Postojanje Boga – razlika između verzija

* [[Nomološki argument]] (grč. νόμος ''nómos'' - zakon) navodi da je svet harmonijski uređena celina u kojoj sve stvari stoje u međusobnim odnosima, koji su normirani zakonima. Ta zakonitost nužno pretpostavlja um, koji je Bog.

* [[Ontološki argument]] se temelji na tome da pojam Boga kao najsavršenijeg bića nužno uključuje i njegovo postojanje (božija esencija nužno uključuje i božiju egzistenciju). Ontološki dokaz ima više različitih formulacija: [[Anselm]]ovu, [[Bonaventura|Bonaventurinu]], [[Dekart]]ovu, [[Lajbnic]]ovu, itd.

* [[Argument iz večnih istina]] glasi da večne istine mogu postojati samo u nekom umnom biću koje je večno, a to je bog. Ovo je omiljen [[Avgustin]]ov argument za postojanje Boga, a i [[Bonaventura]] ga je takođe koristio. Po Bonaventuri, svaka afirmacija tvrdi nešto istinito. Čak i kada neko izjavi da ne postoji istina, on tvrdi da je ta negacija istinita, i implicira postojanje osnovne istine. Nijedna istina ne bi se mogla razabrati kada ne bi bilo prve istine; prema tome, prva istina je bog.<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 261), Beograd, 1989.</ref> Bonaventura zaključuje da čovek koji tvrdi da ne postoji [[istina]], protivreči sam sebi, jer tvrdi da je istina da ne postoji istina.<ref>Frederik Koplston, Srednjovekovna filozofija (str. 262), Beograd, 1989.</ref>

* [[Moralni dokaz postojanja Boga|Moralni argument]] navodi da postojanje objektivne moralnosti zavisi od postojanja najvišeg zakonodavca, a to je Bog.