Wikipedija

Bohrov model atoma – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 10:
teoriju koja je uspešno objasnila spektre jednoelektronskih atoma.
 
{{citiranje|Nemogućnost teorija klasične fizike da objasne atomske fenomene je potom još više došla do izražaja napretkom našeg znanja o strukturi atoma. Raderfordovo otkriće atomskog jezgra (1911 g.) je odjednom otkrilo nepogodnost pojmova klasične mehanike i klasičnog magnetizma da objasne stabilnost atoma. I ovde je opet kvantna teorija dala ključ za razjašnjenje situacije, a, posebno, postalo je moguće objašnjenje atomske stabilnosti, kao i empirijskih zakona koji upravljaju spektrima elemenata, polazeći od pretpostavke da se svaka reakcija atoma u kojoj dolazi do izmene energije događa u potpunosti preko prelaza između tzv. stacionarnih stanja, i da spektri nastaju u stepenastim procesima u kojima je svaki prelaz praćen emisijom monohromatskog svetlosnog kvanta.|Nils Bor}}
{{citiranje|Nemogućnost teorija klasične fizike da objasne atomske fenomene je potom još više došla
do izražaja napretkom našeg znanja o strukturi atoma. Raderfordovo otkriće atomskog jezgra (1911
g.) je odjednom otkrilo nepogodnost pojmova klasične mehanike i klasičnog magnetizma da objasne
stabilnost atoma. I ovde je opet kvantna teorija dala ključ za razjašnjenje situacije, a, posebno,
postalo je moguće objašnjenje atomske stabilnosti, kao i empirijskih zakona koji upravljaju
spektrima elemenata, polazeći od pretpostavke da se svaka reakcija atoma u kojoj dolazi do izmene
energije događa u potpunosti preko prelaza između tzv. stacionarnih stanja, i da spektri nastaju u
stepenastim procesima u kojima je svaki prelaz praćen emisijom monohromatskog svetlosnog
kvanta.|Nils Bor}}
 
Osnovne crte teorije mogu se izložiti u obliku Borovih postulata (pretpostavki):
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Bohrov_model_atoma