko 607, umro oko 528. god. st. e.) bio je, uz prekide, [[Atina|atinski]] [[tiranin]] od 565. godine st. e. do svoje smrti. Dinastija koju je tako osnovao naziva se [[Pizistratidi]]ma.

 

 

Posle sprovođenja [[Solon]]ovih reformi (594. st. e.) socijalna borba u [[Atika|Atici]] razbuktala se novom snagom. Ove reforme nisu pružile potpuno zadovoljenje nijednom od [[Društvo|društvenih]] slojeva: [[eupatridi]] se nisu mirili sa gubitkom privilegija, a atički seljaci želeli su veće poboljšanje svog stanja, odnosno [[Agrarna reforma|preraspodelu zemlje]]. Solonovim zakonima nisu bili zadovoljni ni međuslojevi stanovništva, oni koji su se nalazili između seljaštva i eupatrida – sirotinja koja je već izgubila vezu sa zemljom, kao i svi oni čije je blagostanje zavisilo od razvijenog [[Zanatstvo|zanatstva]] i pomorske [[Trgovina|trgovine]]. Ni jedni ni drugi se nisu mirili s time što je aristokratiji u okviru Solonovog [[Timokratija|timokratskog]] ustava i dalje ostao znatan politički uticaj. U svom ''Atinskom ustavu'' [[Aristotel]] piše da su Atinjani živeli relativno mirno tokom četiri godine nakon Solonovog odlaska s vlasti i iz Atine, a već pete godine pobuna je bila tako žestoka, da se te godine nisu mogli održati izbori za [[arhont]]e. Još četiri godine kasnije, 583. godine, arhont Damasije po isteku svojih ovlašćenja odbio je da preda vlast i na nezakonit način, uzurpatorski, služio se njome dve godine i dva meseca dok mu konačno nije bila oduzeta silom. Posle toga u Atini je bila formirana vanredna vlada koja se sastojala od deset, umesto devet arhonata: pet ih je bilo iz redova eupatrida, tri su bili predstavnici seljaštva, a dva mesta pripalo je zanatlijama ([[demijurzi]]ma).

U to su se doba u Atini jasno iskristalisale tri osnovne političke grupacije: [[pedijeji]], [[dijakriji]] i [[paraliji]]. Svoja su imena dobili prema nazivima oblasti u kojima su živeli. Pedijeji su bili stanovnici [[Pedion]]a, u kome su se nalazili najbolji atički zemljoposedi atinske [[Aristokratija|aristokratije]]. Ovu aristokratsku grupaciju predvodio je [[Likurg iz Atine|Likurg]], član plemenitog roda Eteobutada. Dijakriji su seljaci, obrađivači neplodne kamenite zemlje u delu Atike koji se zvao [[Dijakrija]]. Oni su želeli radikalnu agrarnu reformu – podelu zemlje i [[Demokratija|demokratizaciju]] atinskog [[Politika|političkog]] sistema; njima su se, kako izgleda, pridružili [[meteci]] i ljudi koji su izgubili novac davši ga na zajam. Kao vođu te grupacije neki atički autori pominju Pizistrata, koji je po svom poreklu pripadao rodovskoj aristokratiji, ali koji je, prema Aristotelu, "izgledao kao najveći pristalica demokratije". Rod Pizistrata je u to vreme osirimašio, čime bi se mogla tumačiti Pizistratova žestoka mržnja prema pedijejima. Paralije, stanovnici obalskog dela Atike, samog grada Atine i [[Pirej]]a, sastojali su se od raznorodnih elemenata. Među njima su bili obalski nosači i mornari, ali i vlasnici brodova i trgovci, te sitne zanatlije i vlasnici zanatskih radionica. Svima njima bilo je zajedničko to što su u znatnoj meri izgubili vezu sa zemljom i čvrsto vezali svoje interese za razvoj zanatstva i pomorske trgovine. Na čelu paralija u ovo doba se nalazio [[Megakle]], koji je pripadao starom i uticajnom rodu [[Alkmeonidi|Alkmeonida]].

 

 

Pizistrat je stekao popularnost kod Atinjana svojim ratnim junaštvom, koje je ispoljio u ratu koji je Atina vodila protiv [[Megara|Megare]] za [[Salamina|Salaminu]]. Postavljen na čelo odreda poslatog na Salaminu, on je ne samo zauzeo ostrvo, već je zauzeo i megarsku luku Niseju. Na Salaminu su bili dovedeni iseljenici iz Atine – [[klerusi]] koji su tu dobili parcele zemlje. Ovim je naročito bio podignut Pizistratov autoritet među dijakrijima željnim zemlje, kojima je on sada posrao vođa. Aristokratija nije mogla ostati ravnodušna prema porastu Pizistratovog uticaja i prema dijakrijima pod njegovim vođstvom, pa je na Pizistrata organizovan [[atentat]], koji se, međutim, završio nesrećno po njegove protivnike. Pizistrat je ostao živ, a [[Atinska skupština|narodna skupština]] je, na predlog Aristiona, donela specijalnu odluku kojom je Pizistratu dopušteno da organizuje specijalni odred za čuvanje svog života od opasnosti novih atentata.

