Teorija ideja – razlika između verzija

Prvi put, odnosno okretanje od čulnog sveta, Platon objašnjava u „Fedru“ jednim [[mit]]om. Iznad nebeskog svoda žive ideje večnim životom. One se ne mogu spoznati čulima, već samo umom. U taj svet ideja se uzdiže [[Div (mitologija)|Div]], bog nad bogovima, a za njim ide vojska bogova i demona i niz duša koje tu prebivaju pre svog zemaljskog postojanja. [[Duša]] tada liči na vozara koji upravlja dvama krilatim konjima. Što se bogova tiče, vozar i oba konja su plemenita, ali kod ljudi nije tako. Vozar ima ljudsku prirodu, jedan konj je plemenitog porekla, a drugi je suprotan. Duše mogu da se za trenutak uzdignu u onaj nadnebeski svet i tu neposredno posmatraju ideje, pa se vraćaju nazad. Kada se duša, krivicom vozara, napuni nevaljalstvom, gubi krila i pada na zemlju ulazeći u neko telo. Kada ugleda lepotu, ona se seća prave lepote. Kada polako počinju da mu rastu krila i on dobija želju da se vrati tamo gde je boravio ranije. Njega će svetina prekorevati da je poludeo, jer će, kako neće moći da se vrati u onaj raniji svet, gledati samo u visinu. Duša, stoga, pripada onom natčulnom svetu i samo pokušajima da se uzdigne u taj viši svet, može se postići [[blaženstvo]]. Duša čezne za idejom kada uvidi da sve što čulima spoznaje jesu samo slike. Platon kaže da je telo „grob i tamnica duše“<ref>{{Cite book|title=Istorija helenske etike|last=Đurić|first=Miloš|publisher=Beogradski izdavačko-grafički zavod|year=1976.|isbn=978-86-17-05450-0|location=Beograd|pages=342}}</ref> i da filozofi „ni za čim drugim ne teže nego da umru i budu mrtvi“, jer tamo ih čeka prava istina.

 

 

== Literatura ==