Petar Iljič Čajkovski – razlika između verzija

Napustio je školu [[1859]] i zaposlio se kao sekretar u ministarstvu pravde, gde se ubrzo zatim priključio horu ministarstva. [[1861]] Čajkovski je nastavio da proširuje svoje znanje o muzici. Počeo je da uči [[Teorija muzike|teoriju muzike]] uz pomoć prijatelja Nikolaja Zarembe. Zaremba se upisao na Petrogradski konzervatorijum. Od [[1862]] do [[1865]] Čajkovski je nastavio da proučava harmoniju i kontrapunkt sa Zarembom a [[orkestracija|orkestraciju]] i kompoziciju sa direktorom i osnivačem konzervatorijuma [[Anton Rubinštajn|Antonom Rubinštajnom]].

Čajkovski se posvećuje orkestarskom [[dirigovanje|dirigovanju]] nakon premijere u [[Moskva|Moskvi]] njegove[[opere]] ''[[Trnoružica]]'' (1885-7). Nakon što je prevazišao [[glosofobija|strah od javnog nastypa]], koji ga je pratio tokom čitavog života, samopouzdanje mu vremenom raste do te mere da se u potpunosti posvećuje dirigovanju svojih dela.

Čajkovski je boravio u [[SAD]] tokom [[1891]], kao dirigent svojih dela na trijumfalnoj turneji. [[5. maja]], dirigovao je [[NJujorškim simfonijskim orkestrom]] prilikom izvođenja ''[[Marš Solenel]]'' na otvaranju [[njujorškog]] [[Karnegi Hola]]. Nakon te večeri slede izvođenja njegovih dela ''Third Suite'' [[7. maja]], i [[a kapela]] horova ''[[Pater Noster]]'' i ''[[Legenda]]'' [[8. maja]].

Samo devet dana nakon premijere njegove [[6. simfonije]], '' Patetična simfonija'', [[1893]], u Sankt Petersburgu, Čajkovski je preminuo (pogledajte odeljak ispod).

Tokom svog školovanja u Jurisprudensu, Čajkovski se zaljubio u soprana, ali se ona udala za drugoga. Jedna od njegovih konzervatvnih studentkinja, [[Antonjina Miljukova]], je počela da mu šalje strastvena pisma otprilike u vreme kad je odlučio da "oženi bilo koju koja ga prihvati." Nije je se čak ni sećao sa svojih predavanja, ali je bila veoma uporna u svojim pismima, tako da se na brzinu oženio njom [[18. jul]]a, [[1877]]. Kroz nekoliko dana, dok su još bili na medenom mesecu, gorko se pokajao zbog svoje odluke. Dve nedelje nakon venčanja kompozitor je pokušao da se ubije u hladnoj reci. Naime, Čajkovski nije želeo ili nije imao hrabrosti za pravo samoubistvo, pa je ušao u ledenu vodu sa nadom da će oboleti i kasnije umreti od upale pluća. Ništa od onoga čemu se nadalo nije ishodilo iz ovog njegovog pokušaja, čak se nije ni prehladio. Kasnije je pobegao u [[Sankt Petersburg]], i razišao se sa suprugom nakon samo šest nedelja. Nikada je nije uvažavao kao ličnost, nije gajio ni prijateljsku emociju prema njoj, i sam navodi da nikada sa njom nije imao telesne odnose. Miljukova je sa drugim čovekom imala dvoje dece, koji su se administrativno "vodili" kao deca iz braka sa Čajkovskim, ali kompozitor nije pomagao ni na koji način ni ženi, niti je odgovarao na njene pozive da ponmogne deci. Nikad se više nisu videli. Antoljina Miljukova je preminula u ustanovi za mentalno obolele 1917. godine. Zvanično su bili u braku do njegove smrti.

Kompozitoreva [[homoseksualnost]], kao i njen uticaj na njegov život i muziku, je dugo vremena bila priznata, mada je ova činjenica naročito bila zataškavana tokom sovjetskog perioda .<ref>http://www.glbtq.com/arts/tchaikovsky_pi.html</ref> Iako ga neki istoričari i dalje smatraju heteroseksualcem, mnogi drugi - kao što su [[Riktor Norton]] i Aleksandar Poznanski - prihvataju to da su neke od veza Čajkovskog bile homoseksualne, kao na primer njegova veza sa slugom Aljošom i sa njegovim nećakom Vladimirom Davidovim. Dokazi da je Čajkovski bio homoseksualac se izvode iz njegovih pisama i dnevnika, kao i iz pisama njegovog brata, Modesta, koji je takođe bio homoseksualac.

Žena koja je imala daleko veći uticaj na život Čajkovskog je bogata udovica, [[Nadežda fon Mek]], sa kojom je razmenio 1200 pisama u periodu između [[1877]] i [[1890]]. Na njegovo insistitanje nikad se nisu sastali; sasvim slučajno su se susreli dva puta ali nisu razmenili ni reči. Naime, kompozitor, koji je duboko patio zbog svesti o svojoj homoseksualnosti u jednom od pisama svom bratu Modestu, rekao je: "Sva moja privlačnost nestaje kada me ljudi upoznaju", smatra se da je time želeo da kaže da se pri prvom susretu "vidi" njegova homoseksualnost koja je tada bila sasvim društveno neprihvatljiva, te je na sve načine izbegavao susret sa svojom ktitorkom prema kojoj je gajio osećaj savršenog prijateljstva. Pored finansijske podrške u vidu 6 000 [[ruskih rubalja]] godišnje koju mu je pružala, bila je veliki ljubitelj njegove muzike i bila je zainteresovana za njegovu muzičku karijeru. Međutim, iznenada je prekinula njihov odnos nakon 14 godina, navodeći bankrot kao razlog. Upravo je u ovom periodu Čajkovski doživeo veliki uspeh širom Evrope a [[1891]], još veće hvale u [[SAD|Sjedinjenim Američkim Državama]] . Zapravo, bio je [[glavni dirigent]], [[5. maj]]a, [[1891]], na zvaničnom otvaranju [[Karnegi Hol]]a.

Tvdrnju Mekove o finansijskoj propasti osporavaju neki istoričari koji veruju da je prekinula pokroviteljstvo Čajkovskog zato što je navodno saznala za njegovu homoseksualnost. Moguće je da je planirala da uda jednu od svojih ćerki za Čajkovskog, kao što je navodno pokušala da jednu od njih uda za [[Klod Debisi|Kloda Debisija]], koji je neko vreme živeo u Rusiji kao profesor muzike za njenu porodicu. Takođe, jedan od njenih sinova, Nikolaj, je bio oženjen Anom Davidovom, nećakom Čajkovskog.

Život Čajkovskog je tema filma [[Ken Rasel|Kena Rasela]] '' [[LJubitelji muzike]] ''. Druga dva filma zasnovana na njegovom životu su - niskobudžetni i u velikoj meri fiktivni [[Pesma moga srca]] , pušten u prodaju 1948, a iz 1969 je film na ruskom jeziku "Čajkovski " , nominovan za [[Oskar]]a za [[najbolji strani film]] . NJegovo prezime je izvedeno od reči ''čajka'' (čaйka), što znači [[galeb]] u mnogim slovenskim jezicima. Moguće je da njegovo poreklo nije u potpunosti rusko. U jednom od prvih pisama upućenih [[Nadeždi fon Mek]] , Čajkovski kaže da se zove [[Poland]] i da su njegovi preci "verovatno bili [[Poljaci]]."