Zločini nacista u Jugoslaviji u Drugom svjetskom ratu – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 16:
Osim po etničkom, teror je vršen i po političkom i ideološkom principu. Počev od [[22. 6.|22. juna]] [[1941]]. nemačke vlasti zavele su teror protiv pripadnika i simpatizera [[Komunistička partija Jugoslavije|Komunističke partije]] i povezanih organizacija. Zavisno od razvoja situacije, teror je primenjivan i protiv istaknutih nacionalističkih prvaka i intelektualaca, koji su smatrani potencijalno opasnim za nemačke interese. U [[Beograd]]u je za političke krivce i internirce formiran [[Logor Banjica|Banjički logor]]. Praktično u svim gradovima postojali su manji ili veći logori u kojima su provođene tortura i masovna ubistva. Na teritoriji [[Srbija|Srbije]] tim logorima je upravljano pomoću [[Milan Nedić|Nedićevih]] kvislinških snaga, a na teritoriji [[Nezavisna Država Hrvatska|NDH]] u saradnji sa ustašama.
Ulazeći u svetski rat, Nemci su bili svesni da će to znatno povećati potrebe za industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, i doneli su odluku o bezobzirnom iskorišćavanju reursa i populacije okupiranih zemalja. Kao generalni opunomoćenik Rajha za privredu (Generalbevollmächtigter für die Wirtschaft), za Jugoslaviju imenovan je Franc Nojhauzen (Franz Neuhausen), koji je na suđenju 1947 izjavio da ga je Göring u Beograd poslao sa savetom:▼
{{citat|Hvala bogu, vi ne idete tamo da radite za blagostanje potčinjenog naroda, nego da oduzmete sve što je moguće oduzeti... A bit će mi savršeno svejedno javite li mi da će narod pod vašom upravom skapati od gladi!{{sfn|Popović|1986|pp=43}}}}▼
== Zločini bezobzirne odmazde nad civilima ==
Linija 39 ⟶ 34:
Vrhovna komanda Vermahta je prema [[Adolf Hitler|Hitlerovoj]] instrukciji [[16. 12.|16. decembra]] [[1942]]. izdala izričito naređenje da nemačke snage na istoku u borbi protiv "bandi" primenjuje drastične mere zabranjene [[Ženevske konvencije|Ženevskim konvencijama]]. Pri tom je naglašeno da "ni jedan u borbi protiv bandi angažovan Nemac ne sme da bude pozvan na disciplinsku ili sudsku odgovornost".
==
[[File:Princ eugen u bosni.jpg|right|thumb|Pripadnici [[7. SS dobrovoljačka gorska divizija Prinz Eugen|divizije Prinz Eugen]] pale kuće tokom [[spisak antipartizanskih operacija u NDH|antipartizanske akcije u Bosni]].]]
▲Ulazeći u svetski rat, Nemci su bili svesni da će to znatno povećati potrebe za industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, i doneli su odluku o bezobzirnom iskorišćavanju
Na okupirane zemlje [[Nemačka]] je u prvom redu gledala kao na vredan resurs za svoju ratnu mašineriju. Otuda su iz okupirane [[Jugoslavija|Jugoslavije]] masovno izvlačena prirodna bogatstva, poljoprivredni, rudni i industrijski proizvodi. Nemačke snage sistematski su vršile zaplenu imovine u svoju korist. U mnoge privredne objekte od značaja dovođeno je radno sposobno stanovništvo na prisilni rad.▼
▲{{citat|Hvala bogu, vi ne idete tamo da radite za blagostanje potčinjenog naroda, nego da oduzmete sve što je moguće oduzeti... A bit će mi savršeno svejedno javite li mi da će narod pod vašom upravom skapati od gladi!{{sfn|Popović|1986|pp=43}}}}
▲
Za eksploataciju svih privrednih resursa bio je zadužen Privredni štab sa sedištem u [[Zemun]]u. Na čelu ovog štaba nalazio se generalni opunomoćenik za privredu Franc Nojhauzen ({{jez-nem|Franz Neuhausen}}), predratni generalni konzul u [[Beograd]]u.
| |||