Poslovi i dani – razlika između verzija

'''''Poslovi i Dani''''' ({{lang-grc|Ἔργα καὶ ἡμέραι}}, 828 heksametara) nalov je [[Starogrčka književnost|starogrčke]] [[Epika|epske pesme]] drevnog [[Stara Grčka|grčkog]] pesnika [[Hesiod]]a. jesteTo je "poema rada", napisana u vidu opomene bratu Perzesu, kome pesnik daje niz saveta o tome kako će na pošten način steći i očuvati imetak.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 38}} Na početku (st. 1–316), nakon invokacije [[Muza]], kćeri [[Zevs]]a, vrhovnog zaštitnika [[Pravda|pravde]],<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:1-10 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 1–10.]</ref> Hesiod priča kako je nakon očeve smrti morao voditi spor oko nasledstva sa svojim bratom Perzesom, koji je podmitio "kraljeve daroždere" (βασιλῆας δωροφάγους)<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0020.tlg002.perseus-grc1:11-41 Hesiod, ''Poslovi i dani'', 38–39.]</ref> i tako dobio veći deo imetka; no Perzes je imovinu brzo spiskao i hteo povesti novu parnicu.{{sfn|Sironić|Salopek|1977|loc=str. 37}} Zato pesnik brata opominje na rad, a sudije na pravičnost.{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 132}} Pri tom kao temeljno načelo ističe postojanje dve [[Erida|Eride]] (sukoba) ― rđave, koja predstavlja destruktivno sukobljavanje, i dobre, koja predstavlja miroljubivo nadmetanje u radu,{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 137}} i odatle potiče dve osnovne niti narativa u ovoj pesmi: nagovaranje brata Perzesa da se okane destruktivnog sukoba s pesnikom i ohrabrivanje da se prihvati časnog rada.{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 97}} Opomene bratu i prikaz teškoća s kojima se častan čovek susreće u životu dati su kroz dva mita. Prvi je nastavak pripovesti o [[Pandora (mitologija)|Pandori]], koja je započeta u ''[[Teogonija|Teogoniji]]'', a treba da objasni kako su na svet došle nevolje: taj mit nalikuje narodnoj pripovetki, pomalo nespretno sastavljenoj, "posebno jer ne objašnjava zašto samo [[Nada]] nije uspela pobeći".{{sfn|Easterling|Kenney|2002|loc=str. 97}} Drugi je mit o [[Naraštaji ljudskog roda|pet vekova sveta]], svakog goreg od prethodnog, počev od zlatnog veka Kronove vladavine, preko srebrnog i bronzanog veka, sve do gvozdenog veka, u kojemu živi sam Hesiod, nakon kojega pesnik predviđa dolazak još težeg razdoblja:{{sfn|Đurić|1991|loc=str. 132}}