Verzija na datum 13 juni 2013 u 00:09 uredi Kolega2357-Bot (razgovor \| doprinos) 64.473 izmene m Bot: popravljanje preusmjeravanja ← Starija izmjena		Verzija na datum 23 juni 2014 u 03:10 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m robot kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: '''Ergonomija''' je nauka koja se bavi [[dizajn]]om proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni [[čovjek\|ljudskom]] [[telo\|telu]]. Ergonomija se uglavnom shvata kako je to definisano u prethodnoj definiciji. Ipak, ona, u suštini, ali i sadržajno jeste multi i interdisciplinarna nauka koja se bavi sistemom [[čovek-mašina]] kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima kako bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom [[mašina]] podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastaura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd. Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanje mašine (shvaćene na prethodan način) ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe, zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba učitavati prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema. Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj [[tehnika\|tehnike]] i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši neko najsavršenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može da efikasno koristi i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja. Red 8: Jednostavan primer primene ergonomije je '''stolica za sekretaricu''': * Visina sedišta može da se podešava - da noge ne bi visile već da dodiruju (tj da se oslanjaju) na pod. * Da ima rukohvate da prilikom kucanja na tastaturi nadlaktice budu oslonjene, da se ruke i ramena manje zamaraju. * Naslon stolice treba da pridržava deo kičme u lumbalnom delu. * Stolica treba da ima mogućnost okretanja u krug da bi se mogao opsluživati sto koji je u obliku ćiriličnog slova "G" - jedan deo računarski drugi deo za pisanje... * Stolica treba da ima točkove da se malim odgurivanjem nogama može prići nekom bližem ormanu bez ustajanja i sl... {{Commonscat\|Ergonomics}}

Ergonomija – razlika između verzija