Faktori nekroze tumora

Faktor nekroze tumora (engl. Tumor Necrosis Factor – TNF) je glavni medijator akutnog inflamatornog odgovora na gram-negativne bakterije i druge infektivne mikroorganizme i odgovoran je za mnoge sistemske komplikacije u ozbiljnim infekcijama (TNF se još naziva TNF-α iz istorijskih razloga, da bi se razlikovao od blisko povezanog TNF-β ili limfotoksina). TNF je prvobitno identifikovan i nazvan kao supstanca prisutna u serumu životinja tretiranih bakterijskim endotoksinom, lipopolisaharidom (LPS), koji prouzrokuje nekrozu tumora u in vivo uslovima, a što je zapravo posledica patoloških komplikacija usled velikih koncentracija TNF. Najveći ćelijski izvor TNF su aktivirani mononuklearni fagociti, iako i antigenom-stimulisani T limfociti, NK ćelije i mastociti takodje mogu da sekretuju ovaj protein. Najsnažniji stimulus koji povećava produkciju TNF od strane makrofaga je LPS, a najveća količina TNF može biti produkovana u infekciji gram-negativnim bakterijama koje sekretuju LPS. IFN-γ sekretovan iz T ćelija i NK ćelija, stimuliše sintezu TNF od strane LPS-stimulisanih makrofaga.

Biološki efekti TNF

Glavna fiziološka funkcija TNF je da stimuliše „regrutovanje“ i „dopremanje“ neutrofila i monocita do mesta infekcije i da aktivira ove ćelije da iskorene mikroorganizme. TNF posreduje ove efekte preko stimulacije aktivnosti vaskularnih endotelijalnih ćelija i leukocita. TNF prouzrokuje da vaskularne endotelijalne ćelije ekspresuju adhezione molekule i time čine površinu endotela adhezivnom za leukocite, inicijalno samo za neutrofile, a kasnije i za monocite i limfocite. Najvažniji adhezioni molekuli za pomenute ćelije su selektini i ligandi za integrine. TNF stimuliše endotelijalne ćelije i makrofage da sekretuju hemokine koji povećavaju afinitet leukocitnih integrina za njihove ligande, a i indukuje hemotaksiju leukocita i njihovo „regrutovanje“ do mesta infekcije. TNF stimuliše mikorobicidnu aktivnost neutrofila i makrofaga, a u in vitro uslovima indukuje apoptozu. U ozbiljnim infekcijama TNF se produkuje u ogromnim količnama i prouzrokuje sistemske kliničke i patološke abnormalnosti (preko hipotalamusa indukuje groznicu te se naziva endogeni pirogen; u jetri povećava sintezu serumskih proteina kao što su serum amiloid A protein i fibrinogen, a koji su uključeni u akutnoj-fazi odgovora na inflamatorne stimuluse; prouzrokuje intravaskularnu trombozu; velike koncentracije cirkulišućeg TNF inhibišu kontrakcije miokarda i tonus vaskularnih glatkih mišića, kao i pad koncentracije glukoze u krvi do niova nepodobnog za život; itd).