Wikipedija

Kiselina – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Deni1 (razgovor | doprinos)
1 izmena
Popravio dvije rijeci (Fixed 2 words (gramaticly)) gramaticki
Nema sažetka izmjene
oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje
Red 4:
'''Kiselina''' ({{jez-eng|acid}} od [[Latinski jezik|latinskog]] ''acidus/acēre'' sa značenjem ''kiselo''<ref>[http://www.merriam-webster.com/dictionary/acid Merriam-Webster's Online Dictionary: ''acid'']</ref>) je jedna od osnovnih kategorija [[hemijsko jedinjenje|hemijskih jedinjenja]]. Kiselina je hemijska supstanca čiji [[vodeni rastvor]]i imaju karakteristični kiseli ukus, sposobnost da pretvore plavi [[lakmus]] u crveni, sposobnost da reaguju sa [[Baza (hemija)|bazama]] i pojedinim metalima (kao što je [[kalcijum]]) čime se formiraju [[so]]li. Vodeni rastvori kiselina imaju [[pH vrednost]] manju od 7. Nevodene kiseline se obično formiraju kad [[anjon]] (negativni jon) reaguje sa jednim ili više pozitivno naelektrisanih [[Vodonični jon|vodoničnih katjona]]. Što je niža pH vrednost to je veća kiselost, i stoga je veća koncentracija [[Hidron (hemija)|pozitivnih vodoničnih jona]] u [[rastvor]]u.<ref name="Acids, Bases, & Salts">{{cite book|last=LeMay |first=Eugene|title=Chemistry |year=2002|publisher=Prentice-Hall|location=Upper Saddle River, New Jersey|isbn=0-13-054383-7|pages=602}}</ref> Za hemikalije ili supstance koje imaju svojstva kiseline se kaže da su ''kisele''.
 
Postoje tri širokoširoke prizvaćenepicke izvaćene definicije kiseline: [[Teorije kiselina i baza|Arenijusova definicija]], [[Bronsted-Lorijeva teorija kiselina i baza|Bronsted-Lorijeva definicija]],<ref>{{cite book|first1=William |last1=Masterton|first2=Cecile |last2=Hurley|first3=Edward |last3=Neth|title=Chemistry: Principles and Reactions|url=http://books.google.com/books?id=udUIAAAAQBAJ&pg=PT433|date=2011|publisher=Cengage Learning||page=433|isbn=1-133-38694-6}}</ref><ref>{{cite book||first1=Darrell |last1=Ebbing|first2=Steven D. |last2=Gammon|title=General Chemistry, Enhanced Edition|url=http://books.google.com/books?id=8_7iGj4QLR4C&pg=PA644|date=2010|publisher=Cengage Learning|isbn=0-538-49752-1|pages=644–645}} </ref><ref>{{cite book|first1=Kenneth |last1=Whitten|first2=Raymond |last2=Davis|first3=Larry |last3=Peck|first4=George |last4=Stanley|title=Chemistry|url=http://books.google.com/books?id=XQiu_E72llkC&pg=PA350|date=2013|publisher=Cengage Learning|page=350|isbn=1-133-61066-8}}</ref> i [[Luisove kiseline i baze|Luisova definicija]].<ref>Greenwood, N. N.; & Earnshaw, A. (1997). Chemistry of the Elements (2nd Edn.), Oxford:Butterworth-Heinemann. ISBN 0-7506-3365-4.</ref> Arenijusova definicija formuliše kiseline kao supstance koje povećavaju koncentraciju vodonikovih jona (H<sup>+</sup>), ili preciznije, [[hidronijum jon]]a (H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>), kad su rastvorene u vodi. Bronsted-Lorijeva definicija je ekspanzija: kiselina je supstanca koja može da deluje kao protonski donor. Po toj definiciji, svako jedinjenje koje se može lako [[deprotonacija|deprotonisati]] se može smatrati kiselinom. Primeri obuhvataju alkohole i amine koji sadrže O-H ili N-H fragmente. Luisova kiselina je supstanca koja može da primi [[elektronski par|par elektrona]] i da formira [[kovalentna veza|kovalentnu vezu]]. Primeri Luisovih kiselina obuhvataju sve metalne [[jon|katjone]], i molekule deficitarne u elektronima kao što su [[bor trifluorid]] i [[Aluminijum hlorid|aluminijum trihlorid]].
 
Primeri poznatih kiselina su [[hlorovodonična kiselina]] (rastvor [[hlorovodonik]]a, koja je prisutna u [[gastrična kiselina|gastričnoj kiselini]] u želucu, gde aktivira [[digestivni enzim|enzime varenja]]), [[sirćetna kiselina]] (sirće je razblaženi rastvor te tečnosti), [[sumporna kiselina]] (koristi se u [[automobilska baterija|automobilskim baterijama]]), i [[Vinska kiselina|tartarna kiselina]] (čvrsta materija koja se koristi pri pečenju). Kao što ovi primeri pokazuju, kiseline mogu da budu rastvori ili čiste supstance, i mogu da budu izvedene iz čvrstih materija, tečnosti ili gasova. [[Jačina kiseline|Jake kiseline]] i neke koncentrovane slabe kiseline su [[korozivna supstanca|korozivne]], mada postoje izuzeci kao što su [[karboran]]i i [[borna kiselina]].
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Kiselina