Wikipedija

Misao – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Nema sažetka izmjene
čistka
Red 1:
[[Datoteka:A woman thinking.jpg|mini|250p|Kip žene mislioca]]
 
'''Mišljenje''' je umni proces koji nam omogućuje da putem misaonih operacija određujemo svojstva [[pojava]] i otkrivamo odnose među njima.<ref name="Filozofijski rečnik">Misao, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
Red 7:
U filozofiji se obično pretpostavlja da su ljudi okarakterisani racionalnošću, a najočiglednije ispoljavanje racionalnosti je sposobnost mišljenja.<ref name="Oksfordski filozofski rečnik">''mišljenje'', Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad. {{page| year = 1999| isbn = 978-86-7047-303-4| pages = }}</ref> Zbog složenosti i uslovljenosti emocionalnim i drugim faktorima razlikujemo: konkretno i apstraktno, logično i nelogično, [[magijsko mišljenje|magijsko]] i arhaično mišljenje.<ref name="Rečnik socijalnog rada"/> Nije svako mišljenje jezičko, npr. mišljenje šahiste, kompozitora i slikara.<ref name="Oksfordski filozofski rečnik"/>
 
Postoje rasprave o tome da li se misli odvijaju samo u ljudskom mozgu, ili i kod nekih drugih živih bića. Takođe, sa razvojem [[Veštačka inteligencija|veštačke inteligencije]], te rasprave su uključile i mašine.
== Značenje ==
 
Reč „misao” može da znači:<ref>Random House Webster's Unabridged Dictionary, Second Edition, 2001, Published by Random House, Inc., {{ISBN|978-0375425998}}, p. 1975</ref><ref>Webster's II New College Dictionary, Webster Staff, Webster, Houghton Mifflin Company, Edition: 2, illustrated, revised, Published by Houghton Mifflin Harcourt, 1999, {{ISBN|978-0-395-96214-5}}, p. 1147</ref>
 
* jedan proizvod razmišljanja ili jedna ideja („Moja prva misao je bila ‘ne.’”)
* proizvod mentalne aktivnosti („Matematika je veliko telo misli.”)
* čin ili sistem razmišljanja („Bio sam iznuren od previše razmišljanja.”)
* sposobnost razmišljanja, razloga, zamišljanja i tako dalje („Sve njene misli bile su zaokuprane njenim radom.”)
* razmatranje ili razmišljanje o ideji („Pomisao na smrt me je zastrašivala.”)
* sećanje ili kontemplacija („Razmišljao sam o mom detinjstvu.”)
* poluformirana ili nesavršena namera („Pomislio sam da idem.”)
* anticipacija ili očekivanje („Nije pomislila da ga ponovo vidi.”)
* razmatranje, pažnja, briga ili poštovanje. („Nije razmišljao o svom izgledu” i „uradio sam to bez razmišljanja”.)
* presuda, mišljenje ili uverenje („Po njegovom mišljenju, iskrenost je najbolja politika.”)
* ideje koje su karakteristične za određeno mesto, klasu ili vreme („Grčka misao”)
* stanje svesti o nečemu („Zbog toga sam pomislio na moju baku.”)
* teži da veruje u nešto, posebno sa nepunom poverenjem („Mislim da će padati kiša, ali nisam siguran.”)
 
[[Datoteka:Huike thinking.jpg|thumb|250p|''Huejke razmišlja'', portret [[Chinese Chán|Čan patrijarha]] [[Dazu Huike|Dacu Huejka]] koji se pripisuje slikaru iz 10. veka Ši Ke]]
Definicije mogu i ne moraju da zahtevaju da misao:
* odvija se u ljudskom mozgu (pogledajte [[antropomorfizam]]),
* odvija se kao deo živog biološkog sistema (pogledajte [[Alan Tjuring]] i [[Computing Machinery and Intelligence|Računarske mašine i inteligencija]]),
* odvija se samo na svesnom nivou svesti (pogledajte [[Unconscious thought theory|Nesvesna teorija misli]]),
* zahteva jezik,
* je uglavnom ili čak samo konceptualna, apstraktna („formalna”),
* uključuju druge koncepte kao što su pravljenje analogija, tumačenje, procenjivanje, zamišljanje, planiranje i pamćenje.
 
Definicije misli takođe mogu biti izvedene direktno ili indirektno iz teorije misli.
 
