Elektromagnetizam – razlika između verzija

[[Klasični elektromagnetizam]] je bilo teško uskladiti sa [[Klasična mehanika|klasičnom mehanikom]]. Prema [[Maksvelove jednačine|Maksvelovim jednačinama]], [[brzina svetlosti]] u [[vakuum]]u je univerzalna konstanta i zavisi isključivo od [[magnetnepermitivnost vakuuma|permitivnosti]] i [[MagnetnaPermeabilnost permeabilnostvakuuma|magnetne permeabilnosti]] [[Vakum|praznog prostoravakum]]a, što se kosi sa [[Galilejeva relativnost|Galilejevom relativnosti]] - temeljem klasične mehanike. Jedan način usklađivanja elektromagnetizma i klasične mehanike bio je pretpostavljanje [[Etar (fizika)|etra]] kroz koji se svetlost prenosi, što se nije moglo eksperimentima dokazati. Nakon značajnih doprinosa [[Hendrik Anton Lorenc|Hendrika Lorenca]] i [[Anri Poenkare|Anrija Poenkarea]] [[1905]]. godine, [[Albert Ajnštajn]] je rešio problem uvođenjem [[Specijalna relativnost|specijalne relativnosti]] koja zamenjuje klasičnu [[Kinematika|kinematiku]] novom teorijom usklađenom sa elektromagnetizmom. Uz to, [[teorija relativnosti]] prikazuje da se u pokretnim okvirima koordinatnog sistema magnetno polje transformiše u polje sa električnom komponentom koja nije nula i obrnuto.