Hesiod – razlika između verzija

Uobičajeni [[Epika|epski]] [[narativ]], kakav je Homerov, ne dopušta pesnicima da pišu o sebi, no dela sačuvana pod Hesiodovim imenom predstavljaju [[Didaktička književnost|didaktičke pesme]] i pesnik u njima iznosi neke detalje o vlastitom životu. U epu ''[[Poslovi i dani]]'' Hesiod navodi da mu je otac zbog teškog siromaštva napustio bavljenje pomorskom [[Trgovina|trgovinom]] i "u crnom brodu" se preselio iz [[Eolida|eolske]] [[Kima (Eolida)|Kime]] u [[Mala Azija|Maloj Aziji]] u bedno [[Beotija|beotsko]] selo [[Askra|Askru]] podno [[Helikon|Helikona]]a, "koje je zimi strašno, leti mučno, nikad ugodno".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:609-640 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 630‒640.]</ref> U Askri se Hesiod najverovatnije i rodio.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 123}} Zašto se njegov otac preselio iz [[Azija|Azije]] u manje plodnu i prenaseljenu Grčku, ostaje u pesmi nerazjašnjeno, premda se može primetiti da je do tog preseljenja došlo verovatno oko 750. pne. ili ne mnogo kasnije, dakle u vreme kad su se i drugi ljudi iz Kime pridruživali [[Eubeja|Eubejanima]]nima, koja nije daleko od Helikona, u osnivanju kolonije [[Kuma (polis)|Kume]] u [[Apeninsko poluostrvo|italskoj]] pokrajini [[Kampanija|Kampaniji]].{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 93}} Hesiodov otac prihvatio se [[Poljoprivreda|poljoprivrede]], kako se zaključuje po vrsti nasledstva oko kojega su se po očevoj smrti sukobili Hesiod i njegov brat, Perzes,{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 93}} koji je podmitio oblasne gospodare ("kraljeve daroždere") i dokopao se većeg dela očevog nasledstva, ali ga je brzo spiskao i opet bacio oko na Hesiodovu imovinu.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:11-41 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 35,] [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 396.]</ref>

Veoma rano razvile su se dve različite teorije o tome gde se nalazi Hesiodov grob. Prema jednoj, koja je svakako postojala već u [[Tukidid|Tukididovo]]ovo doba, a beleže je [[Plutarh]], ''[[Suda]]'' i [[Jovan Ceces]], [[proročište u Delfima]] proreklo je Hesiodu da će umreti u [[Nemeja (grad)|Nemeji]], pa je on pobegao u [[Lokrida|Lokridu]], ali je tamo usmrćen u hramu [[Zevs|Zevsa Nemejskog]], pa je tamo i pokopan. To predanje prati poznatu konvenciju, prema kojoj se pokaže da je [[proročište]] naposletku uvek u pravu. Prema drugom predanju, koje je prvo zabeleženo u jednom [[Epigram|epigramu]] [[Hersija iz Orhomena|Hersije iz Orhomena]], sastavljenom u 7. veku pne., oko jednog veka nakon Hesiodove smrti, Hesiod je pokopan u beotskom gradu [[Orhomen (Beotija)|Orhomenu]]. Prema [[Aristotel|Aristotelovom]]ovom ''Ustavu orhomenskom'', kad su [[Tespija|Tespljani]] poharali Askru, stanovnici ovog sela pobegli su u Orhomen, gde su, prema savetu proročišta, prikupili Hesiodov pepeo i položili ga na počasno mesto na [[Agora|agori]], uz grob [[Minija (mitologija)|Minije]], svog mitskog osnivača.