== Misaone operacije ==
Linija 45 ⟶ 18:
 
== Mišljenje u filozofiji ==
[[Datoteka:Jardin du Musee Rodin Paris Le Penseur 20050402 (02).jpg|mini|desno|250px|[[Ogist Roden]], ''Mislilac'']]
 
Misao, koja uključuje i [[opažanje|opažajne]] podatke, ne proizlazi samo iz [[stvarnost]]i, nego i na nju deluje. Mišljenje je sled misli upravljenih na pronicanje stvarnosti, a samimi tim i na njeno menjanje.<ref name="Filozofski leksikon"/>
 
Linija 82 ⟶ 56:
Psihologija proučava mentalni proces mišljenja, kao i poremećaje do kojih dolazi u tom procesu. Postoje [[poremećaj]]i mišljenja koji su karakteristični za pojedine [[osoba|osobe]] ali i za vrstu psiholoških poremećaja koju imaju.<ref name="Rečnik socijalnog rada"/>
 
U psihologiji, [[prisilna misao]] odnosi se na veliku grupu prisilnih fenomena kao što su prisilne radnje, impulsi, nagoni ili predstave. Sadržaj prisilnih misli je u tesnoj vezi sa vrstom fobija pri čemu se kao propratna pojava javlja [[strah]], uznemirenost, sumnjičavost isl.<ref name="Rečnik socijalnog rada"/>▼
=== Prisilna misao ===
 
▲U psihologiji, prisilna misao odnosi se na veliku grupu prisilnih fenomena kao što su prisilne radnje, impulsi, nagoni ili predstave. Sadržaj prisilnih misli je u tesnoj vezi sa vrstom fobija pri čemu se kao propratna pojava javlja [[strah]], uznemirenost, sumnjičavost isl.<ref name="Rečnik socijalnog rada"/>
 
== Mišljenje u sociologiji ==
Linija 93 ⟶ 65:
Uprkos njihove sličnosti, psihološki i sociološki istraživači imaju tendenciju da se razlikuju u pogledu njihovih ciljeva, pristupa, metoda i terminologije. Oni takođe favorizuju različite [[Naučni časopis|naučne časopise]] i [[profesionalno udruženje|stručna udruženja]]. Najznačajniji period saradnje između sociologa i psihologa bio je tokom godina neposredno nakon [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]].<ref>Sewell, W.H. . Some reflections on the golden age of interdisciplinary social psychology. ''Annual Review of Sociology'', Vol. 15.</ref> Mada je nastala sve veća izolacija i specijalizacija zadnjih godina, izvesni stepen preklapanja i uticaja preostaje između dve discipline.<ref>{{cite book| last = Flick| first = Uwe| title = The Psychology of the Social| url = https://books.google.com/books?id=Nvz5Y8e1N84C| date = 20. 8. 1998.| publisher = Cambridge University Press| isbn = 978-0-521-58851-5| pages = }}</ref>
 
[[Kolektivno nesvesno|Kolektivna nesvesnoct]], ponekad poznata kaoi kolektivna podsvest, je termin [[Analitička psihologija|analitičke psihologije]], koji je [[Neologizam|skovao]] [[Karl Gustav Jung|Karl Jung]]. To je deo [[Nesvesno|nesvestnog uma]], zajedničkog za [[društvo]], ljude, ili celokupno čovečanstvo, u međusobno povezanom sistemu koji je proizvod svih zajedničkih iskustava i sadrži pojmove kao što su [[nauka]], [[religija]], i [[moralnost]]. Dok [[Sigmund Frojd|Frojd]] nije pravio razliku između „individualne psihologije” i „kolektivne psihologije”, Jung je razlikovao kolektivno nesvesno od [[Lično nesvesno|lične]] [[Nesvesno|podsvesti]], osobene svakom ljudskom biću. Kolektivno nesvesno poznato je i kao „rezervoar iskustava naše vrste”.<ref>Jensen, Peter S., Mrazek, David, Knapp, Penelope K., [[Laurence Steinberg|Steinberg, Laurence]], Pfeffer, Cynthia, Schowalter, John, & Shapiro, Theodore. (Dec 1997) "Evolution and revolution in child psychiatry: ADHD as a disorder of adaptation. (attention-deficit hyperactivity syndrome)". ''Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry''. 36. str. 1672. (10). July 14, 2007.</ref>
 
== Literatura ==
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Misao