Razlike između izmjena na stranici "Jelena Đurović"

Dodano 5 bajtova ,  prije 7 godina
m/м
robot kozmetičke promjene
m/м (clean up using AWB)
m/м (robot kozmetičke promjene)
''Jelena Đurović'' ([[13. 7.|13. jul]] [[1973]], [[Beograd]], [[Jugoslavija]]) je [[novinar]], [[pisac]] i politički aktivista. Njeno angažovanje odlikuje zalaganje za promenu sistema kulturne politike Republike [[Srbija|Srbije]], suočavanje sa odgovornošću za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i afirmaciju antifašističkog pokreta iz perioda pre i za vreme Drugog svetskog rata.
 
== Biografija ==
Jelena je rođena u građanskoj porodici, jevrejsko-crnogorskog porekla. Kćerka je Vukašina Đurovića, uspešnog advokata koji je 1983. poginuo u saobraćajnoj nesreći, i Svetlane Davidovac. Njena majka Svetlana i baka Helena Škarda su tokom Jeleninog odrastanja držale jedinu rukavičarsku radnju u Beogradu, zanat koji je baka usavršila posle dolaska porodice u Srbiju, početkom 20. veka. Tetka Jelenine prabake Serafine bila je [[Lotika Cilermajer|Lotika "Loti" Cilermajer]], junakinja romana [["Na Drini ćuprija"]], [[Ivo Andrić|Ive Andrića]], dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. Lotikina i Serafinina porodica je u 19. veku došla iz Krakova u Višegrad, da bi se po izbijanju ekonomske krize početkom 20. veka, jedan njen deo preselio u Beograd. Očeva familija potiče iz sela Vukovci, u dolini Zete, okolina Titograda (današnja Podgorica). I baba i deda po očevoj strani su bili partizani u NOB-u, što je zainteresovalo Jelenu za istoriju ovog pokreta. Takođe, i majčin deo familije podržavao je predratnu komunističku partiju, ali činjenica da niko nije bio član SK posle Drugog svetskog rata uzrokuje da porodica bude primorana da proda nekoliko radnji i imanje u centru Beograda. Zbog mešovitog porekla, za sebe tvrdi da je "jugoslovenka".
 
== Književnost ==
Jelena je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Pozorišna i radio produkcija, i sredinom devedesetih radi na nekoliko pozorišnih projekata, ali od teatra ubrzo odustaje, prvenstveno zbog korupcije i nepotizma<ref>Intervju Jelene Đurović časopisu Gay-Serbia: http://www.gay-serbia.com/intervju/2004/04-07-05-jelena-djurovic/index.jsp?aid=1437</ref> koji vladaju u ovoj oblasti srpske kulture. Jelenin diplomski rad "Pozornica u senci vešala" tretirao je programsku politiku beogradskih pozorišta za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a deo ovog rada publikovan je u pozorišnom časopisu "Teatron". Period bombardovanja provodi živeći u Budimpešti gde pravi teze koji će kasnije postati roman "Kraljevstvo"<ref>http://www.jelenadjurovic.com/</ref>. Iako se tokom devedesetih specijalizovala za oblast odnosa sa javnošću, Jelena silom prilika prihvata ove poslove u marketinškim agencijama, u kojima radi u periodu 2000-2004. Tokom ovog perioda završava i objavljuje roman "Kraljevstvo", čiji je deo objavljen i u knjizi "Voices from the faultline"<ref>http://www.zayupress.com/voices.html</ref>.
 
Iskustva u srpskom advertajzingu i aktivnost na srpskoj političkoj sceni daju joj inspiraciju za naredni roman, "30. februar", objavljen u oktobru 2011. godine.
Po rečima autorke ovo je "ljubavna priča o kraju sveta", dok je jedan od recezenata, [[Dimitrije Vojnov]], napisao<ref>http://tridesetifebruar.blogspot.com/2011/10/dimitrije-vojnov-o-romanu-30februar.html</ref>: "30. februar je ljubavni roman o ljudima koji su toliko uvereni u vlastitu pamet pa misle da su iznad ljubavi; politički roman o vlastodršcima toliko uverenim u svoju nezamenjivost da pomisle kako su iznad elementarne etike; naučnofantastični roman o vanzemaljcima koji su civilizacijski toliko superiorni da misle da su iznad srpskog prkosa. Ovo je roman o svima onima koje su ponekad uništili ljubav, pravda i Srbi."
 
