Verzija na datum 3 januar 2014 u 12:06 uredi Rotlink (razgovor \| doprinos) Autopatroleri 2.588 izmena m fixing dead links ← Starija izmjena		Verzija na datum 24 juni 2014 u 12:02 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 8: \| polje = [[istorija]], [[lingvistika]], [[slavistika]] }} '''Pavel Josef Šafařík''' (u Srbiji poznat kao '''Pavle Josif Šafarik'''<ref name="EN">'' [[Narodna enciklopedija]], St. Stanojević, Zagreb, 1925.- 1929.''</ref>; [[Kobeliarovo]], [[26. maj]] [[1795]] – [[Prag]], [[26. jun]] [[1861]]) je bio češki i slovački [[pisac]], [[istoričar]] i lingvista [[Slovačka \|slovačkog]] porekla, a svoje radove je pisao [[češki]] ili [[nemački]]. == Život i delo == Poreklom je iz istočne Slovačke i njegov otac je bio propovednik i učitelj. U godinama [[1806.]] – [[1808.]] studirao je u [[Rožnjava \|Rožnjavi]] a [[1808.]] – [[1810.]] u [[Dobšini]] a zatim [[1810.]] – [[1814.]] u [[Kežmarok]]u. [[1815.]] otišao je na studij u [[Jena \|Jenu]] na teologiju a od [[1819.]]<ref name="ŠK "> SPOMENICA 1789-1989, 200 godina škole u Kulpinu, Miroslav Krivak 1989. Kulpin''</ref> radi kao profesor i direktor u gimnaziji u [[Novi Sad \|Novom Sadu]] i tu se [[1822.]] godine oženio sa Boženom Julijom Ambrosovom. [[1826.]] godine je postao dopisni član učenog društva iz [[Krakov ~~\|Krakova~~]]a a godinu dana kasnije član [[Varšava \|Varšavskog]] radničkog prijateljstva nauka. [[1833.]] godine je otišao u Prag i primio plaćenu obavezu da piše češki i vodio je redakciju časopisa „Muzejnik“ i „Světozor“. [[1848.]] godine je uzeo učešće na skupu čeških i nemačkih pisaca i slavenskom skupu i u to vreme je postao poslanik zemaljskog skupa. Red 24: Pokušao je da osnuje novi deo nauke- slovensku arheologiju. Za težnjama ka samostalnom slovačkom jeziku se odnosio sa uzdržavanjima ali se zalagao da postane posrednik između slovačke i češke strane. Sahranjen je na evangelističkom groblju u Karlinu [[1900.]] godine su njegovi pogrebni ostaci prenešeni na Olšansko groblje. Njegov sin je bio [[Vojteh Šafarik]]. === Slovačka [[1795.]] – [[1815.]] === Završetkom studija u Dopšinoj nastala je promena u životu Šafarika. On je ovim iscrpeo mogućnosti studija u regionu. Čekalo ga je petogodišnje studije u [[Kežmarok]]u. Od toga on je tu studirao četiri godine. Studije u Kežmaroku Šafarik je apsolvirao [[1814.]] godine završivči svat tri kursa, filosofskog, političkog i teološkog. Znanje koje je Šafarik dobio u školi je proširivao samostalnim studijama u čemu mu je pomagala bogata biblioteka, ali i dela i časopisi koje je sam kupovao. Studije koje je provodio rodili su ljubav prema slovačkom i češkom jeziku a zatim i srpskom da bi se raširila na sve jezike slovena. Na preporuku direktora ili nekih od profesora Šafarik kao izvanredan student primio je [[1812.]] godine mesto privatnog učitelja u porodici Davida Goldbergera. Dana [[14. decembar \|14. decembra]] te godine mu je umrla majka koju je jako voleo a njegov otac se oženiopo drugi put. === Nemačka [[1815.]] – [[1817.]] === Posle jednogodišnjeg pedagoškog rada nastavio je studijum na univerzitetu u [[Jena \|Jeni]] po želju svoga oca i tu je živeo veoma skromno. U jeni je Šafarik bio dve godine i tu je pisao i pesme i rezultat toga je sedambedet pesama napisanih [[1815.]] – [[1816.]] godine koje su izašle u [[Beč]]u. Tri semeatra studija u [[Jena \|Jeni]] predstavljalo je za Šafarika doprinos njegovom naučnom i srtučnom profilu. Posle tri semestra otišao je iz Jene nerado i iz finansijskih i drugih razloga sa svedošanstvom koje je izdao prorektor Danzo. Posle boravka u [[Prag]]u od mesec dana otišao je u Slovačku. === Slovačka [[1817]] — [[1819.]] === U letu [[1817.]] godine Šafarik je primio ponudu da bude učitelj u porodici Gašpara Kubiniha u [[Bratislava \|Bratislavi]] za njihovog sina