Hesiod – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
nov članak |
|||
Red 36:
{{main|Teogonija}}
''Teogonija'' ili ''Postanak bogova'' ({{lang-grc|Θεογονία}}, 1022 heksametra) jeste "prva grčka mitološka sinteza, u kojoj se sažeta povijest postanka svijeta i rodoslovlje bogova".{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} Pesma započinje svojevrsnom himnom upućenom Muzama (st. 1‒115),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1-28 Hesiod, ''Teogonija'', 1‒115.]</ref> koja nalikuje [[Homerske himne|homerskim himnama]]<ref name=OCDhes/> i slavi Muze s Helikona i njihovu moć da opevaju generacije bogova.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 92}} U tom delu pesnik govori o sebi, navodeći i svoje ime, te pripoveda kako su ga Muze, kad je jednom napasao ovce na padinama Helikona, obdarile lovorovim skeptrom, udahnule mu dar božanske pesme i podučile ga da slavi bogove.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 124‒125}} Sledi (st. 116‒132)<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 116‒132.]</ref> opis [[Kosmogonija|kosmogonije]], tj. nastanka sveta, na čijem početku stoji [[Haos (mitologija)|Haos]] (srodno s χάσκω, χαίνω = zjapiti),<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0057%3Aentry%3Dxa%2Fskw Henry George Liddell, Robert Scott, ''A Greek-English Lexicon'', s.v. χάσκω.]</ref> iz kojega se, s jedne strane, izdvajaju [[Geja]] (Zemlja), [[Tartar (mitologija)|Tartar]] (u dnu Zemlje) i [[Eros |Eros]] (Ljubav) kao princip kretanja i rađanja, a s druge strane, Mrak i Noć i od njih Svetlost i Dan; iz Geje nastaju Nebo, brda i More.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 127}} Potom se opisuje drugo pokolenje, koje nastaje iz spoja muških i ženskih praelemenata (st. 133‒336).<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 133‒336.]</ref> Geja je s [[Uran (mitologija)|Uranom]] rodila [[Titani|Titane]], [[Kiklopi|Kiklope]] i [[Hekatonhiri|Hekatonhejre]]; Titan [[Kron (Titan)|Kron]] kastrira oca Urana i njegove odsečene [[genitalije]] baci u more, a iz tog čina nastanu [[Erinije]], [[Giganti]], [[Nimfe]] i [[Afrodita]].{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 127‒128}} Zatim se, u više od polovine pesme, opeva treće pokolenje bogova ili tzv. prava teogonija (st. 453‒1018):<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:453-491 Hesiod, ''Teogonija'', 453‒1018.]</ref> prvo je zavladao Kron, ali nakon mnogih bitaka vlast preuzme [[Zevs]], Kronov i [[Reja (mitologija)|Rejin]] sin, i podeli je s drugom Kronovom decom; naširoko se opeva sudbina [[Prometej|Prometeja]], sina Titana [[Japet (mitologija)|Japeta]], kao i duga borba s ostalim Titanima, koje Zevs na kraju uz pomoć Hekatonhejra baci u [[Tartar (mitologija)|Tartar]]; potom se nabrajaju razna božanstva i njihovo potomstvo i, naposletku, deca koju su boginje rodile smrtnicima.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 128}} U poslednja četiri stiha (st. 1019–1022) pesnik zaziva Muze da pevaju rod žena.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1003 Hesiod, ''Teogonija'', 1019–1022.]</ref> Među naučnicima postoji saglasnost da kraj ''Teogonije'', koji je istovremeno i uvod u hesiodski ''[[Katalog žena]]'', predstavlja dodatak koji je nastao nakon Hesioda,{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 96}} posebno s obzirom na to da se u st. 1013 spominje [[Latin (mitologija)|Latin]], mitski kralj u Italiji i eponim [[Lacij (antički)|Lacija]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:1003 Hesiod, ''Teogonija'', 1019–1022.]</ref> Hesiod, ''Teogonija'', 1013.]</ref> no mišljenja se razlikuju oko toga gde se tačno završava izvorni Hesiodov tekst.<ref name=OCDhes/>
Hesiodova ''Teogonija'' prvi je pokušaj sistematskog izlaganja kauzalno-genetičke povesti sveta, pa se u tom kontekstu božanstva posmatraju ne kao večna, nego kao postala i rođena, a teogonija (postanak bogova) prelazi u kosmogoniju (postanak sveta), u čemu se prepoznaje racionalni postupak koji će dalje razvijati prvi [[jonski filozofi]] u potpunosti odvajajući mitologiju od nauke.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 128–129}} U tome Hesiodova teogonija predstavlja napredak u odnosu na Homera, kod koga su svi bogovi potekli od [[Okean (mitologija)|Okeana]] i [[Tetida|Tetide]],{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 96}} a jonski će se [[Antička filozofija|filozofi]] od tog polumitskog, [[Genealogija|genealoškog]] principa okrenuti potrazi za [[Ontologija|ontološkim]] početkom.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 128}} No za prvi Postanak ne navodi se u ''Teogoniji'' uzrok: jednostavno, "Haos je prvi postao" (ἦ τοι μὲν πρώτιστα Χάος γένετ᾽...),<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg001.perseus-grc1:104-138 Hesiod, ''Teogonija'', 116.]</ref> a narativ, koji se razvija u skladu sa svojom unutrašnjom kosmološko-teološkom "hronologijom", uključuje i brojne tek labavo povezane mitološke ekskurse.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 95}} Među najzanimljivijim delovima ''Teogonije'', pored uvodne invokacije Muza i pesnikovih autobiografskih podataka, nalazi se opis [[Hekata|Hekate]], boginje koje kod Homera nema,<ref name=OCDhes/> a ovde se pojavljuje kao kakvo [[Stari Istok|istočnjačko]] ili [[Minojska civilizacija|minojsko]] božanstvo.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}} Prirodne pojave pojavljuju se čas kao geografski entiteti, npr. kad se strašne Hekatonhejre, deca Neba, smeštaju u dno Zemlje, čas kao [[Antropomorfizam|antropomorfni]] oblici, npr. kad samo Nebo bude [[Kastracija|kastrirano]]; s druge strane, [[Olimp|olimpski]] bogovi dosledno se uvek prikazuju kao antropomorfni.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 96}} Teško je reći koliko se u sastavljanju ''Teogonije'' pesnik oslanjao na mitološko-kosmološka verovanja tadašnjih Grka, koliki su bili uticaji [[Egipatska mitologija|egipatske]] i [[Bliski Istok|bliskoistočne]] mitologije (za mit o smeni bogova Uran–Kron–Zevs zanimljive su paralele pronađene u nekim [[Hetiti|hetitskim]] i [[Babilon|babilonskim]] tekstovima<ref name=OCDhes/>), a koliki je udeo imala Hesiodova vlastita imaginacija.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 97}}
| |||