Razlike između izmjena na stranici "Apoptoza"

Obrisano 8 bajtova ,  prije 6 godina
m/м
robot kozmetičke promjene
m/м (Bot: mijenja preusmjerenu kategoriju Citologija u Celularna biologija)
m/м (robot kozmetičke promjene)
Od unutarćelijskih faktora bitna je grupa gena koja reguliše [[ćelijski ciklus]].
Za proces deobe (proliferacije) ćelije potrebno je dejstvo [[Myc|c-myc]] gena zajedno sa još jednim [[faktori rasta|faktora rasta]]. [[Myc|C-myc]] gen pokreće proces deobe, ali je potreban i dodatni signal koji daju faktori rasta. Ukoliko ovaj signal izostane, ćelija dobija signal za početak deobe, ali podrška izostaje pa dolazi do kontradiktornih signala usled čega se pokreće apoptoza.
U kontroli ćelijske deobe uključen je i [[gen p53]] ({{jez-en|p53}}), koji se još zove čuvar genoma. Gen p53 pripada grupi [[tumor supresorski geni|tumor supresorskih gena]] (sparečava nastanak tumora) i ukoliko dođe do oštećenja ćelija ili grešaka u procesu ćelijske deobe može da zaustavi njihovu deobu ([[mitiza|mitozu]]) u fazi G1, dok se greške ne poprave, a ako se one ne mogu popraviti pokreće apoptozu. NJegovom mutacijom mogu nastati neki tumori kao npr. [[tumor debelog creva]].
 
=== Faza kontrole i integracije ===
U ovoj fazi se aktivišu supstance koje dovode do pojave signala smrti (letalni signali). One mogu pokrenuti procese apoptoze ili ih blokirati i odložiti smrt ćelije.
[[ImageDatoteka:apoptosis-blank.png|mini|desno|300px|'''Apoptoza'''<br />levo:zdrava ćelija&nbsp;desno:oštećena ćelija<br />1&nbsp;početak apoptoze<br />2&nbsp;ćelija počinje da se snežurava (razgradnja citoskeleta i jedra)<br />3&nbsp;formiranje apoptotskih tela i njihova fagocitoza<br />4&nbsp;ćelija je u potpunosti fagocitovana]]
Signali smrti se mogu preneti direktno putem specifičnih proteina ili indirektno, aktivacijom proteina koji regulišu funkciju [[mitohondrije|mitohondrija]] na mitohondrije, izazivajući povećanu propustljivost spoljašnje i unutrašnje membrane mitohondrija.
Povećanje propustljivosti memrana mitohondrija je prećena oslobađanjem [[citohrom c|citohroma c]] koji pokreće apoptozu. Citohrom c se oslobađe i posle oštećenja mitohondrija dejstvom hemijskih i fizičkih faktora.
Svi različiti mehanizmi nastanka apoptoze završavaju se aktivacijom ćelijskih proteolitičkih enzima, kaspaza, kojima se ćelija razlaže i formiraju apoptotska tela.
 
Enzimi kaspaze su proteolitički enzimi koji cepaju [[paptidna veza|peptidnu vezu]] iza ostataka [[asparaginska kiselina|asparaginske kiselina]]. Postoji više od 10 vrsta ovih enzima koji se normalno nalaze u neaktivnom obliku, a aktivacija prvog proteina u nizu pokreće reakciju kojom se svi aktiviraju. Ove proteaze dovode do fragmentacije proteina [[citoskelet|citoskeleta]]a i jedra. Takođe ovi enzimi aktiviraju i neaktivne deoksiribonukleaze koje dovode do razlaganja [[DNK]] molekula. Na tačno određenim mestima dolazi do cepanja [[hromatin]]a na manje fragmente.
Usled dejstva svih ovih enzima nastaju apoptotska tela. To su malu fragmenti citoplazme sa delovima [[organela]] i jedra.
 
 
== Literatura ==
* Snežana Živančević-Simonović Aleksandar Đukić ''Opšta patološka fiziologija'' univerzitet u Kragujevcu medicinski fakultet ISBN 86-82477-65-3
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Apoptosis}}
* [http://www.sgul.ac.uk/depts/immunology/~dash/apoptosis/ Reproductive & Cardiovascular Disease research group] {{en}}