[[Stara Grčka|Drevni Grci]] su krajem 5. i početkom 4. veka pne. svojim najstarijim pesnicima smatrali [[Orfej|Orfeja]]a, [[Musej|Museja]]a, Hesioda i [[Homer|Homera]]a, i to tim hronološkim redom. Potom se među grčkim autorima uvrežilo mišljenje da je Homer zapravo bio stariji od Hesioda. Poklonici Orfeja i Museja verovatno su bili zaslužni za to što je toj dvojici bila data prednost,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 143–144}} a može se pretpostaviti da su nastavljači Homerovog dela, tzv. [[Homeridi]], uticali na to da se u kasnijem periodu taj pesnik hronološki stavi ispred Hesioda.<ref>V. npr. [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0525.tlg001.perseus-grc1:9.30.3 Pausanija, ''Opis Helade'', IX, 30, 3,] gde autor kaže: "O vremenu života Hesioda i Homera nije mi bilo prijatno da pišem, iako sam ga najmarljivije izučavao, znajući za sklonost prema prepirci naročito onih koji se u moje vreme bave epskim pesništvom".</ref> Prvi antički pisci za koje se zna da su Homera smatrali starijim od Hesioda bili su [[Ksenofan]] i [[Heraklid Pontski]], mada je [[Aristrarh sa Samotrake]] prvi o tome argumentovano raspravljao. [[Efor]] je mislio da je Homer bio mlađi rođak Hesiodov, [[Herodot]] (5. vek pne.) očito ih je smatrao gotovo savremenicima,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0016.tlg001.perseus-grc1:2.53.2 Herodot, ''Istorija'', II, 53, 2:] "Mislim, naime, da su Hesiod i Homer bili od mene stariji najviše četiri stotine godina i nikako više; ovi su Helenima prvi stvorili priče o postanku bogova, dali im imena i objasnili božanske počasti i veštine i, najzad, opisali njihove likove".</ref> a sofist [[Alkidamant]] (4. vek pne.) doveo ih je u direktan kontakt u jednom izmišljenom pesničkom nadmetanju, čiji je rezultat spis ''[[Nadmetanje Homera i Hesioda]]'', koji nam se sačuvao u kasnijoj redakciji. Većina ispitivača danas se slaže da je Homer bio stariji od Hesioda, no valjani se argumenti mogu izneti i za suprotan stav.{{sfn|West|1966|loc=str. 40–47}} Hesiod je svakako stariji od [[Grčka lirika|lirskih]] i [[Grčka elegija|elegijskih]] pesnika čija su nam se dela sačuvala, budući da se njegov uticaj s većim ili manjim stupnjem pouzdanosti može uočiti kod [[Tirtej|Tirteja]]a, [[Semonid Amorginac|Semonida Amorginca]], [[Alkej|Alkeja]]a i [[Ibik|Ibika]]a, pa se na osnovu toga može zaključiti da njegovo stvaralaštvo ne može padati u vreme posle 650. pne.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 105}} Za okvirnu godinu pre koje Hesiod nije mogao živeti uzima se 750. pne., na temelju takvih pokazatelja kao što su verovatnoća da je on svoje delo zapisao, činjenica da aludira na svetilište u [[Delfi|Delfima]]ma, koje pre oko 750. pne. nije izlazilo iz okvira čisto lokalne važnosti,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:492-506 Hesiod, ''Teogonija'', 499.]</ref> kao i to što donosi popis reka koje se ulivaju u [[Crno more]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:337-370 Hesiod, ''Teogonija'', 337–345.]</ref> koje su Grci počeli [[Grčka kolonizacija|istraživati i naseljavati]] tek početkom 8. veka pne.{{sfn|West|1966|loc=str. 40–42}}

Premda se ranije držalo da je ''Teogonija'' nastala nakon ''Poslova i dana'',{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} danas se smatra da je ''Teogonija'' verovatno starija, jer se čini da uvodni stihovi ''Poslova i dana'' eksplicitno menjaju jednu tvrdnju iznetu u ''Teogoniji'': ne postoji, naime, samo jedna [[Erida]] (svađa), kako se navodi u ''Teogoniji'',<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:207-239 Hesiod, ''Teogonija'', 226 sqq.]</ref> nego treba razlikovati dve vrste, od kojih jedna predstavlja korisno nadmetanje, a druga destruktivan sukob.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:11-41 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 11‒23.]</ref> Na zaključak da je ''Teogonija'' starija navodi i način obrade mita o [[Pandora (mitologija)|Pandori]]. U ''Teogoniji'' se vrlo detaljno priča o [[Prometej|Prometejevom]]evom sagrešenju, o postanku Pandore i o tome kako su je razni bogovi darovali različitim darovima,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:507-544 Hesiod, ''Teogonija'', 510‒616.]</ref> dok je u ''Poslovima i danima'' prethodna priča data u samo dva stiha,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:42-58 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 47‒48.]</ref> a onda se naširoko pripoveda potonji istorijat o Pandori i njenom vrču (tj. ''[[Pitos|pitosu]]'', a ne "Pandorinoj kutiji", kako je postalo uvreženo u kasnijoj evropskoj tradiciji, koja potiče od [[Erazmo Roterdamski|Erazma Roterdamskog]]).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:42-58 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 49‒105]</ref>

