|
Globalno finansijsko '''tržište stranih valuta''' ({{jez-eng|Foreign Exchange Market'', Forex ili FX}}) omogućava jednostavnu kupovinu i prodaju stranih [[Valuta|valuta]]. Predstavlja jedno od najvećih i najlikvidnijih finansijskih [[Tržište|tržišta]] na kome učestvuju [[Banka|banke]], [[Centralna banka|centralne banke]], [[Finansijske institucije|finansijske institucije]], [[Vlada|vlade]], [[Korporacija|korporacije]], osiguravajuće kompanije, ali i individualni investitori. Tržište stranog [[Novac|novca]] je dostupno 24 časa dnevno osim vikendom, specifično je zbog velikog obima [[Trgovina|trgovanja]], velike likvidnosti [[Tržište|tržišta]], globalne rasprostranjenosti, zbog velikog broja različitih faktora koji utiču na promene [[Cena|cena]] valutnih parova i mogućnosti da se koristi efekat poluge (''Leverage''). Na ovakvom [[Tržište|tržištu]], [[Profit|profit]] se ostvaruje kupovinom i prodajom [[Valuta|valuta]] po različitom kursu.
{{berza-valute}}
Tržište stranog novca je teško uporediti sa ostalim oblastima svetskih finansijskih [[Tržište|tržišta]] najviše zbog velike osetljivosti na brojne faktore. [[Cena|Cene]] na [[Tržište|tržištu]] stranog novca se konstantno menjaju. Promene deviznih kurseva obično su uzrokovane stvarnim novčanim tokovima tj. kurs se formira u zavisnosti od ponude i potražnje, ali isto tako devizni kursevi su veoma osetljivi na [[vesti]] iz oblasti [[Ekonomija|ekonomije]], [[Politika|politike]] kao i [[vesti]] o prirodnim nepogodama. Pošto ovakvo [[Tržište|tržište]] nije centralizovano, izbegava se mogućnost uticaja centralnih banaka.
[[Trgovina]] na tržištu stranog novca dostupno je 24 časa dnevno, osim vikendom. Po našem vremenu [[Trgovina|trgovanja]] počinu nedeljom u 22:00 a završavaju se petkom u 22:00. Glavni trgovinski centar nalazi se u [[London|Londonu]]u, ali i [[New York|Njujork]], [[Tokijo|Tokio]], [[Hong Kong]] i Singapur predstavljaju takođe važne centre preko kojih se vrši trgovina stranim novcem. Ovakvim rasporedom trgovinskih centara, omogućava se [[Trgovina|trgovanje]] 24 časa dnevno, [[Trgovina|trgovanje]] počinje u azijskim centrima, zatim [[Trgovina|trgovanje]] preuzima centar u [[London|Londonu]]u, pa [[New York|Njujork]], a zatim ponovo Azija.
== Valutni parovi ==
Na tržištu stranih valuta se trguje valutnim parovima, tj. vrši se konvertovanje jedne [[Valuta|valute]] u drugu po različitim [[Cena|cenama]]. Valutni parovi su predstavljeni kao kombinacije dve troslovne skraćenice u obliku XXXYYY ili YYY/XXX, gde su XXX i YYY skraćenice [[Valuta|valuta]] koje su izražene kao troslovni internacionali kod za [[Valuta|valute]] (ISO 4217). Prva [[Valuta|valuta]] (''Base Currency'') u valutnom paru naziva se osnovna [[Valuta|valuta]], na primer u paru EURUSD osnovna [[Valuta|valuta]] je EUR, naziva se i prva ili primarna [[valuta]], a druga ili sekundarna [[valuta]] je USD. Kod valutnog para EURUSD [[Cena|cena]] evra je izražena u američkim dolarima i iznosi 1.5092, znači da se za 1 evro može dobiti 1.5092 dolara. Prva [[valuta]] u valutnom paru obično ima veću [[Vrednost|vrednost]] od druge.
