Ladislav I Sveti – razlika između verzija

 

Ladislav je bio drugi sin [[Bela I., mađarski kralj|Bele I]] i [[Adelaida Poljska|Adelaide Poljske]]. Rođen u [[Poljska|Poljskoj]], gde je njegov otac pobegao posle neuspelog pohoda protiv [[Sveti Stefan Mađarski|Stefana I]], prvog mađarskog kralja. Ladislav je dobio ime po [[Sloveni|slovenskim]] običajima svoje majke ali je ipak, kasnije u Mađarskoj, bio poznat pod imenom [[Laslo]] ''(-{László}-)''

 

Andraš I je [[1057]] iz ovih razloga krunisao svoga sina Solomona za kralja Mađarske i Ladislav je prisustvovao ovom činu zajedno sa ocem i braćom. Grof Bela nije bio zadovoljan ovim rešenjem pa je sa svojom porodicom otišao [[1059]] u Poljsku, da bi se sledeće godine vratio sa poljskim trupama. Andraš I je izgubio dve bitke protiv svog brata Bele i ubrzo i umro. Bela je posle ovoga krunisan [[6. decembar|6. decembra]] [[1060.]]. Posle smrti oca [[11. septembar|11. septembra]] [[1063.]] godine braća su ponudila da prihvate vladavine svog rođaka Solomona, koji se vratio sa nemačkom armijom da potražuje presto, ako dobiju pravo na nasledstvo vojvodstva svoga oca. Solomon je to odbio i troje braće, Geza, Ladislav i Lampert, su napustili Mađarsku. Otišli su za Poljsku i sačekali su odlazak nemačke armije, da bi uz pomoć snaga kralja [[Boleslav II|Boleslava II]], rođaka svoje majke, pokušali da povrate vlast.

 

 

U godinama koje su sledile, Ladislav je živeo u miru sa tadašnjim kraljem Solomonom. Kada su [[Pečenjezi]] [[1068.]] godine ugrozili kraljevstvo i upali na teritorije [[Erdelj]]a, Ladislav je sa braćom i kraljem zajedno krenuo u odbranu i pobedom u bici kod [[Kerleš]]a ''(-{Chiraleş}-)'', mesta u današnjoj [[Rumunija|Rumuniji]]. Jedna od legendi vezanih za Ladislava potiče iz ovog perioda. Legenda glasi da je jedan od pečenjeških ratnika oteo lepu mađaricu da bi je odveo sa sobom i da ga je Ladislav progonio, sustigao i oslobodio devojku od strašnog robstva.

 

Posle smrti svoga brata Geze, [[25. april]]a [[1077.]] godine, Ladislav je proglašen za kralja, mada ne i krunisan sa [[Kruna Svetog Stefana|Krunom Svetog Stefana]], koja je i dalje bila u posedu kralja Solomona.

 

U vreme kada je ladislav bio krunisan vojvodstva, Mošon i Požonj, su i dalje bili pod vlašću kralja Solomona koji je i dalje imao podršku, svog zeta, nemačkog kralja [[Henrik IV, car Svetog rimskog carstva|Henrik IV]]. Upravo iz tog razloga ladislav je potražio pomoć i podršku od rivala nemačkog kralja [[Rudolf od Rajnfeldena|Vojvode Rudolfa I od Švabije]], koji je bio proglašen kraljem Nemačke od strane vladarevih protivnika. Da bi ozvaničio prijateljstvo oženio se sa Rudolfovom ćerkom Adelaidom.

 

Tokom [[1079.]] godine Ladislav je uspeo da osvoji tvrđavu Mošon. Posle ovog uspeha Ladislav je počeo pregovore sa kraljem Solomonom, koji je posle ovoga abdicirao u korist, sada, kralja Ladislava [[1081.]] u zamenu za poveće imanje. Kasnije Solomon je kovao zaveru protiv kralja Ladislava ali je otkriven i Ladislav je zatvorio Solomona.

 

 

Posle smrti kralja [[Sveti Stefan Mađarski|Stefana I]] u državi je zavladalo bezvlašće i dolaskom na vlast kralj Ladislav je hteo da unese reda u državu. Prvo je uveo oštre zakone protiv kriminalaca a zatim je i za najmanje kršenje zakona uveo oštre kazne koje su mogle biti i smrtne, čak i kršenje religijskih zakona se drastično kažnjavalo.

 

Kralj Ladislav je uzeo aktivno učešće u reorganizaciji [[Rimokatolička crkva|Katoličke crkve]] u Mađarskoj. Postavio je [[1087.]] novu biskupiju sa sedištem u [[Zagreb]]u i premestio je sedište biskupije iz [[Bihar]]a u [[Oradea|Oradeu]]. Takođe je ozvaničen zakon koji je dozvoljavao ženidbu svetih lica, što je bilo u suprotnosti sa kanonskim zakonom katoličke crkve.

 

Kolaps Nemačkog kralja u politici prema papi, ostavilo je odrešene ruke kralju Ladislavu da proširi svoje teritorije ka jugu i istočnim [[Karpati]]ma, što je on i učinio. Tokom [[1087.]], kralj Ladislav je poslao svoje izaslanike Hermanu od Salme, nemačkom kralju, koji je dobio ovo zvanje posle smrti Ladislavovog svekra [[Henrik IV, car Svetog rimskog carstva|Henrik IV]], ali pošto je u međuvremenu saznao za smrt Solomona, nije više hteo da se meša u unutrašnju politiku Nemačkog carstva.

 

U jesen [[1091.]], Papa Urban II je tražio da ga Ladislav prizna za duhovnog vladara nad novoosvojenim teritorijama mađutim Ladislav je to odbio ali priznao je antipapu Klementa III koji je bio priznat od strane sledbenika Svetog rimskog carstva. Tokom [[1092.]] godine kralj Ladislav je poveo svoju vojsku protiv princa Vasilka Rostislavića, koji se udružio sa Kumanima, i porazio ga. Takođe, kralj Ladislav, je [[1093.]] godine podržao vojvodu Zbignjeva, vanbračnog sina Vladislava I Hermana, u pobuni protiv svoga oca.

 

 

Već u poznim godinama, kralj Ladislav je odlučio da pomogne svojim sestrićima, vojvodi Svatopluku II od Bohemije i vojvodi Otu II od Moravije u kampanji protiv vojvode Bretislava II od Bohemije, kada je saznao da se Kalman vratio u Mađarsku sa Poljskim trupama da preuzme vlast. Tokom ovih događaja vremešni kralj je i umro<ref>[http://www.altisk-lelle.sulinet.hu/toriweb/egyeb/arpadhaziuralk.htm Izvod iz Palaševog velikog leksikona]</ref>.

Sveti Ladislav se takođe smatra za sveca zaštitnika.

 

Žene:

* Adelaida Savojska, druga žena

Deca:

 

 

* ''Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig'', főszerkesztő: Benda Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981)

* Kosztolnyik, Z.J. ''Five Eleventh Century Hungarian Kings'', 1981.

 

[[Kategorija:Mađarski kraljevi]]

[[fr:Ladislas Ier de Hongrie]]

[[hr:Ladislav I. Sveti]]

[[it:Ladislao I d'Ungheria]]

[[ja:ラースロー1世]]