Kibela – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
|||
Red 107:
Ostaje nejasno kad je jedan Gal mogao izvršiti samokastraciju dopuštenu po verskim zakonima; možda su neki to činili na "Dan krvi" ''(Dies sanuinis)'' tokom martovskog festivala u čast Kibele i Atisa. [[Plinije Stariji]] kaže da je sama procedura samokastracije bila relativno bezbedna, ali nije poznato u kojem su je trenutku svoje karijere Gali vršili, koji deo genitalija je zapravo uklanjan,<ref>Roscoe, 1996, str. 203, gde se citira Plinije Stariji, ''Prirodoslovna pitanja'', XI, 261 i XXXV, 165, i primećuje da se u antičko doba pod "kastracijom" podrazumevalo sve od [[vazektomija|vazektomije]] do potpunog uklanjanja [[Penis|penisa]] i [[Testis|testisa]].</ref> pa čak ni da li su je vršili svi Gali. Neki Gali proživeli bi veći deo života u službi boginje, održavali bi kontakt sa rođacima i partnerima sve vreme tokom svoje službe i naposletku bi se iz nje povukli.<ref>Roscoe, 1996, str. 203, i napomena 34, gde se kao primer navodi zavetni dat Velikoj majci od jednog Gala iz [[Kizik|Kizika]] (u Anatoliji), u zahvalnost za njenu intervenciju u korist vojnika po imenu Marko Stlatik ''(Marcus Stlaticus)'', njegovog partnera "(''oulppiou'', termin koji se upotrebljavao i da označi muža ili ženu)".</ref> Gali su ostali prisutni u rimskim gradovima još dugo nakon početka hrišćanske ere. Nekoliko godina pošto je [[hrišćanstvo]] postalo jedina državne religija [[Avgustin]] je video Gale "kako šetaju trgovima i ulicama Kartagine, nauljene kose i napuderisanih lica, mlitavih udova i ženstvenog hoda, i kako čak i od trgovaca prose novac da bi mogli nastaviti svoj grešni život".<ref>Avgustin, ''Država Božja'', VII, 26.; v. Augustine, ''The city of God against the pagans, Books 1 - 13'', trans. R W Dyson, Cambridge University Press, 1998, str. 299.</ref>
== Hramovi ==
Hram Velike majke stajao je uzdignut visoko na padini [[Palatin|Palatina]], odakle je padao pogled na dolinu u kojoj je bio [[Circus Maximus|Veliki Cirk]], a preko puta je stajao hram [[Cerera (mitologija)|Cerere]] na padini [[Aventin|Aventina]]. Hramu se prilazilo dugim stepenicama koje su počinjale od jedne ravne platforme ili proscenija, gde su se verovatno održavale [[Ludi|festivalske igre]] i [[Ludi scaenici|teatraske predstave]] u čast boginje. Na vrhu stepeništa stajala je statua boginje na prestolu, s vencem u obliku kule na glavi i s lavovima uz bokove. Njen žrtvenik nalazio se na dnu stepenica, u jednom uglu proscenija. Njen prvi hram oštećen je u požaru 111. pne., nakon čega je bio obnovljen ili ponovo izgrađen. Izgoreo početkom carskog doba i potom obnovljen po nalogu cara [[Oktavijan Avgust|Avgusta]]; zatim je ponovo stradao u požaru, nakon čega ga je Avgust izgradio u još raskošnijem stilu; njegov [[zabat]] prikazan je na [[Ara pietatis|Žrtveniku pobožnosti]] ''(Ara pietatis)''.<ref>Roller, 1999, str. 309‒310.</ref> Boginja je predstavljena svojim upražnjenim tronom i krunom, koji su okruženi s dve figure Atisa koje se oslanjaju na [[Timpanon (instrument)|timpanone]]; tu su i dva lava koja jedu iz zdele, kao da ih je ukrotila boginja koja se ne vidi ali se oseća njeno prisustvo. Ta scena verovatno predstavlja tzv. [[selisternij]] ''(sellisternium)'', tj. oblik gozbe koji je obično priređivan za boginje, u skladu s "grčkom praksom" ''(ritus Graecus)'' kakva se praktikovala u Rimu.<ref>Selisternij i drugi elementi grčke prakse "dokazuju duboku ukorenjenost Rima u verske i kulturne prilike grčkog sveta". V. See Scheid, John, u: Rüpke, Jörg (ed.), ''A Companion to Roman Religion'', Wiley-Blackwell, 2007, str. 226.</ref> Ta je gozba verovatno održana u samoj zgradi i prisustvovali su joj samo bogataši koji su finansirali Kibeline obrede; njihov obrok bilo je meso žrtvenih životinja.
Najkasnije od 139. godine naše ere u rimskoj luci u [[Ostia Antica|Ostiji]], kuda je boginja nekad davno stigla u Italiju, postojalo je svetilište Velikoj majci i Atisu, u kojem su služili lokalni Arhigal i kolegij "dendrofora" (''dendrophores'' = ritualni "nosači drveta" tokom martovske svetkovine).<ref>Duncan Fishwick, "The Cannophori and the March Festival of Magna Mater," ''Transactions and Proceedings of the American Philological Association'', Vol. 97, (1966), str. 199.</ref>
Tokom priprema za izgradnju temelja [[Bazilika svetog Petra|bazilike sv. Petra]] na Vatikanskom brdu otkriveno je jedno svetilište, poznato kao "Frigijanum" ''(Phrygianum)'', i u njemu oko 24 posveta Velikoj majci i Atisu.<ref>Cameron, str. 142.</ref> Mnoge od tih posveta u međuvremenu su izgubljene, ali većinu sačuvanih predali su svetilištu Rimljani iz viših društvenih slojeva nakon što su prineli taurobolijsku žrtvu Velikoj majci. Nijedan od njih nije bio sveštenik Velike majke ili Atisa, no nekoliko njih bili su sveštenici u okviru nekih drugih kultova.<ref>Cameron, str. 144‒149.</ref>
Blizu [[Sétif|Setif]] (u [[Mauretanija|Mauretaniji]]) "dendofori" i vernici ''(religiosi)'' obnovili su hram Kibele i Atisa nakon katastrofalnog požara 288. godine naše ere. Među raskošnom novom opremom, plaćenom iz privatnih izvora, bila je srebrna statua Kibele na kočijama, koja su imala krov s resicama u obliku šišraki.<ref>Robin Lane Fox, ''Pagans and Christians'', str. 581.</ref> Kibela je izazivala gnev hrišćana širom Carstva; kad je [[Teodor Tiron|Teodoru iz Amaseje]] bilo dato vreme da se odrekne svog hrišćanskog uverenja, on je, umesto toga, zapalio jedan Kibelin hram.<ref>{{cite encyclopedia
| title = St. Theodore of Amasea | encyclopedia = Catholic Encyclopedia | publisher = Encyclopedia Press | location = New York
| year = 1914 | url = http://www.newadvent.org/cathen/14573a.htm
| accessdate = 16.07.2007}}</ref>
{{u začetku}}
| |||