''Teogonija'' ili ''Postanak bogova'' ({{lang-grc|Θεογονία}}, 1022 heksametra) jeste "prva grčka mitološka sinteza, u kojoj se sažeta povijest postanka svijeta i rodoslovlje bogova".{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} Pesma započinje svojevrsnom himnom upućenom Muzama (st. 1‒115),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1-28 Hesiod, ''Teogonija'', 1‒115.]</ref> koja nalikuje [[Homerske himne|homerskim himnama]]<ref name=OCDhes/> i slavi Muze s Helikona i njihovu moć da opevaju generacije bogova.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 92}} U tom delu pesnik govori o sebi, navodeći i svoje ime, te pripoveda kako su ga Muze, kad je jednom napasao ovce na padinama Helikona, obdarile lovorovim skeptrom, udahnule mu dar božanske pesme i podučile ga da slavi bogove.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 124‒125}} Sledi (st. 116‒132)<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 116‒132.]</ref> opis [[Kosmogonija|kosmogonije]], tj. nastanka sveta, na čijem početku stoji [[Haos (mitologija)|Haos]] (srodno s χάσκω, χαίνω = zjapiti),<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dxa%2Fskw Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', s.v. χάσκω.]</ref> iz kojega se, s jedne strane, izdvajaju [[Geja]] (Zemlja), [[Tartar (mitologija)|Tartar]] (u dnu Zemlje) i [[Eros |Eros]] (Ljubav) kao princip kretanja i rađanja, a s druge strane, Mrak i Noć i od njih Svetlost i Dan; iz Geje nastaju Nebo, brda i More.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 127}} Potom se opisuje drugo pokolenje, koje nastaje iz spoja muških i ženskih praelemenata (st. 133‒336).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 133‒336.]</ref> Geja je s [[Uran (mitologija)|Uranom]] rodila [[Titani|Titane]], [[Kiklopi|Kiklope]] i [[Hekatonhiri|Hekatonhejre]]; Titan [[Kron (Titan)|Kron]] kastrira oca Urana i njegove odsečene [[genitalije]] baci u more, a iz tog čina nastanu [[Erinije]], [[Giganti]], [[Nimfe]] i [[Afrodita]].{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 127‒128}} Zatim se, u više od polovine pesme, opeva treće pokolenje bogova ili tzv. prava teogonija (st. 453‒1018):<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:453-491 Hesiod, ''Teogonija'', 453‒1018.]</ref> prvo je zavladao Kron, ali nakon mnogih bitaka vlast preuzme [[Zevs]], Kronov i [[Reja (mitologija)|Rejin]] sin, i podeli je s drugom Kronovom decom; naširoko se opeva sudbina [[Prometej|Prometeja]]a, sina Titana [[Japet (mitologija)|Japeta]], kao i duga borba s ostalim Titanima, koje Zevs na kraju uz pomoć Hekatonhejra baci u [[Tartar (mitologija)|Tartar]]; potom se nabrajaju razna božanstva i njihovo potomstvo i, naposletku, deca koju su boginje rodile smrtnicima.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 128}} U poslednja četiri stiha (st. 1019–1022) pesnik zaziva Muze da pevaju rod žena.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1003 Hesiod, ''Teogonija'', 1019–1022.]</ref> Među naučnicima postoji saglasnost da kraj ''Teogonije'', koji je istovremeno i uvod u hesiodski ''[[Katalog žena]]'', predstavlja dodatak koji je nastao nakon Hesioda,{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 96}} posebno s obzirom na to da se u st. 1013 spominje [[Latin (mitologija)|Latin]], mitski kralj u Italiji i eponim [[Lacij (antički)|Lacija]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1003 Hesiod, ''Teogonija'', 1013.]</ref> no mišljenja se razlikuju oko toga gde se tačno završava izvorni Hesiodov tekst.<ref name=OCDhes/>

Od pitanja pravičnosti Hesiod se okreće uputstvima za rad,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 132}} sa detaljnim izlaganjem različitih oruđa neophodnih za uspešan rad na zemlji (st. 383–617),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:370-404 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 383–617.]</ref> ali ima i korisnih uputstava za one koji, kao Hesiodov otac, radije biraju bavljenje pomorskom [[Trgovina|trgovinom]] (st. 618–694).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:609-640 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 618–694.]</ref> Ceo taj deo, najduži u pesmi, važan je izvor informacija o životu i pogledima jednog Grka s kraja 8. veka pne., a posebno je vredan jer, dakako, ne daje nikakav romansirani pogled na seoski život, kakav je, na primer, prisutan u [[Vergilije|Vergilijevim]]vim ''[[Georgike|Georgikama]]'' i koji je, zapravo, karakterističan ne za žitelja sela, već za stanovnika grada i prvi put se razvija u [[Helenistička civilizacija|helenističkom periodu]], kad se pojavljuje istinski [[Urbanizacija|urbanizovano]] društvo.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 99}} Bez obzira na način privređivanja, dom i [[porodica]] ostaju temelji na kojima se gradi imetak, a to zahteva i ženidbu, na šta Hesiod ne gleda s prevelikim zadovoljstvom, pa se u [[Mizoginija|mizoginiji]] Hesiod može smatrati pretečom [[Semonid Amorginac|Semonida Amorginca]]: potreba da se odabere dobra supruga i da se prema njoj dobro postupa uglavnom služi kao prilika pesniku da upozori na sve loše posledice koje može izazvati odabir rđave žene.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 99}}<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:678-705 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 695–705.]</ref> Ovaj deo pesme završava se s nekoliko stihova o važnosti prijateljstva (st. 706–723).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:706-736 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 706–723.]</ref>