=== Stil ===
Kako sama izjavljuje, najjači uticaj na stvaralaštvo Jelene Đurović imaju dela američkog pisca [[Bret Easton Ellis|Breta Istona Elisa]], koga ističe kao svoj "dvadesetogodišnji uzor". Takođe, Jelena često pominje i filmove [[Dogville|"Dogvil"]] i [[Element of Crime|"Element zločina"]] danskog reditelja [[Lars von Trier|Larsa Von Trira]], i knjigu [[Running Wild|"Running wild"]] [[J.G.Ballard|J.G. Ballarda]] kao presudne za razmišljanje o literarnim formama. O Triru i Elisu je napisala nekoliko novinskih članaka. U tekstovima, kao inspiraciju često spominje i radove [[Miroslav Krleža|Miroslava Krleže]] i dramu "Hrvatski Faust" [[Slobodan Šnajder|Slobodana Šnajdera]]. Fascinacija anti-utopijom, satirom i [[Transgresija|transgresijom]] oseća se u "Kraljevstvu", gde je podsmevanje istoriji i pojmu nacije jedan od ključnih motiva. "Kraljevstvo" preispituje i meta-religiozna kabalistička učenja, slično načinu na koji to radi film PI Darena Aronofskog. Iako za sebe tvrdi da je ateista<ref>Editorijal magazina "Kvart", mart 2009.: http://2.bp.blogspot.com/_caaFwRlZM8E/SZxaBAZbeZI/AAAAAAAALy8/a5sqhJ7YFWg/s1600-h/macasev-kvart4.jpg</ref>, Đurovićeva često ističe svoje jevrejsko poreklo<ref>http://www.israelhayom.com/site/newsletter_article.php?id=4473</ref> i poštovanje prema tradiciji i kulturi jevrejske zajednice.
 
== Novinarstvo ==
Đurovićeva je sredinom devedesetih završila višemesečni novinarski kurs koji je bio finansiran od strane tadašnjeg Soroš Fonda Jugoslavija. Od 1994. do 1995. radi na radiju "Studio B" kao autor i urednik emisije "Time in", a koju je takođe sponzorisao Soroš Fond. Od oktobra 2005. uređuje i piše na popularnom blogu "Agit Pop"<ref>http://agitpopkultura.blogspot.com</ref> čiji je moto citat iz Frojdovog pisma Ajnštajnu, napisanog u Beču, septembra 1932: "DRAGI PROFESORE AJNŠTAJN... ...NO IPAK MOŽEMO DA KAŽEMO JEDNO: SVE ŠTO PODSTIČE RAZVOJ KULTURE, ISTOVREMENO DELUJE PROTIV RATA..."<ref>http://archive.is/20120709140849/findarticles.com/p/articles/mi_m1310/is_1993_March/ai_13886280/pg_7/?tag=content;col1</ref>. U međuvremenu Jelena piše za nekoliko srpskih novina<ref>Spisak tekstova koje je Jelena napisala i/ili uređivala u magazinima CAMP, FAAR i Glas: http://agitpopmagazine.blogspot.com/</ref>, a od septembra 2008. postaje i deo uredničkog tima prve nezavisne internet radio stanice u Srbiji "Novi Radio Beograd"<ref>http://www.noviradiobeograd.com</ref>. Na ovom radiju, do odlaska u London, uređuje dnevni program sredom, poziva na hapšenje Ratka Mladića, kritikuje Srpsku pravoslavnu crkvu, poziva na pomirenje sa Kosovskim Albancima, a u program često pušta američku himnu, čime provocira nacionaliste i evro-skeptike. Od početka 2009. sa dramaturgom Ivanom Velisavljevićem<ref>http://novikadrovi.net/biografije/</ref> vodi emisiju o filmu i pop-kulturi "Specijalno nevaspitanje", kao i emisiju "Slobodna ili smrt", koja se bavi emancipacijom i ulogom žena u politici, umetnosti i društvu. Ovaj program uređuje u saradnji sa srpskom glumicom Lenom Bogdanović<ref>http://www.imdb.com/name/nm0091655/</ref>. Od 19. maja 2009. Jelenin dnevni program dobija novi termin i emituje se utorkom od 21h do 23h pod nazivom "Agitpop". Format emisije se nije promenio. Poznavalac je popularne muzike a kao omiljene grupe navodi britanski indi/pop bend [[Aztec Camera]], francusku grupu [[Phoenix]], [[Paul Simon|Pola Sajmona]] i [[R.E.M.]] Napisala je i nekoliko tekstova o fenomenu Evrovizije, a zalaže se za ukidanje granica između "elitne" i "popularne" kulture<ref>http://agitpopkultura.blogspot.com/2005/10/agit-pop.html</ref>.
 
U januaru 2011. godine Jelena pokreće portal [http://agitpop.me agitpop.me] na kojem nastavlja da obrađuje teme iz kulture, napada haške begunce, Srpsku pravoslavnu crkvu i pojave u društvu koje se protive demokratskim principima. Ciljevi portala mogu se sažeti u sledećih nekoliko rečenica: "Srbijа u EU. Srbija u NATO. Stop kulturnom genocidu državnih medija. Smanjenje uticaja crkve na društvo. Stop kultur-rasizmu. Stop istorijskom revizionizmu. Pomirenje sa susedima. Hapšenje ratnih zločinaca. Sva prava manjinama."<ref>http://agitpop.me/?a=abo</ref>
 
== Privatni život ==
[[31. 1.|31. januara]] [[2009]]. Jelena se udala se za Tomicu Oreškovića, potomka hrvatskog narodnog heroja [[Marko Orešković|Marka Oreškovića]]. Od februara 2009. Jelena živi između Beograda i [[Ričmond]]a u [[London]]u.