Buka – razlika između verzija

'''Buka''' je neželjen zvuk <ref>[[SRPS]] U.J6.001:2000, Osnovni termini i definicije.</ref>. Ova [[definicija]] proširuje se napomenom da podrazumeva i štetno delovanje [[zvuk|zvuka]]a na ljudski [[organizam]]. U [[zakon|Zakonu]] <ref> “Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini”, Sl. glasnik RS 36, 2009.</ref> definicija je nešto drugačija i glasi da buka u životnoj sredini jeste neželjen ili štetan zvuk.<br /> U Direktivi <ref name="multiple"> DIRECTIVE 2002/49/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 25 June 2002 relating to the assessment and management of environmental noise, Official Journal of the European Communities L 189, 2002.</ref> pod bukom se podrazumeva štetan zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled [[čovek|ljudskih]] aktivnosti a koje se eksplicitno navode. Štetni efekti su negativni efekti na [[zdravlje]] ljudi <ref name="multiple"></ref>. Pod ovim se po pravilu podrazumevaju jaki zvuci koji dovode do oštećenja [[Орган (анатомија)|organa]] [[sluh|sluha]]a, povećanja [[krv|krvnog]]nog [[pritisak|pritiska]] i sl., nasuprot neželjenom zvuku koji se po pravilu odnosi na zvuke male jačine.

* zvučnu zaštitu u spoljašnjem prostoru.<br />

'''Zvučna zaštita objekta''' se realizuje pogodnim projektovanim rešenjem i rasporedom prostorija odnosno izvođenjem [[zvučna izolacija|zvučne izolacije]] konstrukcija i zaštitom od buke.<br />

== Zaštita od buke (drumskog) saobraćaja ==

Merodavna izolaciona moć barijere predstavlja jednobrojnu vrednost zvučne izolacione moći koja je prethodno normalizovana spektrom drumskog saobraćaja. Zvučna izolaciona moć barijere po tercama ''R_i'' određuje se po standardnoj proceduri prema [[ISO]] 140-3 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti ''R_i'', a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se merodavna izolaciona moć barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:<br />

<center><math>DL_R = -10 \log \left|\frac{\sum_{i=1}^{18}10^{0,1L_i}10^{-0,1R_i}}{\sum_{i=1}^{18}10^{0,1L_i}} \right|</math> .</center><br />

Merodavna [[apsorpcija]] barijere predstavlja jednobrojnu vrednost koeficijentom zvučne apsorpcije koji je prethodno normalizovan spektrom drumskog [[saobraćaj|saobraćaja]]a. Koeficijent (zvučne) apsorpcije po [[terca|tercama]]ma ''α_i'' određuje se po standardnoj proceduri prema [[ISO]] 354 za tercne opsege od 100 Hz-5 kHz (18 opsega). Na osnovu ovako izmerenih vrednosti ''α_Si'', a prethodnom ponderizacijom normalizovanim spektrom buke drumskog saobraćaja izračunava se koeficijent apsorpcije barijere kao jednobrojna vrednost na osnovu relacije:<br />

<center><math>DL_\alpha = -10 \log \left|1-\frac{\sum_{i=1}^{18}\alpha_{Si}10^{0,1L_i}}{\sum_{i=1}^{18}10^{0,1L_i}} \right|</math> .</center><br />

Za porebe izračunavanja karakteristika barijere koristi se normalizovani spektar saobraćajne buke dat na sl.3. i u tabeli 3. Ovaj spektar u sebi sadrži A ponderizaciju.<br />

<center>[[слика:NormalizovaniSpektarSaobracajneBuke.jpg|мини|Sl.3. Normalizovani spektar saobraćajne buke]]</center><br />

Sama zvučna zaštita može da se klasifikuje u primarnu ili sekundarnu.<br />

Pod primarnom zaštitom podrazumevaju se mere koje se sprovode direktno na izvoru, a pod sekundarnim zaštitne mere koje se sprovode na putu prostiranja. Tako na primer primarna zaštita u saobraćaju obuhvata mere smanjenja nivoa izračene akustičke energije direktno sa motora i drugih agregata na vozilu, mere za prigušenje u izduvnom sistemu, mere na smanjenju aerodinamičkog generisanja akustičke energije, ali i mere na kontaktu pneumatik - [[kolovoz|kolovozni]]ni zastor. Ova poslednja pomenuta, ne ulazeći u moguću i drugačiju [[filozofija|filozofiju]] razmatranja, može da bude svrstana i u grupu sekundarnih mera, ali obrađivači ovog članka ipak smatraju da je adekvatno grupisanje kako je to dato ovim tekstom.<br />

Primarna zaštita sistema za klimatizaciju podrazumeva mere koje se sprovode na samom izvoru kao npr. ventilatoru, kompresoru, čileru, motoru i dr. Tako npr. na nekom motoru konstruktivnim merama deluje se na kućište motora, na izbor materijala za osovinu i ležišta, njihovu obradu, tolerancije i sl.<br />

Pod sekundarnim merama zaštite od buke koja potiče od [[drum|drumskog]]skog saobraćaja podrazumevaju se sve mere koje se preduzimaju na [[put|putu]]u prostiranja zvučnih talasa od izvora do mesta imisije, tačnije čoveka kao osnovnog subjekta zaštite.<br />

Sekundarne mere u okviru sistema za ventilaciju i klimatizaciju mogu da budu: ugradnja prigušivača buke u kanalskoj mreži, spoljašnja obrada kanala za ventilaciju, izbor materijala i debljine kanala, ukrućenja kanala i sl.<br />

* zvučna energija se sistemom [[mikrofon|mikrofona]]a snima i prikuplja,

* zatim složenim postupkom obrađuje u vremenskom i [[frekvencija|frekvencijskom]] domenu,

* a zatim reemituje na takav način da u tačkama ili zonama imisije, usled efekta [[superpozicija|superpozicije]] sa primarno generisanom akustičkom energijom, dovodi do smanjivanja nivoa zvuka ili čak njegovog poništavanja.<br />

Pasivne mere zaštite odnose se na slabljenje koje se realizuje na putu prenosa od izvora do mesta imisije. U prvom redu, kao mere zaštite od buke drumskog saobraćaja, ovde treba pomenuti [[fasada|fasadu]] i fasadne elemente (prozore, balkonska vrata i sl.) i zatim [[zvučna barijera|zvučne barijere]].<br />

Ove dve podele mera zaštite na primarne i sekundarne odnosno aktivne i pasivne često se u postojećim studijama procene uticaja na [[životna sredina|životnu sredinu]] koriste na pogrešan i neadekvatan način, pa su stoga u ovom članku eksplicitno iznesene definicije i objašnjenje kako ih treba primenjivati da bi isti pojmovi bili usaglašeni sa relevantnom regulativom, stručnom terminologijom i međunarodnim dokumentima.<br />