Ladislava koju je on primio jer je ova porodica imala značaj u naučnom i kulturnom životu Ugarske i zbog činjenice da mu je ovakovo postavljenje omogućavalo naučni rad. Porodica mu je jako dobro nadoknađivala njegove usluge i smatrala ga je porodičnim prijateljem sa skoro familijarnim odnosima. Pedagoški rad u porodici Kubiniha je završio krajem jula [[1819.]] godine. Njegov odlazak iz ovih krajeva smatraju [[Slovaci]] ali i [[Česi]] za gubitak za narod. Posledne trenutke pred svoj odlazak u Srbiju u Novi Sad on je proveo u svom rodnom kraju u koga se u toku života više nije vraćao. Red 45: Funkciju direktora P. J. Šafarik preuzeo je posle svečanog govora koji je bio na latinskom jeziku. U njemu je izneo istoriju gimnazije, govorio je o profesorima i njihovim dužnostima a zatim je govorio o svojim pedagoškim pogledima na koncepciju škole i upoznao prisutne sa predlogom reformi koje je planirao da napravi. Novi direktor je delovao na [[Srbi \|Srbe]] pod jako dobrim utiscima.<ref name="ŠK " />Osim njega svi profesori su bili Srbi. On je funksiju direktora sprovodio punih pet godina.<ref name="ŠK " />Kao direktor imao je jako ambiciozne planove. Šafarikova koncepcija se sastojala u stvaranju gimnazije po [[Grčka \|grčkim]] uzorima. Odmah po dolazku na dužnost napravio je manje izmene u programu i uveo i proširio predmete sa crtanjem i slikanjem. Pozitivno je bilo i skupljanje knjiga za buduću biblioteku. Prikikom inauguracije je rekao da će sam da predaje matematiku (algebru i geometriju), fitiku, logiku, retoriku, poeziju, stilistiku i da će predavati klasike u humanitnoj klasi. Predavao je latinski, nemački a posle po stupanju na snagu mađarizacionih procesa i mađarski jezik kao nastavni jezik. Za vreme prve dve godine je stanovao kod bogatog građanina Servickog. [[1821.]] godine je zamoljen od strane Toše Stratimirovića(1778. - 1832.), sinovca srpskog patrijarha [[Stefan Stratimirović \|Stefana Stratimirovića ]] veleposednika iz porodice Stratimirovića iz [[Kulpin]]a koji je podupirao slovačku kulturuda pruzme brigu o vaspitanju nad njegovim sinom Milošem. U porodici Stratimirović bila je tradicija da se za obrazovanje i vaspitanje svojih sinova u porodici uzimaju privatni učitelji iz redova obrazovanih- uglavnim slovaka. U znak zahvalnosti je dobio ka dispoziciji deo kuće u [[Novi Sad \|Novom Sadu]] gde je stanovao a za hranu se brinula služavka koju su mu plaćali. Šafarik je Miloša vaspitavao u Novom Sadu ali je posećivao i imanje Stratimirovićevih u [[Kulpin]]u i tu radio na svojim literarnim delima.<ref name="VSvK" /> Dana [[17. jun]]a [[1822.]] godine se P. J. Šafarik oženio 19 godišnjom Julijom Ambroziom koja je bila iz sitnijeg plemstva slovačke porodice. Rodila se u Velikoj Kikindi u [[Mađarska \|Mađarskoj]] [[19. novembar \|19. novembra]] [[1803.]] godine a njen otac i mati su bili poreklom iz [[Slovačka \|Slovačke]]. Kako navode njegovi životopisci njegova supruga je bila jako inteligentna i temperamentna a govorila je četiri slavenska jezika; [[češki]], [[slovački]], [[srpski]] i [[ruski]] i svome suprugu je mnogo pomagala u njegovom radu. Šafarikova situacija je u mnogome pogoršana posle [[1824.]] godine kada je austrijska vlada zabranila [[Srpska pravoslavna crkva \|srpskoj pravoslavnoj crkvi]] zapošljavanje evangelističkih obrazovanih ljudi iz Ugarske na gimnazijama i u svojim službama. Šafarik je dobio iznimku s time da neće vršiti funkciju direktora. Šafariku su se posle ovog događale razne poteškoće i nagomilavali su mu se problemi i finansijske poteškoće, Primanja su se smanjila upravo u vreme kada je to najviše trebao i kada je kod njega došlo u porodici do rađanja dece. Kod njega se rodilo petoro dece. Trudio se da nađe profesorsko mesto u Slovačkoj ali iz različitih uslova nije primio mnoge dobre ponude. U to vreme Šafarik radi na skupljanju materijala i izdavanju slovačkih narodnih pesama. Njegovo najvažnije delo iz ovog perioda je ''Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten'' ([[Budimpešta]], [[1826.]])