Mihail Lomonosov – razlika između verzija

 

 

== Od seljaka do studenta ==

 

Poslat je na [[Univerzitet u Marburgu|Univerzitet]] u [[Marburg]]u ([[Hese]], [[Nemačka]]), tada jedan od najvažnijih evropskih univerziteta - u vreme kada su univerziteti uopšte bili u određenom padu - zbog prisustva najeminentnijeg nemačkog [[prosvetiteljstvo|prosvetiteljskog]] filozofa tog vremena, [[Kristijan Volf|Kristijana Volfa]]. Lomonosov je studirao kod Volfa, i postao je jedan od njegovih ličnih studenata. Ova veza je bila uticajna do kraja njegovog života.

 

Dok je bio u Marburgu, počeo je da piše poeziju, imitirajući nemačke pisce; priča se da je posebno cenio [[Johan Kristijan Ginter|Gintera]]. Njegova ''Oda osvajanju [[Hotin]]a'' napisana je [[1739]], i privukla je veliku pažnju u Petrogradu. Za vreme boravka u Nemačkoj Lomonosov se oženio Nemicom i bilo mu je teško da izdržava rastuću porodicu oskudnom i neredovnom stipendijom koju je dobijao od Sanktpeterburške akademije nauka, te je odlučio da se vrati kući.

Godine [[1755]]. je napisao [[gramatika|gramatiku]] koja je reformisala [[ruski jezik|ruski književni jezik]] kombinujući stari crkvenoslovenski sa narodnim jezikom. Kako bi produbio svoje književne teorije, napisao je preko 20 svečanih ceremonijalnih oda, od kojih je najznačajnija ''Večernja meditacija o božanskoj raskoši''. U kasnijim poemama je primenio idiosinkratičku teoriju da reči koje sadrže glasove E, I, JU treba da se koriste kada se opisuju nežni predmeti, a one sa glasovima O, U , Jeri (Ы)- za opisivanje stvari koje mogu uzrokovati strah ("kao bes, zavist, bol i tuga"). Lomonosov je objavio svoju [[istorija|istoriju]] Rusije 1760. godine. Ipak, većina njegovih dostignuća bila je nepoznata izvan Rusije dugo vremena posle njegove smrti. Umro je u Sankt Peterburgu 1765.

 

 

{{commonscat|Михаил Васиљевич Ломоносов}}

 

 

[[ar:ميخائيل لومونوسوف]]

[[sk:Michail Vasilievič Lomonosov]]

[[sl:Mihail Vasiljevič Lomonosov]]

[[sr:Михаил Васиљевич Ломоносов]]

[[sv:Michail Lomonosov]]