Na berzi stranog novca, [[Cena|cena]] jednog valutnog para više puta promeni [[Vrednost|vrednost]] roku od minuta. U periodima intenzivnih [[Trgovina|trgovanja]], u roku od jednog minuta, [[Cena|cena]] može promeniti [[Vrednost|vrednost]] više desetina puta ili čak stotina puta. Promena [[Cena|cena]] kod većine valutnih parova prati se na četvrtoj (0.0001), a kod valutnih parova gde se [[Trgovina|trguje]] sa japanskim jenom prate se promene [[Cena|cena]] na drugoj (0.01).
== Trgovanje na tržištu stranih valuta ==
[[Trgovina|Trgovanje]] na berzi stranog novca je specifično po visini iznosa kojima se [[Trgovina|trguje]]. Promene u kursu između dve [[Valuta|valute]] su uglavnom relativno male, u nekim slučajevima [[Cena|cena]] se menja tek na trećoj, četvrtoj ili čak petoj decimali. Zbog toga, iznosi kojima se trguje treba da budu dovoljno visoki da bi se mogla ostvariti zarada na tako malim razlikama u [[Cena|ceni]]. Termin “''Lot''” odnosi se na iznos od 100,000 jedinica [[Valuta|valute]] kojom se vrši [[Trgovina|trgovanje]], a iznos kojim se vrši [[Trgovina|trovanje]] (''Size'') obično se izražava u broju uloženih ''Lot''-a. Prilikom [[Trgovina|trgovanja]] na ovakvom [[Tržište|tržištu]], uobičajeno je da brokerske kompanije omogućavaju investitorima da trguju većim iznosima od onih koje imaju na računu, tj. da koriste efekat [[Poluga|poluge]] (''Leverage'').
[[Trgovina|Trgovanje]] na finansijskom tržištu predstavljaju [[niz]] uzastopnih operacija u kojima se vrši prodaja ili kupovina jednog od dostupnih valutnih parova po trenutnoj [[Cena|ceni]] na [[Tržište|tržištu]]. Cilj [[Trgovina|trgovanja]] na ovakvom [[Tržište|tržištu]] je da se ostvari zarada u razmeni [[valuta]] po različitim [[Cena|cenama]]. Jedna [[transakcija]] ([[Trgovina|trgovanje]]) na valutnom paru počinje otvaranjem pozicije (u smeru ''Buy'' ili ''Sell''), a završava se zatvaranjem pozicije. Takva [[transakcija]] počinje '''otvaranjem pozicije''' tj. razmenom određenog iznosa jedne [[Valuta|valute]] za odgovarajući iznos druge [[Valuta|valute]] po tekućoj c<sub>1</sub> ([[Cena|cena]] u trenutku otvaranja pozicije). Prilikom otvaranja pozicije, korisnik bira valutni par, vrstu transakcije tj. da li će izvršiti ''Buy'' ili ''Sell'' nalog (kupovina ili prodaja) i iznos kojim se trguje. Takva [[transakcija]] završava konverzijom [[valuta]] u suprotnom smeru, tj. '''zatvaranjem pozicije''' kada se dobijeni iznos druge [[Valuta|valute]] konvertuje po [[Cena|ceni]] c<sub>2</sub> ([[Cena|cena]] u trenutku zatvaranja pozicije) u prvu [[Valuta|valutu]].
Ostvarena razlika između [[Cena|cena]] c<sub>1</sub> i c<sub>2</sub> predstavlja [[Profit|profit]] ili gubitak na [[Trgovina|trgovanju]]. Pored razlike u [[Cena|ceni]], visina [[Profit|profita]] (ili gubitaka) zavisi i od iznosa kojim se trguje. [[Cena|Cena]] u trenutku otvaranja pozicije naziva se ''Entry Price''. [[Cena|Cena]] na kojoj se prekida dalje [[Trgovina|trgovanje]] naziva se ''Stop Price''.