Učvrstivši se u Atini, Pizistrat se uskoro ponovo razišao s Megaklom, koji se, izgleda, nadao da će Pizistrat s njim deliti vlast. To se završilo ponovnim proterivanjem Pizistrata iz Atine. Alkmeonidi otada postaju dosledni neprijatelji tiranije. Period ovog drugog proterivanja, koji je trajao oko deset godina, Pizistrat je proveo u [[Makedonija (antička)|makedonskom]] primoriju, u [[Pangeja|Pangeji]] koja se nalazila u [[Trakija|Trakiji]], gde je imao bogate rudnike nedaleko od ušća reke [[Struma|Strume]], u istom rejonu u kome će kasnije biti osnovan grad [[Amfipolis]].

 

 

 

Pizistrat nije želeo da sprovede nove socijalne reforme ili da izmeni poredak koji je zaveo Solon. On je nastojao da raznim merama stekne popularnost u širokim slojevima atinskog društva. Prema tvrdnji antičkih autora, on je u znatnoj meri postigao taj cilj. Aristotel u svom ''Atinskom ustavu'' ovako karakteriše Pizistrata: "On je uopšte bio human i skroman čovek, blag prema krivcima; siromahe je čak unapred snabdevao novcem za poljoprivredne radove kako bi mogli da se prehrane obavljajući zemljoradničke poslove. Ovo je činio iz dva razloga: s jedne strane, zato da se ne bi bavili u gradu već da se rasture po čitavoj zemlji, a s druge strane, zato da, koristeći svoje srednje imovno stanje i baveći se ličnim poslovima, izgube i volju i vreme za javne poslove. Osim toga, sam bi imao više prihoda ako se zemlja obradi, jer je Pizistrat uzimao deseti deo ostvarenih prihoda. Iz istih je razloga zaveo i sudove po [[dema]]ma, a često je i sam putovao zemljom posmatrajući kako se obavljaju poslovi i mireći zavađene da ne bi zanemarivali svoje poslove".

U atinskoj se tradiciji sačuvalo sećanje na godine Pizistratove vladavine kao na "zlatni vek". Za vreme Pizistrata Atina je izrasla u veliki zanatski i trgovački centar Grčke. Atina se brzo obnavlja i izgrađuje (naročito se podiže zanatska četvrt [[Kerameik]]), ulepšava se monumentalnim građevinama – hramom [[Atena (mitologija)|Atene]] na [[Arkropolj]]u, hramovima [[Apolon]]a Pitijskog i [[Zevs]]a Olimpijskog (koji je, istina, ostao nedovršen, i koji će biti završen tek u doba cara [[Hadrijan]]a). Isti cilj – podizanje značaja Atine – imale su Pizistratove mere i u oblasti [[Religija|religijskog]] kulta. Naročito su svečano i raskošno obavljane [[Panatenejske svečanosti]] u slavu boginje Atene. Taj stari atinski praznik dobio je sada opšteatičko značenje i trajao je nekoliko dana. S velikim sjajem slavljene su i tzv. [[Velike Dionizije]]. Kult [[Dioniz]]a prvobitno je bio čisto seljački, a sada postaje opšteatinski, državni kult. Tokom njegove vladavine takođe se postavljaju temelji atinske kulture tog doba i delimično temelji [[Grčka književnost|atinske književnosti]]. Od religijskih horova, koji nastupaju za vreme Dionizija, nastaje atička [[tragedija]]. [[Tespis]] je bio najistaknutiji tragičar Pizistratovog doba. Za vreme Pizistrata, po nekim antičkim izvorima, sprovedena je i redakcija [[homer]]skih poema.

 

 

U oblasti spoljne politike Pizistrat je postigao izuzetno velike rezultate. Na obali [[Mala Azija|Male Azije]], kod samog [[Helespont]]a, on je osvojio grad [[Sigej]] i upravu nad njim poverio svome sinu. U Trakiji Pizistrat je imao rudnik Pangeju. Istovremeno je Atinjanin Miltijad (iz roda Filaida) zauzeo poluostrvo [[Hersonez Trački]]; iako je Miltijad tada osnovao svoju dinastiju, ipak su i on sam i njegovi naslednici održavali bliske veze s Atinom. Držeći u svojim rukama Sigej na [[Azija|azijskoj]] obali i Hersonez Trački na [[Evropa|evropskoj]], Atina je gospodarila prilazom [[Crno more|Crnom moru]]. To je bilo veoma značajno, pošto su Atinjani već održavali trajne trgovinske odnose s gradovina na obalama Crnog mora, posebno na severnim.

 

 

 

 

[[Kategorija:Starogrčke vojskovođe]]