Slede stihovi (st. 724–764) u kojima se daje popis [[Tabu|tabua]], tj. nedopuštenih radnji (npr. "nakon svanuća nemoj izlivati vino [[Zevs|Zevsu]]u za žrtvu", "nemoj [[Uriniranje|mokriti]] stojeći licem okrenut ka suncu", "nemoj začeti decu kad si se vratio s nekog zlokobnog pokopa" i sl.).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:706-736 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 370.]</ref> Poslednji deo pesme ― to su zapravo oni ''Dani'' iz naslova (st. 765–828) ― donosi popis srećnih i nesrećnih dana u mesecu za različite poslove i poduhvate.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:765-799 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 765–828.]</ref> Iznošene su teze o tome da ovi poslednji segmenti ne potiču od Hesioda, no o tome među ispitivačima nema saglasnosti.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 100}}

Hesiodu su u antici pripisivane i brojne druge pesme, koje danas čine tzv. hesiodski korpus, bez obzira na to da li se Hesiodovo autorstvo prihvata ili odbacuje.{{sfn| Cingano|2009|loc=str. 91‒130}} U tom kontekstu, može se reći da je "Hesiod" ime osobe, dok se "hesiodskim" naziva određena vrsta pesništva, uključujući i pesme (ali ne samo one) čije se autorstvo s manjim ili većim stupnjem verovatnoće može pripisati Hesiodu.{{sfn|Most|2006|loc=str. xi}} Od svih dela u hesiodskom korpusu sačuvan je u potpunosti, putem rukopisne tradicije, sačuvan samo ''[[Štit Heraklov]]'' (Ἀσπὶς Ἡρακλέους), u književnom smislu dosta slab prikaz sukoba između [[Herakle|Herakla]] i [[Kikno|Kikna]], u koji je umetnut dugačak eksukrs s opisom Heraklova štita, sastavljen po uzoru na Homerov opis [[Ahilej|Ahilejeva]]eva štita.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 103}}

Još nekoliko [[heksametar|heksametarskih]]skih pesama pripisivano je Hesiodu:

* ''[[Piritojev silazak]]'' (Πειρίθου κατάβασις) opevao je [[Tezej|Tezejev]]ev i [[Piritoj|Piritojev]]ev put u [[Had (podzemni svijet)|Had]].

* ''[[Hironova uputstva]]'' (Χείρωνος ὑποθῆκαι) bila je didaktička pesma koja je sadržavala [[Hiron|Hironov]]ov pouke kojima je on podučavao mladog [[Ahilej|Ahileja]]a.<ref>[http://archive.org/stream/hesiodhomerichym00hesiuoft#page/72/mode/2up ''Idski Daktili'': grčki izvornik i engleski prevod, ed. Hugh Gerard Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1924.]</ref>

Već su antički pisci visoko cenili vaspitni značaj Hesiodovih pesama. Njegovi su nastavljači pesnici genealoških epova, a uticaj njegova dela vidljiv je i u poučnoj [[Lirika|lirici]] i [[Antička filozofija|filozofskom]] pesništvu 7. i 6. veka pne. U klasičnom razdoblju Hesiodov uticaj oseća se naročito na etičkom planu kod [[Solon|Solona]]a i [[Eshil|Eshila]]a. Oponašali su ga u [[Helenistička civilizacija|aleksandrijsko doba]] (npr. [[Kalimah]], [[Arat iz Solija|Arat]]) i cenili ga kao izvor mitova i zbog književne vrednosti njegove dela. Spominje ga s poštovanjem i veliki [[Rimska književnost|rimski pesnik]] [[Vergilije]] u ''[[Georgike|Georgikama]]'':<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0690.phi002.perseus-lat1:2.136-2.176 Vergilije, ''Georgike'', II, 176.]</ref> "Pevam askarsku pesmu, a zemlja me sluša rimska" ''(Ascraeumque cano Romana per oppida carmen.)''.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}}