Na [[burza|berzama]] na kojima se [[Trgovina|trguje]] akcijama, [[Profit|profit]] se ostvaruje kada se neka od akcija kupi po nižoj [[Cena|ceni]] a naknadno se proda po skupljoj [[Cena|ceni]], dakle, da bi se ostvario [[Profit|profit]] potreban je rast [[Cena|cena]] akcija. Na berzi stranih valuta [[Profit|profit]] se može ostvariti prilikom rasta [[Cena|cena]], ali isto tako i prilikom pada [[Cena|cena]]. Ovakva mogućnost postoji zbog toga što se prilikom otvaranja pozicije bira smer [[Trgovina|trgovanja]], moguće je otvoriti poziciju u smeru ''Buy'' ili u smeru ''Sell''. Kod pozicija u smeru ''Buy'', razlika u [[Cena|ceni]] se izračunava kao (c<sub>2</sub>-c<sub>1</sub>), tj. da bi se ostvario [[Profit|profit]] [[Cena|cena]] u trenutku zatvaranja pozicije (c<sub>2</sub>) treba da je viša od [[Cena|cene]] u trenutku otvaranja pozicije (c<sub>1</sub>). Kod pozicija u smeru ''Sell'', razlika u [[Cena|ceni]] se izračunava kao (c<sub>1</sub>-c<sub>2</sub>), tj. da bi se ostvario [[Profit|profit]], [[Cena|cena]] u trenutku zatvaranja pozicije (c<sub>2</sub>) treba da je niža od [[Cena|cene]] u trenutku otvaranja pozicije (c<sub>1</sub>).
== Formiranje cene valutnih parova ==
Devizni kursevi se formiraju u zavisnosti od očekivanja da se dogode promene na nekim od monetarnih tokova kao što su: rast [[GDP|bruto domaćeg proizvoda]] (''[[GDP]]''), [[inflacija]], kamatne stope, [[Budžet|budžeti]], trgovinski [[deficit]] ili [[suficit]], i drugi [[Makroekonomija|makroekonomski]] uslovi. Glavne [[vesti]] se javno objavljuju, često na zakazane [[datum]]e, tako da većina ima pristup istim [[vesti]]ma u isto vreme. Međutim, u nekim situacijama velike [[Banka|banke]] imaju prednost u pristupu takvim informacijama. [[Ponuda (ekonomija)|Ponuda]] i potražnja za nekom [[Valuta|valutom]] javlja se pod uticajem [[Ekonomija|ekonomskih]] faktora, političkih faktora i [[Tržište|tržišne ]] [[Psihologija|psihologije]]:
'''[[Ekonomija|Ekonomski]] faktori''' – [[Ekonomija|ekonomski]] faktori se mogu pratiti preko [[Ekonomska_politikaEkonomska politika|ekonomske politike]], državne strukture, centralnih banaka i drugih parametara koji se iskazuju preko [[Ekonomija|ekonomskih]] izveštaja. [[Tržište|Tržište]] obično negativno reaguje na povećanje [[deficit|deficita]]a [[Budžet|budžeta]] ili pozitivno na smanjenje [[deficit|deficita]]a. Nivo trgovanja neke [[Država|države]] iskazuje se nivoom potražnje za robom i uslugama. Što je viši obim [[Trgovina|trgovanja]] povećava se nivo potražnje za [[Valuta|valutom]] zemlje u kojoj se obavlja trgovina. Nivo [[suficit|suficita]]a i [[deficit|deficita]]a u prometu robe i usluga odražavaju konkurentnost nacionalne [[Privreda|privrede]]. Trgovinski [[deficit]] može imati negativan uticaj na nacionalne [[Valuta|valute]]. [[Valuta]] obično gubi na [[Vrednost|vrednosti]] prema drugim [[Valuta|valutama]] ako postoji visok nivo [[Inflacija|inflacije]] ili ako se smatra da će [[inflacija]] biti u porastu. [[Inflacija]] umanjuje kupovnu moć date [[Valuta|valute]], a to dovodi i do smanjenja potražnje za tom [[Valuta|valutom]]. Ponekad, [[valuta]] može i jačati i pored rasta [[Inflacija|inflacije]], to se događa ako se očekuje da će [[centralna banka]] povećati kratkoročne kamatne stope da bi zaustavila [[Inflacija|inflaciju]]. Izveštaji koji prikazuju ''[[GDP]]'', nivo zaposlenosti, trgovine, razvijenosti [[Privreda|privrede]], [[Obrazovanje|obrazovanja]] i zdravstva utiču na [[Vrednost|vrednost]] [[Valuta|valute]]. Povećanje produktivnosti [[Privreda|privrede]] neke [[Država|države]] uglavnom dovodi do pozitivnog uticaja na [[Vrednost|vrednost]] [[Valuta|valute]]. Generalno, pozitivni izveštaji povoljno utiču na nivo potražnje za određenom [[Valuta|valutom]].
