Presokratovci – razlika između verzija

[[Skepticizam|Skeptičan]] stav većine presokratovaca prema mogućnostima i istinitosti čulne spoznaje mogao je uticati na to da se u 5. veku stare ere pojavi određeno nepoverenje prema [[Kosmologija|kosmologijama]]. Naime, ako je naše čulno opažanje nepouzdano, ako je sve u stalnom stanju promene i nema ničeg postojanog što bi se moglo neposredno spoznati, ako se to što je postojano ne može pouzdano utvrditi – jer nisu li svi presokratski filozofi tvrdili da je nešto drugo ono što predstavlja postojano načelo? – te ako se, najzad, uzme u obzir [[Zenon iz Eleje|Zenonova]] [[dijalektika]], onda svaki napredak u izučavanju kosmologije i prirode mora izgledati gotovo nemoguć. Da bi došlo do istinskog napretka, činilo se, moralo je doći do okretanja ka [[čovek]]u – "subjektu" – kao predmeta razmatranja. Skepticizam u koji je zapala rana filozofija, kombinovan sa gotovo dramatičnim [[Društvo|društvenim]], [[Ekonomija|ekonomskim]] i [[Politika|političkim]] promenama u [[Antička Grčka|helenskom svetu]] u prvoj polovini 5. veka stare ere, doprineo je pojavi [[Sofisti|sofista]] na sceni istorije filozofije. Promenom predmeta ispitivanja oni se oštro razlikuju od ranijih kosmologa, ali se odvajaju i od klasične grčke filozojefilozofije – Platona i [[Aristotel]]a, koji su objedinili fizičko-kosmološka razmatranja ranih filozofa sa [[Antropologija|antropološkim]] ispitivanjem sofista.