|
'''Воћинска рекаријека''' или '''Воћинка''' настаје код [[Voćin|Воћин]]а од потока Ђедовицa и Јовановицa, на око 300 метара надморске висине, у северном подножју долине [[Papuk|Папук]]а.{{sfn|Бачић|2009|pp=38}} Ђедовица је дужа (око 11,7 km{{sfn|Надило|2014|pp=173}}) и извире на падинама истоименог врха на крајњим западним тачкама Папука.{{sfn|Надило|2014|pp=165}} Воћинска рекаријека је дужине 36 km.{{sfn|Надило|2014|pp=173}}
Од Воћина, река даље тече према истоку, кроз насеља [[Кометник-Јоргићи]], [[Кометник-Зубићи]], пролази између насеља [[Мацуте (Воћин)|Мацуте]] на северу и [[Смуде]] на југу, [[Бокане]] и [[Ћералије]] на северу и [[Ријенци]] на југу. Потом , пролази кроз насеља [[Балинци (Миклеуш)|Балинци]], скреће према југоистоку између насеља [[Четековац]] и [[Чојлуг]] на северу и [[Красковић]] и [[Хумљани]] на југу, где наставља ток према северу и протиче између града [[Миклеуш]] на западу и насеља [[Војловица, Чачинци|Војловица]] на истоку, затим између насеља [[Борик (Миклеуш)|Борик]] на западу и [[Брезовљани Војловички]] на истоку, те насеља [[Добровић]] на западу и [[Бјелковац]] (општина [[Нова Буковица]]), на истоку, [[Доње Базије]] и [[Звонимировац]] на западу и [[Суха Млака]] на истоку.
Воћинска и Брањинска рекаријека, од којих је Воћинска рекаријека дужа, југоисточно од [[Čađavica|Чађавице]], код места [[Чађавички Луг]], у шуми Саставци, формирају реку [[Karašica (Slavonija)|Карашицу]], десну притоку [[Drava|Драве]]. Карашица се код [[Petrijevci|Петријеваца]] улива у Драву.{{sfn|Надило|2014|pp=165}}
Између 1911. и 1913. у сколопу мелиорацијских радова,{{sfn|Надило|2014|pp=168}} са циљем смањивања опасности од поплава и ширења постојећих пољопривредних површина од мочварног земљишта у том делу Славоније, које је наручила Задруга за регулацију река Карашица и Вучица, изграђен је и одводни канал Војловица-Воћинска-Драва (ВВД). Канал полази од Војловице од Војловичке рекеријеке и у Брезовљанима Војловичким се наставља на Воћинску рекуријеку, а код Звонимировца наставља на север према Драви. Канал омогућава отицање потока с Папука у Драву. Дужина канала је 18,5 км, а капацитет 160 м3. Канал такође носи назив канал професора Степана Беле (Bella), који је израдио пројекте и надгледао све радове изведене од 1904. до 1940. у сливу Карашице и Вучице.{{sfn|Надило|2014|pp=168}} Низводно од тог канала, Воћинска и Брањинска рекаријека се називају Доња Воћинска (дужине 16 km) и Доња Брањинска.{{sfn|Надило|2014|pp=170}}{{sfn|Надило|2014|pp=173}}
Изграђени канал је био један од до тада највећих пројеката Задруге. Својим широким коритом канал је постао саобраћајна баријера, што је захтевало модерно премошћавање, због све већег коришћења пољопривредних машина, аутомобила и машина за искоришћавање шума.{{sfn|Дамјановић|2004|pp=106}} За изградњу мостова у делу канала који спаја Воћинску рекуријеку са Дравом, ангажована је вуковарска грађевинска фирма Banheyer и син, чији је једини пројектант био Фран Фунтак. Он је пројектовао 8 армиранобетонских мостова у сецесијском стилу. Пројекат је у том тренутку представљало највећи посао на пољу мостоградње у Хрватској, како због броја, тако и због величине мостова.{{sfn|Дамјановић|2004|pp=107}} Мостови су грађени узводно у периоду 1911-1913. Први мост на Копитници уз Драву код [[Čađavica|Чађавице]] (данас на државној граници између Хрватске и Мађарске). Ширина је коловоза 5 m и готово у целости је сачуван,{{sfn|Дамјановић|2004|pp=110}} пошто су га делимично оштетили највероватније Немци минирањем приликом повлачења 1945.{{sfn|Дамјановић|2004|pp=113}} Други њему веома сличан мост, ширине 6,5 m је грађен на путу који повезује [[Josipovac|Јосиповац]] с Чађавицом.{{sfn|Дамјановић|2004|pp=111}} Пошто се налазио на прометном месту, након касније је замењен је већим мостом. Трећи и четврти мост на шумским путевима [[Donji Miholjac|доњомихољачкогим]] властелинствима грађени су по истом плану, а представљају варијацију прва два и нису сачувани.{{sfn|Дамјановић|2004|pp=111}} Пети и шести мост требали су да се раде по истом пројекту, и представљали су поједностављену варијанту претходна два. Међутим, пети мост на путу [[Donje Bazije|Доње Базије]] - [[Suha Mlaka|Суха Млака]] ширине 4 m је доста одступио од пројекта, а од њега је сада сачувана само трећина,{{sfn|Дамјановић|2004|pp=113}} односно један лук. Шести мост на шумском путу властелинства Ивана Драшковића, код [[Dobrović|Добровића]] није сачуван.{{sfn|Дамјановић|2004|pp=108}} Седми мост ширине 4 m је био уз железничку пругу која повезује [[Belišće|Белишће]] са [[Noskovci|Носковцима]] код Чађавице. Последњи мост, ширине 1,5 m је требало да буде пешачки, на шумском путу михољачког властелинства, али радови највероватније нису изведени.{{sfn|Дамјановић|2004|pp=111}}
== Извори ==
|
