Sat (jedinica) – razlika između verzija

* U praistoriji, računanje sati je počelo izlaskom sunca. Tako da je svitanje tačno na ''početku'' prvog sata, podne na kraju šestog sata, a zalazak sunca tačno na kraju dvanaestog sata.

* U takozvanom ''italijanskom vremenu'', prvi sat počinje zalaskom sunca (odnosno na kraju sumraka, tj. pola sata posle zalaska sunca, u zavisnosti od lokalnog običaja). Časovi su numerisani od 0 do 23. Tako da sunce izlazi u [[Lugano (grad)|Luganu]] (Švajcarska) u Decembru oko 14:46, a podne je oko 19:23; u junu, sunce izlazi već u 7:51, a podne je oko 15:55. Zalazak sunca je uvek u 24:00. Ovaj način računanja sati ima prednost da svako može sa lakoćom da pročita časovnik da bi video koliko mu vremena ostaje do kraja njegovog radnog dana bez veštačke svetlosti. Uveden je u [[Italija|Italiji]] tokom [[14. vek]]a i trajao je do sredine [[18. vek]]a, ili u nekim regionima do sredine [[19. vek]]a. Takođe se koristio u [[Poljska|Poljskoj]] i [[Bohemija|Bohemiji]] do [[17. vek]]a

* Na modernim 12-časovnim časovnicima, računanje sati počinje u ponoć i ponovo počinje u podne. Sati su numerisani 12, 1, 2, ..., 11. [[Podne]] je uvek blizu 12 časova (12 PM - ''post meridiem'', ''posle podne''), a razlikuje se u zavisnosti od [[solarno vreme|jednačine vremena]]. Na ravnodnevnice, izlazak sunca je oko 6 sati ujutru (6 AM - ''ante meridiem'', ''pre podne''), a zalazak je oko 6 sati uveče.

* Na modernim 24-časovnim časovnicima, računanje sati počinje u ponoć, a sati su numerisani od 0 do 23. [[Podne]] je uvek blizu 12:00 (razlikuje se u zavisnosti od jednačine vremena). Tokom ravnodnevnica, izlazak sunca je oko 06:00, a zalazak oko 18:00.