Ptolemej VIII Fiskon – razlika između verzija

[[Datoteka:Ptolemy VIII - silver didrachma - líc.jpg|thumb|300px|'''Ptolemej VIII Fiskon''' na prednjoj strani srebrne didrahme.]]

 

 

Ptolemej VIII je bio [[sin]] [[Ptolemej V Epifan|Ptolemeja V Epifana]] i [[Kleopatra I|Kleopatre I]] i mlađi [[brat]] [[Kleopatra II|Kleopatre II]] i [[Ptolemej VI Filometor|Ptolemeja VI Filometora]]. Na presto je prvi put došao kada je [[Seleukidi|seleukidski]] kralj [[Antioh IV Epifan]] 170. god. pre n.e. upao u Egipat i pretvorio Ptolemeja VI Filometora u marionetskog vladara. Stanovnici [[Aleksandrija|Aleksandrije]] su se tada pobunili i proglasili Ptolemeja VIII za kralja. Kada se Antioh IV pod pritiskom rimske diplomatije povukao iz Egipta, Ptolemej VIII je nastavio da vlada kao savladar svog brata i sestre Kleopatre II. Period savladarstva bio je obeležen brojnim intrigama i Ptolemej je u oktobru 164. godine otputovao u [[Rim]] ne bi li od [[Rimski senat|senata]] dobio podršku za svoju samostalnu vladu. Ipak, [[Rimljani]], koji su znali da njegova vladavina u Egiptu ne bi bila popularna, bili su uzdržani. Na kraju, 163. godine pre n.e. dva brata su se sporazumela da se obavi podela porodičnih poseda i Ptolemej Fiskon je dobio [[Kirenaika|Kirenaiku]] (današnja [[Libija]]) na upravu. Međutim, odnosi između dva brata su i dalje bila zategnuti. Ptolemej Fiskon je počeo da zahteva da mu brat ustupi i ostrvo [[Kipar]] i Rimljani su mu ovaj put pružili podršku. Kada je pokušaj osvajanja ostrva propao, Rimljani su proterali diplomatskog predstavnika Ptolemeja Filometora. Oko 156/155. Ptolemej VI je pokušao da organizuje atentat na svog brata, ali je Ptolemej VIII preživeo i ponovo otputovao u Rim. Tu je prikazao svoje rane zadobijene u atentatu i senatori su, uprkos protivljenju [[Katon Stariji|Katona Starijeg]], ponovo odobrili da Ptolemej Fiskon pokuša da zauzme Kipar. Ovoga puta Rimljani su Ptolemeju Fiskonu odobrili i novčanu pomoć. I pored svega, i drugi pokušaj da se zauzme Kipar je propao, a Ptolemej Filometor je zarobio brata. Međutim, Ptolemej VI je poštedeo Ptolemeja VIII i oženio ga svojom ćerkom [[Kleopatra Tea|Kleopatrom Teom]]. Nakon toga, Ptolemej VIII je sve do bratovljeve smrti 145. god. pre n.e. upravljao Kirenaikom.

Kada je Ptolemej VII umro, njegova sestra i supruga [[Kleopatra II]] je za kralja proglasila sina Ptolemeja VII. Ptolemej Fiskon se vratio u Egipat i predložio sestri da se uda za njega i da zajednički vladaju. Tokom svadbenog veselja [[Ptolemej VII]] je ubijen, a Ptolemej VIII je zavladao kao Ptolemej VIII Euerget II što je bilo namerno prizivanje uspomene na jednog od uspešnijih vladara iz Ptolemejske dinastije, [[Ptolemej III Euerget|Ptolemeja III Euergeta]]. Već 145. pre n.e. Ptolemej je iz Aleksandrije, tadašnjeg kulturnog središta antičkog sveta, proterao brojne intelektualce koji su se protivili njegovoj vladavini. Među proteranima bili su i [[Aristarh sa Samotrake]], bibliotekar [[Aleksandrijska biblioteka|Aleksandrijske biblioteke]] i najbolji poznavalac [[Homer]]a u ono vreme, kao i istoričar i gramatičar [[Apolodor]].

 

 

Posle brojnih zapleta, Kleopatra II se vratila u Egipat 124. god. pre n.e. i izmirila sa bratom. Sukob sa Seleukidima Ptolemej je izgladio tako što je ćerku iz braka sa Kleopatrom III, [[Kleopatra Trifaina|Kleopatru Trifainu]] udao za [[Antioh VIII Filometor|Antioha VIII Filometora]]. Nakon toga, 118. god. pre n.e. izdat je dekret o opštoj amnestiji ali to nije mnogo popravilo stanje u zemlji. Ptolemej VIII Fiskon je umro 116, a nedugo zatim preminula je i [[Kleopatra II]]. U skladu sa testamentom Ptolemeja VIII vlast je nasledila [[Kleopatra III]] koja je trebalo da uzme jednog od sinova za savladara. Pod pritiskom Aleksandrinaca, Kleopatra se na kraju opredelila za [[Ptolemej IX Latir|Ptolemeja IX Latira]].

 

== Reference ==

 

== Spoljašnje veze ==