- Istorija slavenskih jezika i literature u svim dialektima. U Novom Sadu Šafarik je skupio mnogo materijala koji je kasnije koristio za preradu u [[Prag]]u. Dana [[22. decembar \|22. decembra]] [[1832.]] dao je Šafarik ostavku na mesto direktora a [[6. april]]a [[1833.]] godine je napustio [[Novi Sad]] koji više nije posetio u svom kasnijem životu i posle neuspelog pokušaja da dobije mesto profesora i bibliotekara u Rusiji odlazi na poziv prijatelja preko [[Budimpešta \|Budimpešte]] i [[Bratislava \|Bratislave]] u [[Prag]]. === Češka [[1833.]] – [[1861.]] === [[~~Image~~Datoteka:Šafařík, Klementinum.jpg\|thumb\|desno\|Spomen ploča u [[Prag]]u]] Šafarikova porodica je došla u [[Prag]] [[4. maj]]a [[1833.]] godine. Posle dolazka u [[Prag]] Šafarik je u prvom redu hteo da obezbedi svoju porodicu a zatim da obezbedi mogućnost za svoj naučni rad. Red 64: Od svojih čeških prijatelja dobijao je iznos od 380 zlatnika godišnje da bi pristao na uslove da svoje radove piše isključivo na češkom jeziku. Naučni rad je bio glavni smisao života kod Šafarika koji je provodio u [[Prag]]u. U poslednih pet godina svoga života Šafarik je počeo da boluje i da trpi raznim fobijama i to iako nije imao materijalnih teškoća nije više imao toliko mario za porodicu. Depresije koje je imao doprinele su da je [[23. maj]]a [[1860.]] godine skočio u [[Vltava \|Vltavu]] što je izazvalo mnogo uzbuđenje ali su uspeli da ga spasu. Pošetkom oktobra [[1860.]] Šafarik je dao otkaz na mesto direktora univerzitetske biblioteke. Car [[Franc Jozef I]] mu je otkaz primio i vlastoručno napisao pismo po kojem mu ostavlja punu platu. Zdravlje ga je naglo napuštalo i kretao se samo pomoću štapa. Umro je [[26. jul]]a [[1861.]] godine. Red 77: * ''Mé zpěvy'' -Moji spevovi === Naučna literatura === * ''Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten '' – Istorija slavenskih jezika i literature po svim dijalektima u kojima je pokušao da napiše istoriju jezika i literature svih slovenskih naroda i ovde slavene shvata kao jedan narod a pojedine jezike kao dijalekte<ref name="ŠK " /> * ''Přehled nejnovější literatury illlyrských slovanů po l. 1833''- Pregled najnovije literature ilirskih slovena do 1. 1833. Red 92: == Po Šafariku su imenovani == * Univerzitet Pavla Josefa Šafarika u [[Košice \|Košicama]]. * Šafarikova - ulica u mnogim slovačkim gradovima. * Grad ''Šafarikovo'' u godinama [[1948]] — [[1990.]] danas [[Tornalja]]. * Osnovna škola P. J. Šafarika u Tornalji[http://www.zstornala.edupage.org]. * Gimnazija P. J. Šafarik u [[Rožnjava \|Rožnjavi]]. * Šafarikov trg u [[Bratislava \|Bratislavi]]. * U [[Novi Sad \|Novom Sadu]] i [[Beograd]]u su po njemu imenovane ulice, kao i u drugim slovačkim naseljima u [[Srbija \|Srbiji]]. * U Srbiji [http://www.safarik.org.rs/ Slovački kulturni centar Pavel Jozef Šafarik] u [[Novi Sad \|Novom Sadu]]. == Literatura == # Članak je delom ili u celosti prema istoimenom članku objavljenom u češkoj vikipediji # [[Narodna enciklopedija]], St. Stanojević, [[Zagreb]], [[1925.]]- [[1929.]] # Významní Slovaci v dejinách Kulpína S. Boldocký, T. Radovanov, V. Valentik, [[Kulpin]] [[2009]]. # SPOMENICA 1789-1989, 200 godina škole u Kulpinu, Miroslav Krivak [[1989.]] [[Kulpin]] == Izvori == {{izvori}} Red 118: {{Lifetime\|1795\|1861\|SŠafarík, Pavel, Josef}} [[Kategorija: Češki pisci]] [[Kategorija:Češki historičari]] [[Kategorija:Slovački historičari]] [[Kategorija: Slavisti]] [[Kategorija:Historičari književnosti]] [[Kategorija: Slovački pisci]] [[Kategorija:Članovi Društva srpske slovesnosti]]

Pavel Jozef Šafárik – razlika između verzija