Merovinzi – razlika između verzija

'''Merovinzi''' su dinastija franačkih kraljeva, koja je vladala [[Franačka|Franačkom]] od [[481]]. do [[751]]. godine.

 

Merovinška dinastija duguje svoje ime [[Meroveh]]u, koji je bio vođa [[Salijski Franci|Salijskih Franaka]] od [[447]]. do [[457]]. Merovinzi postaju poznati pod Hilderikom I posle njegove pobede nad [[Vizigoti]]ma, [[Saksonci]]ma i [[Alemani]]ma. Ponekad su ih nazivali dugokosi kraljevi, jer su nosili duge kose.

 

Hilderikov sin [[Hlodovek]] ([[481]]. - [[511]].) ujedinio je većinu Galije severno od Loare posle pobede nad rimskim patricijem te oblasti oko [[486]].

Pobedio je [[Vizigoti|Vizigotsko kraljevstvo Tuluza]] u [[bitka kod Vujea|bici kod Vujea]] [[507]].

 

Posle smrti Hlodoveka carstvo se deli između 4 sina, prema franačkom običaju. Taj običaj se održao još 100 godina. Iako je vladalo više Merovinških kraljeva, kraljevstvo je ostajalo jedinstveno, jer vlast je bila kolektivna.

 

[[Slika:Fibules mérovingiennes 02.JPG|250p|mini|levo|Merovinški nakit]]

Kralj bi određivao vlastelu zaduženu za obranu, administraciju i sudstvo. Grofovi su trebali opskrbljivati vojske, regrutovati ih i nagrađivati zemljom. Ta vojska bi dolazila na kraljev poziv. Postojala je godišnja nacionalna skupština vlastele i zapovednika, gde bi se određivala glavna politika ratnog dejstva.

 

Trgovina je opala padom Zapadnog Rimskog Carstva, pa su poljoprivredna imanja omogućavala najbolje samoodržanje. Preostalu međunarodnu trgovinu održavali su trgovci Bliskog Istoka.

 

Zakon u doba Merovinga nije bio isti za sve. Za Salijske Franke je postojao [[Salijski zakon]], a za Ripuarijske Franke drugi zakon.

Po tome su [[Franci]] bili iza Vizigota i Burgundijaca, koji su prihvatili univezalno [[Rimsko pravo]]. Merovinški zakon je bio baziran na presedanima. Nije poznavao koncept kreiranja novog zakona, nego samo održanja tradicije.

 

Merovinško kraljevstvo je obuhvatalo celu Galiju bez Burgundije. Od prve podele [[511]]. gotovo stalno je bilo u ratu, najčešće građanskom. Klodvigovi sinovi su održavali bratske veze tokom rata sa Burgundijcima, ali počeli su međusobne sukobe i ubistva naslednika. Konačno [[558]]. [[Klotar I]] ujedinjuje franačko kraljevstvo. Međutim umire tri godine kasnije [[561]]., tako da se carstvo ponovo deli.

 

Ponovo su izbili sukobi između različitih frakcija, koji su trajali od [[561]].-[[613]]. [[Nestrija]] i [[Austrasija]] i [[Burgundija]] predstavljale su tri velika dela [[Franačka|Franačke]]. Frakcije koje vladaju Neustrijom obično bi ratovale sa frakcijama koje bi vladale Austrasijom. Postojali su tako kraljevi samo Neustrije i kraljevi samo Austrasije.

 

Od kasnijih kraljeva vredi spomenuti jače kraljeve kao što su [[Dagober II]] i [[Hilperik II]], ali majordomi nastavljaju da vrše veliku vlast i u Neustriji i u Austrasiji.

 

Sin Pipina Mlađeg, [[Karlo Martel]] je vladao nekoliko godina bez kralja, iako sam sebe nije smatrao kraljem. Zaslužan je za obranu Evrope od Islamske invazije. Spasio je Evropu pobedom nad Muslimanima u [[bitka kod Poatjea (732.)|bici kod Poatjea]] [[732]].

 

Kasnije njegov sin [[Pipin Mali]] postaje kralj [[751]]. Dobio je najpre podršku plemstva za promenu dinastije. Pomogao je papi u borbi protiv [[Lombardi|Lombarda]], pa je tražio protivuslugu od pape da ga prizna za kralja. Poslednji merovinški kralj [[Hilderik III]] je zbačen.

Ošišali su ga i poslali u manastir. Pipin Mali je prvi kralj iz dinastije Karolinga.

 

 

 

[[als:Merowinger]]

[[ro:Dinastia Merovingiană]]

[[ru:Меровинги]]

[[simple:Merovingian dynasty]]

[[sr:Меровинзи]]