|
[[Datoteka:Tilevoides de.png|thumb|upright=1.8|Položaj nekih od Tafijskih ostrva]]
'''Tafos''' ([[grčki]]: Τάφος) ili '''Tafijska ostrva''' (Ταφίων νῆσοι) ili '''Teleboidi''' (Τηλεβοῶν νῆσοι)<ref>[[Strabon]], ''Geografija', X, p. 459.</ref> [[Stara Grčka|starogrčki]] je naziv za skupinu malih ostrva u [[Jonsko more|Jonskom moru]], koja leže uz obalu [[Akarnanija|Akarnanije]] na zapadu Grčke.<ref>[[Plinije Stariji]], ''Prirodoslovna pitanja'', IV, 12, 19.</ref> Stanovnici tih ostrva ― '''Tafljani''' ili '''Telebojani''' ― često se kod [[Homer|Homera]]a spominju kao vešti gusari.<ref>Npr. [[Homer]], ''[[Odiseja]]'', XV, 427; XVI, 426.</ref> Kada je boginja Atena posetila [[Telemah]]a na [[Itaka|Itaci]] da bi ga podstakla da krene na put u [[Pilos]], uzela je na sebe lik [[Mentes|Mentesa]]a, "gospodara Tafljana veštih s veslima".<ref>Homer, ''Odiseja'', I, 105.</ref> Tafljani ili [[Telebojani]] spominju se u mitu o [[Amfitrion|Amfitrionu]]u, koji ih je i pokorio.<ref>[[Herodot]], ''Istorije'', V, 99; [[Apolodor|Pseudo-Apolodor]], ''[[Biblioteka (Pseudo-Apolodor)|Biblioteka]]'', II, 4, 6-7; Strabon, ''loc. cit.''; [[Plaut]], ''[[Amfitrion (Plaut)|Amfitrion]]'', 1.1.</ref>
Do vremena [[Euripid|Euripida]]a ova su ostrva poistovećena s [[Ehinadi|Ehinadima]]ma: u ''[[Ifigenija na Aulidi|Ifigeniji na Aulidi]]'' ([[405. pne.]]) [[Halkida|Halkiđanke]] koje čine [[Hor (pozorište)|hor]] uhodile su helensku flotu i videle [[Eurit|Eurita]]a "koji je predvodio tafljanske ratnike s belim oštrim veslima, podanika Megesa, sina Filejevog, koji je otišao s Ehinadskih ostrva, gde mornari ne mogu pristati".<ref>[http://www.zona-pellucida.com/texts/iphenigea.html ''Iphenigea'']</ref> Glavno od tih ostrva Homer zove '''Tafos''',<ref>Homer, ''Odiseja'', I, 417.</ref> a kasniji ga pisci nazivaju ''Taphiūs'', ''Taphiussa'' ili ''Taphias'' (Ταφιοῦς, Ταφιοῦσσα, Ταφιάς)<ref>Strabon, ''loc. cit.''; Plinije Stariji, ''loc. cit.''; [[Stefan Vizantinac]], s. v. Τάφος.</ref>, a čini se da se radi o ostrvu koje se danas zove ''Meganisí'' i nalazi se istočno od veće [[Lefkada|Lefkade]]. Drugo po veličini od Tafijskih ostrva zvalo se ''Carnus'', danas ''Kálamo''.<ref>Npr. v. [[Barrington Atlas of the Greek and Roman World]].</ref> .
Tafljani su sebe smatrali potomcima [[Persej (mitologija)|Perseja]], jer je majka [[Tafije|Tafija]], njihovog osnivača-[[Eponim|eponima]], bila unuka Persejeva i s [[Posejdon|Posejdonom]]om je rodila Tafija. Prema drugoj tradiciji, Tafije je bio pripadnih [[Lelezi|leleškog]] plemena i unuk [[Leleg|Lelega]]a. Najpoznatiji tafijski kralj bio je [[Pterelaj]], kome je Posejdon podario jednu zlatnu vlas, koja ga je činila besmrtnim sve dok se nalazila u kosi, ali ju je iščupala njegova kći [[Kometo]] da bi pomogla [[Amfitrion|Amfitrionu]]u, koji je zaratio na Tafljane. Pobedivši Tafljane, Amfitrion je krenuo natrag u [[Antička Teba (Grčka)|Tebu]], ali je Zevs uzeo njegov lik i pre njega stigao Amfitrionovoj ženi [[Alkmena|Alkmeni]], s kojom je proveo strasnu noć i začeo [[Heraklo|Herakla]].
== Reference ==
{{reflist}}
== Izvori ==
* [[Richard Talbert]], ''[[Barrington Atlas of the Greek and Roman World]]'', p. 54. ISBN 0-691-03169-X
== Eksterni linkovi ==
* [http://www.sporadestours.com/argolis.html Dick Caldwell, "The myths of Argos":] Amphitryon and Pterelaos
[[Kategorija:Antička Grčka]]
|
