Demokrit – razlika između verzija

 

Kao što postoje dve vrste saznanja, čulno i razumno, tako postoje i dve vrste zadovoljstava: čulna, koja nas varaju, i duševna, koja su istinska. Pošto osećanje nije ništa drugo do treperenje duševnih atoma, to su dobra samo ona duševna zadovoljstva koja ne remete i ne uznemiruju to treperenje. Zato Demokrit sreću i svrhu života traži u unutrašnjoj čovekovoj želji za spoznajom i u [[Harmonija|harmoničnom]] životu, koji se postiže umerenošću i suzdržanošću. Najviše dobro jeste [[blaženstvo]] (εὐδαιμονίη), koje Demokrit naziva još i blagim kretanjem i spokojnim raspoloženjem, harmonijom, ravnotežom (ξυμμετρία) i duševnom nepometenošću (ἀταραξίη). Eutimija se zasniva na saznanju i razlikovanju zadovoljstava, što se pak postiže istinskom spoznajom atoma. U Demokritovoj eudajmonističkoj etici ima zametaka [[Hedonizam|hedonizma]] i [[Utilitarizam|utilitarizma]], pa čak i [[askeza|asketizma]], ali on ne tone u njihove "nemoralne" konsekvence i krajnosti.

 

== Demokritovi spisi ==