'''Politički faktori''' – unutrašnji, regionalni i međunarodni politički uslovi i događaji imaju veliki uticaj na tržište [[valuta]]. Politička nestabilnost može imati negativan uticaj na [[Privreda|privredu]] nacije, a samim tim i na [[Valuta|valutu]] te zemlje. Događaji u susednim zemljama ili regionu mogu imati pozitivan ili negativan uticaj i na [[Valuta|valute]] ostalih zemalja. Valutni kurs je podložan uticaju političke nestabilnosti, na primer očekivanja da će na izborima nova [[politička stranka|politička partija]] doći na vlast. Pored uticaja na sopstvenu [[Valuta|valutu]] ovakvi događaji mogu imati pozitivni ili negativni uticaj i na susedne [[Država|države]] ili čak [[Država|države]] iz istog regiona.
'''[[Psihologija|Psihologija]] tržišta''' – percepcija investitora na [[Tržište|tržištu]] može uticati na kretanje [[Cena|cena]]. [[Ekonomija|Ekonomski]] izveštaji i [[Procena|procene]] utiču na kretanje [[Cena|cene]] [[Valuta|valuta]] na [[Tržište|tržištu]]. Parametri kao što su [[GDP|bruto nacionalni dohodak]] (''[[GDP]]''), stope zaposlenosti, stanje [[deficit|deficita]]a i [[Inflacija|inflacije]] mogu direktno uticati na kratkoročne promene [[Cena|cena]] na [[Tržište|tržištu]]. Investitori analiziraju dostupne podatke o prethodnim promenama [[Cena|cena]] kako bi identifikovali obrasce koje mogu koristiti za [[Procena|procenu]] budućih kretanja [[Cena|cena]]. Očekivanje predstojećih događaja takođe utiče na promenu [[Cena|cena]]. Investitori obično reaguju na [[vesti]] ili [[Procena|procene]] u kojima se najavljuju neke pozitivne ili negativne situacije koje se mogu dogoditi, pre nego što se takve situacije stvarno dogode. Kasnije se može pokazati da situacija nije takvog značaja kao što se prvobitno mislilo. U takvim slučajevima [[Cena|cena]] je često potcenjena (''Undervalued'' ili ''Oversold'') ili precenjena (''Overvalued'' ili ''Overbought''), nakon čega dolazi do promene smera kretanja [[Cena|cena]]. U periodima [[Politika|političke]] i ekonomske neizvesnosti, investitori kupuju one [[Valuta|valute]] za koje smatraju da će im obezbediti stabilnost. U takvim periodima, investitori se često odlučuju za kupovinu lokalnih stabilnih [[Valuta|valuta]] (npr. [[švicarski franak|švajcarski franak]]) što dovodi do povećane potražnje za tom [[Valuta|valutom]] i do povećanja njene [[Vrednost|vrednosti]] u odnosu na druge [[Valuta|valute]].
== Reference ==
{{reflist}}
== Literatura ==
* Velibor Ilić (2011) “Automatsko trgovanje na tržištu stranih valuta – izrada softvera za automatsko trgovanje i analizu finansijskih podataka”, ISBN 978-86-914311-0-5, http://SOLAIR.EUnet.rs/~ilicv/automatsko_trgovanje.html
== Vidi još ==
{{Commonscat|Foreign exchange market}}
* [[Elektronska privreda|Elektronska trgovina]]
* [[Elektronska privreda|Digitalna ekonomija]]
* [[Foreks_svopForeks svop|Forex svop]]
* [[Finansijska tržišta]]
[[Kategorija:Burza]]
|
