Stvaranje – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
|||
Red 35:
Bonaventura smatra da su sva stvorena bića sastavljena od [[materija|materije]] i forme ([[hilomorfizam]]). On pod materijom podrazumeva potencijal u najširem smislu, a ne ono što je suprotstavljeno duhu. Po njemu, "materija posmatrana po sebi nije ni duhovna ni telesna".<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 276), Beograd, 1989.</ref> Međutim, Bonaventura tvrdi da tvar nikada aktuelno ne postoji odvojeno od forme. Materija, uzeta po sebi jeste prosta mogućnost ili moć.<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 277), Beograd, 1989.</ref>
=== Toma Akvinski ===
Prema [[Toma Akvinski|Akvinskom]], budući da je bog [[prvi uzrok]] sveta, jer konačna bića su kontintentna i svoje postojanje zahvaljuju nužnom biću, konačna bića moraju proizaći iz boga stvaranjem. Štaviše, to stvaranje mora biti iz ničega. Kada bi stvorenja bila sačinjena iz neke prethodno postojeće građe, ta građa bi bila ili bog sam ili nešto drugo što nije bog. Ali bog ne može biti građa za stvaranje, jer je jednostavan, netelesan i nepromenljiv. Takođe, ne može postojati neka stvar nezavisno od prvog uzroka: može biti samo jedno nužno biće. Bog je, prema tome, apsolutno stariji, i pošto se ne može menjati, takođe se ne može ospoljiti u stvaranju, pa mora stvoriti svet iz ničega (''[[ex nihilo]]''). Ovo se ne sme shvatiti tako da je ništa (nihil) građa iz koje je bog stvorio svet.<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 361), Beograd, 1989.</ref>
Za Akvinskog, primedba da [[iz ničega ne proizlazi ništa]] je irelevantna, jer se ništa ne posmatra ni kao eficijentan ni kao materijalan uzrok. Naime, bog je eficijentan uzrok stvaranja, a nikakav materijalan uzrok i ne postoji.<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 361), Beograd, 1989.</ref>
== Izvori ==
| |||