Masakr u zatvoru Dubrava – razlika između verzija

{{radovi}}

'''Masakr u zatvoru Dubrava'''<ref>[http://www.sense-agency.com/ba/stream.php?sta=3&pid=11395&kat=6 MASAKR U ZATVORU DUBRAVA]</ref> je naziv za masovno [[ubistvo]] [[Albanci|albanskih]] zatvorenika u [[zatvor]]u Dubrava na [[Kosovo|Kosovu]] koje se dogodilo za vreme [[Operacija Saveznička sila|NATO bombardiranja SRJ]] [[1999]].

 

[[Avion]]i [[NATO]]-a su prvi put bombardovali zatvor u Dubravi [[19. maj]]a ujutro, bez upozorenja. Prema izveštajima, četiri bombe su pale na zatvor, dve su pogodile paviljon C, jedna susedni paviljon, a četvrta zgradu uprave zatvora. Prema izjavi ministarstva inostranih poslova SRJ, bombe su usmrtile dva zatvorenika i jednog stražara.<ref>Jugoslovensko Ministarstvo inostranih poslova, Napadi NATO-a na proizvodne i civilne objekte 19. maja i u noći između 19. i 20. maja 1999.</ref> Prema izjavama svedoka, četiri ili pet zatvorenika je poginulo u paviljonima B i C, a neke su pogodili šrapneli dok su trčali u zatvorsko dvorište.<ref name="Po naređenju"/>

 

 

Jedan od bivših zatvorenika opisuje situaciju na sledeći način:

21. maja zatvor Dubrava su posetili strani novinari koje su srpske vlasti pozvale da vide posledice bombardovanja od 19. maja. Novinari koji su posetili zatvor neposredno posle drugog bombardovanja, izvestili su da su videli između deset i dvadeset leševa.<ref>Jacky Rowland, “Bombs, Blood and Dark Despair”, Scotland on Sunday, 23. maj 1999; Paul Watson, “NATO Bombs Ignite Prison Chaos – KLA Officers Reported to be Among Inmates”, Toronto Star, 22. maj 1999; Associated Press, “NATO Hits Kosovo Jail Again Friday Night”, 21. maj 1999.</ref> Pol Votson iz lista [[Los Angeles Times]], opisuje stanje u Dubravi tog dana:

 

 

{{citat|Dve eksplozije su oštetile visoki spoljni zid i ostavile velike kratere s obe strane. Ljutiti zatvorski stražari, koji su tokom napada pokušavali da zadrže zatvorenike zaključane u dvorištu, rekli su da avioni NATO-a pokušavaju da oslobode borce OVK-a iz zatvora.<ref>Paul Watson, “Izveštaj s Kosova: 20 ubijenih, 10 ranjenih nakon što je NATO gađao zatvor” (“Dispatch from Kosovo: 20 Killed, 10 Wounded as NATO Targets Prison”), Los Angeles Times, 22. maj 1999.</ref>}}

 

Prema iskazima svih svedoka, 22. maja, dan posle drugog talasa bombardovanja, zatvorski stražari su naredili svim zatvorenicima da se okupe u glavnom dvorištu zatvora. Jedan od preživelih svedoči šta se dalje desilo:

 

{{citat|Ujutro 22. maja, u 5 i 40, čuli smo megafon sa stražarskog tornja. Komandir je rekao: “Postrojte se jer hoćemo da vas prebacimo u Niš radi vaše bezbednosti.” Postrojili su nas. Oko 6 i 10 su nam rekli da imamo deset minuta da se postrojimo. Stroj nije bio ravan, nego je bilo po četvoro do šestoro ljudi u koloni dugoj oko 200 metara. Posle nekoliko sekundi, bili smo dvadeset do dvadeset pet metara od zidova, bacili su tri-četiri ručne bombe. U isto vreme, počeli su da pucaju iz ručnih bacača i snajpera. Ko god je stigao bacio se na zemlju.<ref name="Po naređenju"/>}}

Ujutro [[23. maj]]a snage bezbednosti povratile su delimičnu kontrolu nad zatvorom i dale zatvorenicima ultimatum da izađu iz svojih skrovišta u roku od petnaest minuta. Nemajući izbora, zatvorenici su izašli a snage bezbednosti su ih zatim okupile u zatvorskoj sportskoj sali, koja je još uvek bila neoštećena. Svedoci kažu da su tada bili prisutni vojnici [[Vojska Jugoslavije|Vojske Jugoslavije]] koji su bili blaži prema preživelim zatvorenicima, i davali su im [[cigarete]]. Ranjenike su odveli [[kamion]]om, dok su ostale zatvorenike transportovali s približno deset [[autobus]]a u zatvor u [[Lipljan]]u. Bivši zatvorenici tvrde da su ih u Lipljanu tukli i da su novopristigli zatvorenici morali da prođu između dva kordona policije koja ih je udarala pendrecima i metalnim šipkama dok su prolazili.<ref name="Po naređenju"/>

 

 

{{citat|Obilazeći zatvor, izbrojali smo četrdeset i četiri leša, od kojih se činilo da je polovina stradala u bombardovanju u petak (19. maja); još uvek su ležali na travi, pokriveni ćebadima. Tada su nas odveli u sobu u oštećenom ćelijskom bloku gde je bilo dvadeset i pet leševa ... Rečeno nam je da su poginuli između petka i nedelje, iako nije bilo jasno ni kako su poginuli ni kako to da su se svi oni nalazili u jednoj prilično neoštećenoj sobi.<ref>“Istok Prison’s Unanswered Questions”, BBC World News, 25. maj 1999.</ref>}}